SVI osnovci i srednjoškolci koji su, tokom 2018. godine bili na sistematskom pregledu u Barajevu, Lazarevcu, Obrenovcu i Sopotu, imali su dijagnozu - uhranjenost i dat im je savet o pravilnoj ishrani, otkriva analiza pokazatelja kvaliteta rada ustanova primarne zdravstvene zaštite koju je uradio Gradski zavod za javno zdravlje. Situacija nije bolja ni nivou grada, a rezultati su pokazali da je čak 92,4 odsto školaraca gojazno. Statistika beleži i da je u prestonici pre dve godine bilo 9.467 predgojazne i gojazne dece, što je oko dve hiljade više nego u 2016. godini - 7.326.


Prema rečima dr Dejana Joneva, pedijatra u DZ "Dr Simo Milošević" na Čukarici, nezdrava i neredovna ishrana, kao i slaba fizička aktivnost su osnovni razlozi sve većeg broja gojazne dece. Devojčice, kažu, ne žele da se ugoje i ne jedu ništa ceo dan, a onda dođu uveče, prejedu se i odu na spavanje. Dečaci nemaju vremena da jedu od igranja igrica, a popiju po dve litre "koka-kole" dnevno.


- Obroci su im brza i suva hrana, ne jedu ništa kašikom, nema kuvanih obroka, jer je tu pekara, sendviči sa majonezom i drugim namazima, ne jedu voće i povrće, i sve to dovodi do gojaznosti - objašnjava dr Jonev. - Sada je moderno biti vegan, ne jesti meso. Uz tu nepravilnu ishranu, ne bave se sportom, ne kreću se, sede satima pred kompjuterom. Kad im kažem da moraju bar pola sata dnevno da šetaju, oni me bledo gledaju. Onda dođu sa otečenom jetrom i uvećanim transaminazama i dobiju dijagnozu masne jetre.


Kako navode u GZJZ, od 2011. godine se radi analiza o gojaznosti dece školskog uzrasta, radi sprečavanja komplikacija do kojih može dovesti - povišeni pritisak, šećerna bolest, reproduktivne disfunkcije, psihosocijalni poremećaji. Sudeći po rezultatima, "najvitkiji" su školarci sa Zvezdare, gde je registrovasno "samo" 79,2 odsto debelih. U većini domova zdravlja vrednosti su bile veće od proseka za Beograd, osim u Mladenovcu, na Voždovcu, Vračaru, Grockoj, Paliluli i Novom Beogradu.


Ilustracija / Foto Depositphotos


NE ZNAJU ŠTA JE GRAŠAK!?


Doktor Jonev smatra da deo odgovornosti za nepravilnu ishranu snose i roditelji. Uglavnom, idu linijom manjeg otpora i daju deci da jedu ono što traže.

- Izgubio se ritual porodičnog ručka, jede kad ko stigne, roditelji ne žele da se potrude da deca bar probaju nešto što ne vole - navodi on. - Strašno je da u ordinaciju dođe mladić od 17 godina i kaže da ne voli da jede "ono zeleno i narandžasto", ne znajući da su to grašak i šargarepa.