LEPOTE CRVENOG MORA I DUH DREVNE CIVILIZACIJE: "Novosti" u Egiptu, zemlji drevnih faraona i nestvarnog podvodnog sveta (FOTO)

Bojana JOVANOVIĆ

20. 06. 2024. u 06:15

VLADA mišljenje da vam se Egipat neće dopasti ako volite Mediteran, jer je potpuno suprotan - nema zelenila, voda i vazduh su pretopli, a i ceo koncept života, pa i turizma, poptuno je drugačiji.

ЛЕПОТЕ ЦРВЕНОГ МОРА И ДУХ ДРЕВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ: Новости у Египту, земљи древних фараона и нестварног подводног света (ФОТО)

FOTO: Bojana Jovanović

Međutim, ako mu, uprkos tome, date šansu i odete, verujemo da ćete se zaljubiti na prvi pogled i po povratku „glasati protiv“ ovog uvreženog stava. Barem je naše iskustvo, poneto iz letovališta Hurgade, takvo. Boravak u ovom osunčanom dragulju Afrike protekao nam je, odnosno „proleteo“, toliko lepo i sadržajno, da nam miris borova, praćen grajom cvrčaka, uopšte nije nedostajao. Lako je zamenjen šarenilom mirisa začina, cvetova hibiskusa i palmi, svim nijansama tirkizne boje Crvenog mora, spokoja i širokih, iskrenih osmeha, protkanih duhom 5.000 godina stare civilizacije.

Visoke temperature ovde lako podnosite zbog niskog procenta vlažnosti vazduha, te „njihovih“ i „naših“ 35 stepeni ne mogu da se mere. Uz to, u Egiptu stalno pirka vetar, a baš kao poručen povećao je brzinu na 32 km na sat tokom nekoliko najtoplijih dana našeg boravka. Na plaži zbog vetra stoji istaknuta crvena zastavica, što ne znači da ne smete uopšte da se kupate, već da morate tokom plivanja da ostanete u jasno određenom vidokrugu spasioca, ne previše daleko od obale. Takođe crvenu zastavu, ali malu, možete tražiti od spasioca, ako svima koji bi da vam priđu i nešto ponude dok uživate na ležaljki želite da poručite da vas ne uznemiravaju. Samo je vežite na dršku suncobrana i niko vam neće prići, već samo uljudno mahnuti u prolazu.

Raznolike su plaže Crvenog mora, od onih sa koralnim grebenima, oko kojih živi, po mnogima najlepši na planeti podvodni svet, do onih dugih, sa belim ili žutim peskom. Bez maske za ronjenje ne krećite put Egipta, jer je snorkeling ovde zaista vanredno iskustvo. Pomno prateći, kao omađijani, najrazličitije i najšarenije ribe koje ste ikada videli neprimetno ćete satima ostajati u prozirno čistom, 26 stepeni toplom moru, bogatom mineralima, i potom izlaziti preporođene kože. Osim ako se ne očešete o koral, jer ta vrsta opekotina, iako nije mnogo bolna, veoma sporo prolazi.

Osmeh je zaštitni znak Egipćana, kao i duhovitost – šale se svi, od policajca na aerodromu koji vam traži ključ od stana samo da bi se poigrao vašim privescima, uz opasku „nemojte ništa da se plašite“, do momka koji nudi jahanje kamilom, nazvanom Maksi taksi, zbog veličine „prevoznog sredstva“, pa ako odbijete, pita da li želite da jašete krokodila umesto toga. Nenaviknuti, prvih nekoliko puta bili smo zbunjeni, jer se šale bukvalno svi i kad deluju „mrtvi ozbiljni“. Kako i sami kažu, veoma su nam slični po temperamentu, pa ćete se i zbog toga svuda osećati kao kod kuće. Predusretljivi su i efikasni, kod njih sve može i sve se možete dogovoriti. Još ako želite da se cenjkate uz to, niko neće biti srećniji od vaših tamnoputih domaćina što ste se pridružili ovoj igri njihovog kola.

