IZA ŠLJUNKARA OSTAO HAOS: Građani Doboja traže odgovornost za ekološku katastrofu oko korita reke Bosne

LJ. ĐURIĆ

22. 03. 2021. u 06:36

ZBOG haosa koji su šljunkari ostavili nekontrolisanim izvlačenjem minerala iz korita reke Bosne, građani Doboja traže odgovornost nadležnih u RS.

ИЗА ШЉУНКАРА ОСТАО ХАОС: Грађани Добоја траже одговорност за еколошку катастрофу око корита реке Босне

Foto LJ. Đ.

Oni su uputili otvoreno pismo sa dokazima, jer pored reke, nisu pošteđena ni poljoprivredna imanja.

Pismo je uputila grupa građana "Za legalnu i kontrolisanu eksploataciju šljunka u slivu reke Bosne" Vladi RS i resornim ministarstvima, zatim JU "Vode Srpske" i Republičkoj upravi za inspekcijske poslove, u kojem ih upozoravanju na počinjeni ekocid kao posledicu eksploatacije šljunka na području Doboja.

- Ko je dozvolio ekološku katastrofu i ko je odgovoran za ovakvo "uređenje" korita reke Bosne na području Doboja, kome, da li ga u ovakvom stanju ostavljate novim generacijama - pitanja su koje je Grupa postavila odgovornima za upravljanje vodama u RS.

BORBA ZA OČUVANJE PRIRODNOG BLAGA

NEFORMALNE grupe i udruženja građana u RS i FBiH se godinama bore protiv nezakonitosti u slučaju izgradnje mini hidroelektrana na rekama. Proceduralne greške, nezakonitosti, ilegalni radovi i kršenja zakona su prema njihovim tvrdnjama, evidentirana u slučajevima izgradnje mHE na Bjelavi, Bunskim kanalima, Doljanci, Kruščici, Neretvici, Rzavu...

Dostavili su niz fotografija u kojima je vidljiv "rad" šljunkara i haosa kojeg su ostavili iza sebe nakon izvučenog bogatstva iz reke Bosne.

- Tražimo odgovor kako je moguće da dođe do devastacije korita reke Bosne od MZ Bušletić u Osječanima Gornim do Kožuha sa jedne i od MZ Kotorsko do MZ Bukovac sa druge strane reke Bosne. Neshvatljivo je kako se mogla dozvoliti takva ekološka katastrofa - navedeno je u pismu.

Pitaju ko je omogućio eksploataciju šljunka na tom području, da li su šljunkari bili u obavezi da urede to područje nakon obavljenog posla i ako postoji odgovornost u tom slučaju, ko je odgovoran?

- Da li i posle predočavanja ovakvog stanja na terenu smatrate da je dovoljno da nadzor nad vađenjem šljunka sprovodi samo Vodna inspekcija sa nekoliko inspektora od Novog Grada do Trebinja? Da li je neophodno obezbediti veću zakonitost u vađenju materijala iz vodotoka i sa poljoprivrednog zemljišta - pita se pomenuta grupa građana.

Oni su sa još devet udruženja potpisnici saopštenja povodom Međunarodnog dana reka, sa apelom za spas reka u BiH, koje su, kako su istakli, više nego ikada ugrožene zbog nebrige vlasti prema prirodnim resursima. Jasnom porukom stavili su im do znanja da su reke zajednično dobro svih građana, a ne da se koriste u interesu pojedinaca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)