JA SAM JA, JEREMIJA (4): Silvana, Brena i Ceca su kraljice estrade

Vesna Pantelić

14. 04. 2021. u 10:23

SVAKU svoju pesmu Predrag Živković Tozovac je proživeo i utkao u nju deo sebe. Ako bi pevao o selu, u glavi bi imao slike šumadijskih sokaka, kuća i ulica.

ЈА САМ ЈА, ЈЕРЕМИЈА (4): Силвана, Брена и Цеца су краљице естраде

Foto: Arhiva/TRADICIJA Snežana, Merima, Lepa, Miroslav, Cune i Tozovac

Pamtio je ovce, livade, prvi miris pokošene trave koji je osetio kod familije njegove majke Budimke, u njenom selu o kojem je ispevao pesmu. Odlično se sećao Kraljeva, Ibra, prvih igranki, puberteta, prvog zaljubljivanja...

Krunu uspeha na estradi donele su mu dve pobede na "Pesmi leta", putujećem letnjem festivalu koji se odvijao u gradovima širom nekadašnje SFRJ. Sa pesmom "Mirjana" pobedio je glasovima publike u 29 gradova. Sa kompozicijom "Oči jedne žene" borio se za prvo mesto sa jednim sjajnim sevdalijom, Safetom Isovićem, i pobedila je Tozina pesma.

 - Merima NJegomir, Snežana Đurišić, Lepa Lukić, Miroslav Ilić, Olivera Katarina, to su neprolazne vrednosti - ispričao je Tozovac u jednom intervjuu. - Baš me je sinoć zvala Olivera, prisećali smo se neprolaznih "Skupljača perja". Bili smo zajedno na tom snimanju, u toj kafani u Pančevu. Meni je to još u ušima. To je jedini put kada sam Bati Živojinoviću dao čistu desetku za glumu. To je maestralno uradio. Jer često su me glumci zvali da im dajem ocenu. Ne znam zašto mene, ali tako je bilo. Sećam se da me do samog kraja Bata Stojković molio da uvek dolazim kad igra "Profesionalca". Značilo mu je svaki put da mu kažem kako je odigrao.

Voleli su ljudi i čuveni trio Toza-Cune-Lepa. On je govorio da je dobro što su sve troje uvek bili različiti i ostali do kraja takvi i dosledni. A na čuveno pitanje da li ima novog Tozovca odgovarao je da nema i da ne treba da bude novog Tozovca, već klinci treba da nađu svoj pravac i stil, da pronađu Tozovca u sebi, jer biti Toza je zapravo "duša i način na koji iznosiš pesmu". Naglašavao je i da je na kraju samo jedno bitno. Talenat je dar, a sve ostalo je vežba i uporan rad.

Kada je devedesetih, sa raspadom Jugoslavije, našom muzičkom scenom zavladao turbo-folk, Tozovac je to doživeo kao neki rat protiv srpske izvorne muzike. DŽihad je, objašnjavao je, sveti muslimanski rat, a turbo-džihad ima nameru da se satre i zatre srpska muzika.

 - Pre nekoliko godina letovao sam u Grčkoj, na Skijatosu - ispričao je tada Tozovac. - Bio sam skamenjen kad sam čuo šta se u holu njihovog hotela pušta. To nije bila turska muzika, ona je čista, pesme kao "Hatidže" i "DŽemile" imaju divne harmonije i melodije. Ono što sam čuo bio je zbir ničega. Tu nema muzike, to je zaurlavanje. Za to su krivi proizvođači tih pesama, oni koji to snimaju i pevači koji pevaju, oni su slavni nosioci tog zla.

Po Tozovčevom mišljenju, kraljice estrade su Silvana Armenulić, Lepa Brena i Ceca Ražnatović. Smatrao je da je Brena Silvanina naslednica, dok je najmlađa kraljica estrade Ceca, te da nijedna nije blizu nje.

 - Možda bi mogla sa Cecom da se takmiči Dragana Mirković, ali Dragana peva nešto potpuno drugačije - objasnio je jednom prilikom Tozovac. - Ja Draganu zovem srpska Šemsa Suljaković. Cecu ne bih poredio ni sa jednom. Ona je jedan fini slavuj iz Žitorađe. Apsolutno lepa, dominantna, elegantna. Ima svoj sopstveni stil, vole je mladi, ima pesme koje kod mladih lako ulaze u uši. Ponosim se njom.

Veliki umetnik je uvek isticao da je narodna pesma važna stvar, kao i da je bila važna i tokom prethodnih 500 godina:

 - Nije džabe narodni pevač rekao "da ne bješe pjesme i gusala, ej, Srbijo, Turskom bi se zvala". Tvrdim da svaki muzičar sa tla Srbije dobro peva ruske pesme, ume da svira mađarske, polku... A ne verujem da jedan Slovenac ume da odsvira šumadijsko kolo, Mađar sevdalinku "Stade se cveće rosom kititi". Nije da neće, već stvarno ne osećaju i ne umeju. Pa, nije li Brena postala Brena pevajući o Čačku i Moravi? Miroslav Ilić ima najveći hit "Oj Moravo, tija reko", a ne kako misli "Pozdravi je, pozdravi" i druge tralalajke koje peva sa ženama po stadionima. Nit je on za te pesme, nit su one za njege. On ima prebogati moravski glas i ne treba da se kloni pesama poput "Voleo sam devojku iz grada". 

BOJA GLASA MI JE LIČNA KARTA

- NIJE kafana kao nekad, muzički pogotovo nije - izjavio je jednom prilikom Tozovac. - Danas svira bend u ćošku i niko ih ne gleda. LJudi su se otuđili. Zato im više nije bitno ko ih zabavlja, ko im popravlja dušu. A ja sam je popravljao mnogima, to mi je bila misija i nikad mi nije bilo teško. Znao sam da najtužniju kafansku scenu pretvorim u slavlje, u opštu radost. Ali to nije samo pitanje talenta. Znao sam da svojim pesmama podignem ljude. I danas se na te iste pesme dižu od stola. To mi je najdraže, jer čovek za života mora da ima hitove, mora da ima neku ličnu kartu, a mislim da je moja lična karta upravo boja mog glasa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)