Beogradske priče: Kako je Vesnik pobede stigao na Kalemegdan

Zoran Nikolić

sreda, 29. 01. 2014. u 09:15

Београдске приче: Како је Весник победе стигао на Калемегдан
Obeležja: Put najpoznatijeg gradskog spomenika nije bio nimalo jednostavan. Ideja o postavljanju znamenja rođena još tokom balkanskih ratova, skulptura čamila u šupi na Senjaku do 1928, a beogradske dame sprečile da bude na Terazijama

Spomenik koji mnogi smatraju osnovnim simbolom Beograda - Pobednik, nimalo lako nije stigao na mesto na dominantnoj tački Kalemegdana. Njegova prošlost, od nastanka do konačnog postavljanja bila je burna, a skulptura je proputovala Evropu dok konačno nije stigla na mesto koje svi poznajemo.

Kako nam je objasnila kustos Muzeja grada Beograda Danijela Vanušić, Srbija je još u doba balkanskih ratova rešila da napravi spomenik u čast pobede. U to vreme je uzavrela i jugoslovenska ideja, pogotovo u svetu umetnika. A u to vreme vajar Ivan Meštrović bio je umetnik koji se u tome posebno isticao.

- Još tada su mnogi pominjali Meštrovića kao potencijalnog autora - kaže Vanušićeva.

- Inicijator je bila Beogradska opština. Posle 1913. godine odlučili su da Terazijski trg nazovu Trg prestolonaslednika, a da na sredini trga podignu veliku fontanu, u slavu velike pobede. Kada je ondašnji predsednik Opštine (Beograd je tada predstavljao jednu opštinu) Ljuba Davidović izvestio Meštrovića, ovaj je za nekoliko meseci, do kraja godine, poslao prve nacrte.

Vajar se brzo dogovorio sa gradskim vlastima, pa je za izradu određena fiskulturna sala u školi „Kralj Petar“, jer je ona imala dovoljno visok plafon kako bi Meštrović mogao da napravi skulpturu visoku pet metara. Sama fontana je bila zamišljena monumentalno, sa prečnikom od osam metara, sa četiri lava koja bi je krasila, a iz nje bi se izdizao stub na kojem bi se nalazio Pobednik. Stub je trebalo da ima i pet segmenata koji su predstavljali petovekovno ropstvo.

ZVANIčNO OD 1928. Postavljanje spomenika Pobednik na Kalemegdanu okončano je 1928. godine. Tada su grad i država obeležavali 10 godina od proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. - Prvobitno je postojao predlog da spomenik zvanično nosi ime Vesnik pobede i to ime je preovladavalo u doba kada su kroz prepisku komunicirali vajar i gradske vlasti. Kasnije je, očigledno po Meštrovićevoj ideji, koji je voleo drugo ime, spomenik nazvan samo Pobednik.

- Nažalost, planovi nisu sačuvani - nastavlja Vanušićeva. - Posle prvih dogovora, počeo je Prvi svetski rat, a Ivan Meštrović, budući da je bio austrougarski državljanin, morao je da napusti Srbiju. Radovi su stali, a dugo se verovalo da je skulptura uništena. Međutim, bilo je potpuno drugačije. Meštrović je pre početka vojnih sukoba poslao model u Češku na livenje i tako ga je sačuvao.

Kada je prošao Prvi svetski rat, ponovo je pokrenuto pitanje Pobednika, a tada je usledila i burna prepiska između vajara i beogradskih vlasti, jer je Meštrović tražio honorar za urađeni posao. Na kraju ga je Beogradska opština otkupila i stavila u jednu šupu na Senjaku, gde je držala različite stvari sa kojima nije u tom trenutku znala šta bi. Tako je Pobednik, među različitim rashodovanim sredstvima sačekao 1927. godinu i inicijativu da se spomenik ipak podigne.

