ZUFER AVDIJA O SINU, BISERU EVROPSKE KOŠARKE: Deni je uspeo jer me nije slušao

V. Preradović

30. 07. 2020. u 21:33

ЗУФЕР АВДИЈА О СИНУ, БИСЕРУ ЕВРОПСКЕ КОШАРКЕ: Дени је успео јер ме није слушао

Foto: Privatna arhiva

NIKOLA Jokić, Luka Dončić... Niz NBA zvezda, direktno ili indirektno povezanih s našim podnebljem, mogao bi da nastavi 19-godišnji Deni Avdija.

Sin legendarnog košarkaša Crvene zvezde Zufera Avdije otplesao je poslednju tačku u Evropi na šampionski način. Osvojio je titulu nacionalnog prvaka sa Makabijem i postao najmlađi MVP u istoriji izraelske lige.

- Mi oko njega bili smo za to da ne igra ovu ligu - kaže na početku razgovora za "Novosti" Denijev otac Zufer. - Razgovarali smo sa ljudima koji su rekli da igrač iz top 10 na predstojećem NBA draftu ne bi trebalo da preuzme rizik od povreda, koje su posle dvomesečne pauze mnogo češće. Seli smo i popričali, ali ja njemu prepuštam sve odluke. On je rekao da hoće da igra i da sa titulom ode u Ameriku.

Pitamo Zufera kako bi postupio da je u Denijevoj koži.

MI SMO IGRALI ZA DžABE

ZUFER opisuje razliku između svog i Denijevog vremena.

- Nebo i zemlja. Onda se košarka igrala iz ljubavi prema sportu, klubu, državnom grbu. Dobio si neku stipendiju, imao si popularnost, i to ti je godilo. Kasnije smo shvatili da smo igrali za džabe. Bilo mi je važnije da igram za Zvezdu i reprezentaciju nego da dobijem ne znam koju svotu novca. Sada niko ne igra bez para. Možeš da se zoveš Zvezda ili kako god. Nekad da pređeš iz Partizana u Zvezdu ili obrnuto, sutradan nisi mogao da odeš na kafu. Morao bi da provedeš tri meseca u karantinu. Danas, ko plati, za tog ću da igram.

- Igrao bih i kada bi rekli da će neko da mi razbije arkadu u sedmom kolu. Prvo se voli klub, ne pitaš šta će biti. To je verovatno od mene prešlo na njega. Ne može se iskoreniti taj naš balkanski mentalitet. Možda su se i kod nas stvari malo promenile. U moje vreme čekao si jutro da vidiš da li si na spisku reprezentacije. Sada svi pokušavaju da što pre finansijski dođu do nečega.

Momak sa izraelsko-srpskim državljanstvom samostalno je birao i nacionalni dres.

- Sam je odlučio i da li će igrati za srpsku ili izraelsku reprezentaciju. Tu je bilo i malo pritiska, izraelska vojska daje sportistima olakšice. Da se odlučio za Srbiju, morao bi da služi vojsku tri godine i verovatno ne bi ni dobio dozvolu da u tom periodu igra za reprezentaciju. Sa druge strane, rođen je u Izraelu, ovde su njegovi drugovi, poznaje mentalitet.

NBA mašinerija "ukrašće" još jedan biser iz evropske košarkaške školjke.

- Znalo se kad je počelo sve ovo sa koronom da će utakmice u izraelskoj ligi biti njegove poslednje u Makabiju. Bilo mu je teško poslednjih dana, video sam da mu nije lako što treba da ostavi drugare, Makabi, koji mu je pružio sve što mlad igrač treba da dobije. Mora da shvati da ne možeš zauvek da budeš kraj mame i tate i da ga svi miluju. Ako hoćeš da uspeš, moraš da odletiš iz gnezda. Pričao sam sa Sašom Đorđevićem kada je dolazio u Izrael. Deni je mogao da ode u neku od pet najboljih evropskih ekipa, ali mi je Sale rekao da u tim godinama treba što duže da bude uz roditelje. Zašto bih ga slao negde i za veći novac ako to može da mu upropasti karijeru.

Deniju je praktično garantovano mesto među prvih deset pikova na NBA draftu 16. oktobra.

Foto: Privatna arhiva

Deni je sačuvao mrežicu sa poslednjeg meča

- Može da bude i u prvih pet, čak i u prva tri, ali je problem u tome koliko će ti ta ekipa odgovarati. Možeš da digneš nos kao treći pik, a sediš na klupi kod trenera koji ne daje šansu mladim igračima. Ili kao deveti upadneš u tim koji se gradi, traži mlade i veruje evropskim igračima. To je jedna velika lutrija.

Faktor sreće nekad je i presudan...

- Da nije Sale pogodio onu trojku u Istanbulu, ko zna gde bi bili Željko Obradović i cela ta generacija. Meni je karijeru promenio koš Nakića u Zagrebu, kada je Zvezda izgubila. Umesto da igram Kup šampiona i da se bolje prodam, sve to su uradili igrači Cibone.

Denijev stil ima sličnosti sa igračem iz te Partizanove generacije - Predragom Danilovićem.

- Jedne podseća na Danilovića, drugi kažu da ima neke Bodirogine pokrete. On ne voli ta poređenja: "Kaži im da sam Deni".

Zanimljivo je da otac i sin nikad nisu odigrali basket "jedan na jedan".

- Nikad. Nismo se nešto slagali od početka njegove karijere. Ja sam imao onu našu školu teškog rada i vikanja, a on to nije prihvatao. Onda sam digao ruke i nisam se mešao ni trenerima i njemu. Mislim da je to jedan od razloga za njegov uspeh. Primio je tu neku drskost, pozitivno ludilo, ali ne i savete. Pre bi prihvatio savet sa strane, iako je moj bolji. To je i poruka roditeljima da ništa ne može na silu. Ne treba preko dece ostvarivati svoje ambicije. Pustite klince da rade, ne maltretirajte trenere i klubove. Ako je dobar, uspeće. Vaspitavaj ga kod kuće da bude jak i da voli sport.

SPORTSKA KULTURA

DENIJA su navijači Zvezde pozdravili aplauzom kada je ove godine gostovao sa Makabijem. To je, zapravo, bio aplauz njegovom ocu za sve što je dao crveno-belima.

- Bio sam iznenađen. Znači da sam ostavio traga u Zvezdi. Bio sam i kapiten, ljudi to ne zaboravljaju. Zahvalan sam im na tome što je Deni osetio da sportska kultura kod nas postoji.

PEVAO NA "MARAKANI"

ZUFER nije propustio da sina odvede na "Marakanu". Deni je imao 15 godina.

- Bila je to utakmica protiv Ludogoreca. To što je tamo video mislim da neće više nikad. One pesme, papir sa rečima koji je dobio, bakljade. Rekao sam mu: "Ovo je sport, ovo je ljubav, toga nema u Izraelu". Pevao je i Deni, kad si tamo moraš da pevaš.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)