BRUKA: Bolnica iz horor-filmova

POD oguljen do betona, sa tek ponekim zaostalim parčetom linoleuma, oljuštena vrata, zidovi sa kojih opada malter sivilom pokazuju da više decenija nisu videli četku i vodu. Prozori koji ne mogu da se otvore, pojedine sobe bez vrata, ogromne rupe u zidovima, fleke i vlaga od prokišnjavanja u bolesničkim sobama, kazančići u toaletu bez poklopca, zarđale slavine i tuševi, pocepane fotelje u čekonici... Ovo nije scena iz horor-filma, već slika Interne klinike Bolnice u Pančevu.

Ništa nije bolja slika bolnice ni spolja. Otpali delovi fasade sa ogolelom ciglom. U ovim užasnim uslovima nedostojnim čoveka, leče se najteži pacijenti koji primaju hemioterapju, idu na hemodijalizu... Dolaze iz svih krajeva južnog Banata, jer je ovo jedina zdravstvena ustanova u kojoj mogu da obave sve specijalističke preglede.

Iako zgroženi uslovima, imaju samo reči hvale za lekare i medicinske sestre koji se trude da im bar ljubaznošću i lepom rečju olakšaju boravak u ovom jezivom prostoru. Sestre nam pokazuju prozore izlepljene flasterima koji se otvaraju uz pomoć kanapa, ćebe zalepljeno selotejpom umesto vrata između dve sobe...

- Ovo je ispod svakog dostojanstva. Užas! - ogorčena je Milena Ivić iz Pančeva, pokazujući plafon na prijemnom odeljenju. - Prvi put sam došla i zgrožena sam. Znam da je loša situacija u zdravstvu, ali ovo što sam videla je sramota. Da li je moguće da nema para da se bar okreči i da se ofarbaju vrata. Pa svi izdvajamo od plate za to zdravstvo. Za šta?

U čekaonici smo zatekli i Sretena Pavlovića, koji je došao iz Kovačice, na kontrolu. Samo odmahuje rukom: "Katastrofa. Teško onome ko je bolestan i ko mora ovde da leži. Svaka čast sestrama koje su stvarno ljubazne. I lekari su dobri. Ni njima nije lako, kad moraju da rade u ovakvim uslovima". Do njega Snežana Jovičić, kojoj je otac u bolnici. I ona je zgrožena uslovima.

- Mislim da su reči suvišne - priča ona. - Dovoljno je samo da vidite kako ovo izgleda. Ne mogu da verujem da niko od nadležnih ne zna kako izgleda ova bolnica i gde se leče ljudi.

Dok nam pokazuju sobe na trećem spratu koji je u najgorem stanju, iako ništa nije bolje ni na drugom i četvrtom, sestre nam objašnjavaju kako u pojedinim sobama ne mogu da se otvore prozori. Na plafonima i po zidovima tragovi prokišnjavanja. Kažu da nema ni dovoljno posteljina, pa mora da se redukuju i presvlačenja kreveta.

Vršilac dužnosti direktora bolnice dr Nebojša Tasić deli mišljenje pacijenata da je ova ustanova u izuzetno lošem stanju. Renovirana su odeljenja hirurgije i kardiologije. Iako je bilo u planu i sređivanje Interne klinike, zbog spora oko projekta slučaj je završio na sudu. Direkcija za izgradnju Pančeva je za te namene izdvojila 100 miliona dinara, a kada će i da li će radovi početi - ne zna se.

- Od 1974. godine, kada je bolnica otvorena, ništa nije rađeno - kaže dr Tasić. - Sopstvenih sredstava nemamo da bismo sami nešto sredili. Nedopustivo je da građani Pančeva, uprkos najvećem doprinosu koji uplaćuju u republički budžet zahvaljujući južnoj zoni, imaju ovakve uslove za lečenje.

On dodaje da se na internističke preglede čeka do 30 dana, dok se hitni slučajevi primaju odmah. Iako su uslovi katastrofalni, direktor ističe da je poslednjih meseci obnovljena oprema, tako da pacijenti mogu da urade kvalitetne specijalističke preglede.

PREOPTEREĆEN SKENER

Skener u pančevačkoj bolnici je jedini u južnobanatskom okrugu. Zbog kvara, nastalog usled preopterećenja aparata, nije radio tri meseca, ali je ponovo u funkciji. Već sad se zna da će za godinu i po ponovo stati jer se, zbog velikih gužvi, ne poštuju evropski standardi o broju pregledanih pacijenata.

- Obavimo od 45 do 55 pregleda dnevno, tako da smo mi već dva i po puta prekoračili broj koliko pacijenata može da bude pregledano - navodi dr Tasić. - U jednom trenutku smo imali opterećenje od 380.000 pacijenata. Idealno bi bilo kada bi Pančevo dobilo još jedan skener i "magnet", kao i da ovaj aparat imaju i Kovin i Vršac.

NEDOSTAJu 23 LEKARA I 50 SESTARA

Bolnici u Pančevu nedostaju najmanje 50 medicinskih sestara i 23 lekara. Takođe, manjak je nemedicinskog osoblja - od pravne službe do kuhinje i vešeraja. Prema rečima dr Nebojše Tasića, u više navrata je od nadležne republičke komisije traženo odobrenje da se zaposle novi kadrovi, ali odgovora nije bilo.

- Republički fond za zdravstveno osiguranje ne reaguje kada neko, recimo, ode u penziju i na njegovo mesto treba da dođe neko drugi - navodi dr Tasić. - Rezultat toga su svakodnevne rasprave sa pacijentima zbog dugog čekanja, nemogućnost obavljanja pregleda kada bi oni to želeli, jer nema dovoljno lekara.