- Zbog nedostatka sredstava vlasti nisu mogle da se odluče na izgradnju monumentalne fontane, već objavljuju ideju da se spomenik postavi na stub, nalik onom na kakav je konačno Pobednik i postavljen na Kalemegdanu. Međutim, kada je predočena ova ideja, beogradska javnost počinje pravu buru negodovanja.

Svi ondašnji dnevni listovi komentarišu ideju da lik nagog muškarca krasi najprometniji i najlepši gradski trg, a u buntovničkoj ideji prednjače gradske dame. Različita udruženja beogradskih gospođa sa besom tumače ideju da lik nagog muškarca dominira Terazijama.

- Po njima, to je bilo nevaspitano i ugrožavalo bi „lep moral“ beogradskih devojaka - objašnjava naša sagovornica. - To nije bila jedina neobičnost vezana za ovaj spomenik. U suštini, Pobednik odstupa od prikaza pobede koji su bili uobičajeni. Pobeda i njeni simboli se još od antike prikazuju u ženskom obliku. Setimo se francuske „Marijane“ ili nemačke „Germanije“.

Spušten mač, okrenut nadole, u ruci snažne muške figure bio je simbol mira, odnosno miroljubivosti, ali je spreman da reaguje na napad, dok mu je u drugoj ruci orao. Iako su postojale dileme da li u levoj ruci Pobednik drži orla, jedan deo sačuvane prepiske između Meštrovića i beogradske opštine do potvrđuje.

SRAM GA BILO

Unutar burne debate u javnosti koja je komentarisala ideju da Pobednik bude na Terazijama, polemisalo se na najrazličitije načine.

Tako je u novinama osvanula ideja da Pobednika stave u bazen, „kad je već go“, dok su drugi favorizovali ideju da se postavi gigantski stub, znatno viši od onoga na kojem stoji danas.

Eto tako bi mogao da stoji dovoljno visoko da niko ne vidi da je go“, zajedljivo su komentarisali u štampi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

nesa

29.01.2014. 10:45

Uvek sam mislio da drzi goluba,i zato mi je mesto na kome stoji,i poruka koju pruza,bilo idealno.Iznad usca dveju reka koje doticu sa zapada,jer nam odatle najveca zla dolaze,sa macem i golubom porucuje : mozete nam doci kao prijatelji ili kao neprijatelji,u oba slucaja cemo vas docekati kako dolikuje.Da je postavljen u centru grada nestala bi ta simbolika koju pruza.

Dusan

29.01.2014. 13:08

Ponosan sam na istoriju svoga grada i svoje starobeogradske porodice. Nazalost, mnogo od lepote beogradske proslosti je izgubljeno nepovratno u vihorima raznih ratova, koje su nam priredjivali drugi, danas kulturni i civilizovani narodi sa zapada. S druge strane, posle rata Beograd pocinje da naseljava i ko treba i ko ne treba, te se takvi malogradjani nisu lepo ophodili prema arhitekturi i porusili su ono sto neprijatelj nije. Ali najvise fale ti stari Beogradjani, ovo danas su sve dodjosi.

mitrovic d ilija

29.01.2014. 16:03

@Dusan - moram da reagujem ne ono dodjoš. ja sam najstariji dodjoš u čortanovcima a ove godine organizovaću za veliku gospojinu sabor dodjoša na savincu. pristup je slobodan starosedeocima, urodjenicima i domorocima. dodeliću priznanje čoveku koji je u čortanovce došao pre pedeset godina i tu ostao a usput noseći dnevnik opismenio svu decu starosedelaca, urodjenika i domorodaca i ne dajem Dušane nikom za pravo da je pametniji niti kulturniji miti obrazovaniji samo zato što je starosedeoc .... ...

bojan

31.01.2014. 20:48

@Dusan - da tebi dusane nisu mozda vincanci familija ili kelti ako si sa karaburme ? ti bre nisi svestan sta si napisao ....

Perica

29.01.2014. 20:14

A šta bi sa tumačenjem pozicije i orijetnacije Pobednika: " "ona" stvar zapadu, golo du*e istoku " koja se takođe mogla čuti kada je spomenik postavljen?