KAKO SU RUKOMETAŠICE JUGOSLAVIJE POSTALE ŠAMPIONKE SVETA: Dan kada je "Pionir" nosio devojke do svetskog zlata

Momčilo Popović

02. 12. 2021. u 13:00

ZA rukometni svet početak sedamdesetih godina prošlog veka bile su i bukvalno zlatne godine. Na ovim stranama podsetili smo na zlato rukometaša osvojeno na Olimpijadi u Minhenu 1972. Te iste godine 19. februara u Dortmundu su rukometaši Partizana iz Bjelovara postali prvaci Evrope, pošto su u finalu Kupa šampiona razneli čuveni nemački Gumersbah - 19:14. Već naredne godine rukometašice Jugoslavije postale su - prvakinje sveta!

КАКО СУ РУКОМЕТАШИЦЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОСТАЛЕ ШАМПИОНКЕ СВЕТА: Дан када је Пионир носио девојке до светског злата

Foto arhiva VN

Peto svetsko prvenstvo održano je od 7. do 15. decembra u Jugoslaviji. Bio je to šampionat koji je putem TV pratila cela zemlja, a kako je takmičenje odmicalo, tako je rasla popularnost devojaka, čije su utakmice dobile maksimalnu pažnju u medijima. Verovatno se nikada do tada sa takvom strašću nije navijalo za jedan naš ženski nacionalni tim!

Do tada Jugoslavija je bila zapažena na prethodna četiri šampionata. Na prvom, odigranom 1957, takođe u Jugoslaviji (u Virovitici i Beogradu), zauzeli smo 3. mesto, posle pobede za bronzu nad Zapadnom Nemačkom - 9:6. Na tom svetskom prvenstvu učestvovalo je devet zemalja i sve selekcije su bile iz Evrope.

Na drugom SP u Rumuniji 1962. osvojili smo 4. mesto posle poraza od Čehoslovačke 6:5, a već na sledećem u Zapadnoj Nemačkoj 1965 - prvo srebro. U finalu su Mađarice bile bolje - 5:3. U Holandiji 1971. ponovo poraz u finalu, ovog puta od Istočne Nemačke - 11:8.

Te 1973. svi su bili rešeni da se najzad uzme zlato. Učestvovalo je 12 reprezentacija, a jedine van Evrope bile su Japanke. Jugoslavija je igrala u grupi D u Varaždinu. Plave su startovale sa 20:4 protiv tada nejake Holandije, ali je vrlo brzo stiglo otrežnjenje. U drugom meču pobeđena je Danska, koja je na poluvremenu vodila 7:4. Tek u nastavku je naš tim proigrao i dobio sa tesnih 11:10.

Po dve prvoplasirane ekipe iz četiri grupe formirale su nove dve polufinalne grupe, s tim što se računao rezultat iz prve faze. U našu grupu F koja se igrala u Zagrebu stigle su Poljakinje i Sovjetski Savez. Mečevi su igrani u tada jedinoj dvorani u Zagrebu, popularnoj "kutiji šibica".

Protiv Poljske 12. decembra snovi o zlatu su se sudarili sa javom u vidu poraza - 8:9. Ali, kao što to obično biva, ako vam je zlato suđeno, onda će i drugi igrati za vas. SSSR i Danska su igrali 12:12, tako da je bilo jasno da nam je neophodna pobeda protiv SSSR, pod uslovom da Poljska ne pobedi Dansku, ili da to bude sa minimalnom razlikom. Sutradan, 13. decembra, Jugoslavija je sjajnom igrom u novoj drami nadigrala rukometašice SSSR - 7:5 i zauzela prvo mesto u grupi, što je značilo odlazak u Beograd na finalni meč! Jer, Poljska i Danska kao da su odigrale za nas 12:12!

Nažalost, uvod u finale nije počeo dobrim vestima. Plave su bile lišene pomoći sjajne Radmile Parezanović, bombarderke ORK Beograda, koja je sa povredom ligamenata odigrala protiv SSSR, a zatim joj je posle meča noga stavljena u gips!

- Dok moje drugarice budu igrale, biću najnesrećnija rukometašica na svetu, pošto neću moći da im pomognem - rekla je za "Novosti" Parezanovićeva u sobi hotela "Srbija". Naravno, ona je prisustvovala finalu...

Dvorana "Pionir" otvorena je 24. maja te godine i to je bio drugi veliki sportski događaj u njoj. Premijerno, održan je Evropski šampionat u boksu. Naravno, dvorana je bila prepunjena - oko 6.000 gledalaca, oko 500 više od onoga što je projektovao bračni par Bakić, arhitektonski kreatori.

Rival u finalu - Rumunija, tim koji je do tada ostvario sve četiri pobede (Japan, Norveška, Čehoslovačka i Mađarska). Ni sa Radmilom Parezanović u timu plave ne bi bile favorit, a ovako strepnja je bila još veća. Međutim, krenulo je odlično. Rumunke su proćerdale prvi napad, sevnula je kontra, a Dragica Palaversa donela vođstvo. Bila je igračica RK Split, prava lepotica, koja je preminula rano, u 61. godini...

Na 2:0 za delirijum u "Pioniru" povisila je Ivanka Šuprinović, kasnije kapiten RK Radnički koji je bio prvak Evrope 1976. Posle našeg vođstva od 5:3 Rumunke su prvi put izjednačile - 5:5, a poluvreme je završeno 7:7. Problem su nam pravile Petrovići i Kožoharu...

U nastavku je usledio brzi nokaut, od koga Rumunke nisu mogle da se oporave do kraja. Jadranka Antić sa dva gola i pivot Kaja Ileš donele su tri gola prednosti - 10:7. Rumunke su smanjile na 10:8, a onda su ponovo Ileš i Mara Torti iz sedmerca povisile na 12:8. To je bio momenat kada je počeo da se odmotava crveni tepih za devojke u plavom.

Na kraju velikog finala bilo je 16:11, a publika je bila u potpunom transu. Igračice su odigrale pobedničko kolo, a zatim su na rukama u vazduh leteli savezni kapiten Pantazis, trener Jezdimir Stanković, pa čak i povređena Parezanovićeva. Naravno, "Hej Sloveni" su horski otpevale zajedno sa navijačima, a slavlje je nastavljeno u bazi plavih šampionki, u hotelu "Srbija" na Konjarniku...

DOKTOR SAVEZNI KAPITEN

REPREZENTACIJU Jugoslavije predvodio je trio tada najboljih stručnjaka za ženski rukomet. Savezni kapiten bio je Zoran Pantazis, doktor stomatologije, prvi trener Vilim Tičić, a asistent Jezdimir Stanković. Lekar ekipe bio je Svetislav Stankić.

SARAJEVO, ŠIBENIK, ZAVIDOVIĆI

UTAKMICE prve faze igrane su u četiri grada. U grupi A u Sarajevu igrali su Mađarska, ČSSR i Zapadna Nemačka. U grupi B u Zavidovićima nadmetali su se Rumunija, Norveška i Japan. Grupi C domaćin je bio Šibenik, a igrali su SSSR, Poljska i Istočna Nemačka, dok su u grupi D u Varaždinu bili Jugoslavija, Danska i Holandija. Najveće iznenađenje bila je eliminacija tadašnjeg svetskog prvaka Istočne Nemačke već u prvoj fazi i to zbog jednog gola u zbiru gol-razlike.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)