KADA PADNE PRVI SNEG

Uz osmeh svim Egipćanima zajednička i srdačnost, ali ona iskrena, a ne uvežbana. Dugo će vam nakon povratka u Srbiju stizati poruke od vozača Medhata sa pitanjem kako ste, ali i Hanija, majstora za sveže ceđene voćne napitke, koji bi da dođe u Srbiju čim padne prvi sneg. Ovaj simpatični grguravi 30-godišnjak radi 335 dana u godini, 13 sati dnevno, da bi izdržavao porodicu, a već dugo štedi za putovanje na kom će prvi put videti sneg. Kako je upoznao i zavoleo mnogo Srba, jer su naša dva naroda, kako kaže, kao bratska, odlučio je da sneg okusi baš kod nas. Obećali smo mu da ćemo mu javiti čim padnu prve pahulje, a on nama da će odmah kupiti avio-kartu i doći u Srbiju, sa suprugom. Na naše stidljivo postavljeno pitanje da li je još poželjno da Egipćani imaju više žena, Hani nam reče da je sve manje tako, jer je to skupo – treba ih izdržavati. On ima samo jednu, majku svoje dece, koju mnogo voli.

Prosečna plata u Egiptu je 300 evra, i većina živi skromno, u skladu sa prihodima, njihova valuta je egipatska funta (vredi 2,30 dinara) a dolar ipak najviše cene. Toliko da za čašćavanje novčanicom od samo jednog dolara možete dobiti mnogo toga, od naklonosti i malih plezira konobara, recepcionera, čistača soba, pa do dve i po litre nafte na benziskoj pumpi. Zato i ne čudi što je automobilski prevoz veoma jeftin. Ako ne želite da se cenjkate a želite da znate ko će vas voziti, najbolje bi bilo da izbegnete taksi, a prevoz naručite preko aplikacije In drajv, što je egipatski pandan Uberu, koji takođe funkcioniše u ovoj zemlji. Primera radi, vožnja od 27 kilometara, koliko je naš hotelski rizort bio udaljen od samog centra Hurgade, iznosi tri evra, a pomenutu razdaljinu preći ćete za nepunih 15 minuta. Odgovor na „kako“ krije se u načinu vožnje Egipćana. Voze veoma brzo, a sigurno, kako su nas uverili, često po sred isprekidane linije koja deli dve trake, a semafora, na šest traka širokim ulicama, gotovo da nema.

Ako ste ljubopitljivi, vozači će vas usput naučiti mnogo toga o životu u Egiptu i preporučiti lokalne, manje znane, zanimljivosti, kao i da na putu postoje ograničenja brzine, ali da su znaci koji upućuju na to nalaze samo na početku i kraju ulice u kojoj ste, pa čak i kad je kilometrima duga. Mada policajci gotovo nikada ne zaustavljaju vozače zbog prekoračenja brzine, znaju da ih isključe iz saobraćaja samo da bi im otvorili gepek i pustili ih dalje, uz osmeh. Objašnjavaju nam da je bezbednost pojačana od kada su se, 2005, dogodili bombaški, teroristički napadi u Šarm el Šeiku, a nakon pada ruskog putničkog aviona, 2015, kontrola je podignuta na još viši nivo. Gde god krenete, svuda ćete videti pripadnike vojske i policije, koji mirno stoje sa svojim oružjem, ne ulivajući vam strah.

Prvi semafori pojavljuju se tek pred ulazak u centar Hurgade, što ne znači da se u njihovoj blizini nalazi i pešački prelaz. Izgleda da zebre nikome nisu ni na kraj pameti, o čemu je svedočilo i iznenađeno lice policajca kog smo pitali gde da pređemo ulicu. Nakon nekoliko ponavljanja istog pitanja, slegnuo je ramenima, pokazao levo i desno i rekao – bilo gde. Kud svi, tu i mi. Skupili smo hrabrost, procenili koliko je otprilike potrebno najbližem automobilu koji vidimo da nas stigne i pretrčali šest traka do suprotnog trotoara centralne, Šeraton ulice, u kojoj sve sija kao u Las Vegasu.

Naslonjeni jedni na druge, u nizu, prodavnice različite vrste robe, kafići, restorani, samoposluge, čajdžinice, kozmetički saloni ističu svoju posebnost velikim svetlećim reklamama, te se od neonskih boja, poslaganih bez ikakvog reda, ne može ni gledati izbliza u lokale. Iz daljine, čitava ova ulica izgleda kao jedan veliki luna park, sa kojim mu je dodatna sličnost buka – od muzike, graje, saobraćaja, ovde jedva čujete prvog do vas, te ako ste pošli da sednete i na miru se ispričate, birajte drugi deo grada, poput marine.

Pre toga zavirite u neku od manjih, poprečnih ulica, u kojima se krije sva šarolikost ovog grada, oličena i u voću i povrću. Ono ovde, svojim prirodnim bojama, radosnim čini delove ovih ulica. Prodavci svoju robu ređaju u visinu, ukoso, pa imate doživljaj kao da gledate u voćni zid. Ne propustite da probate urme, za koje se veruje da potiču odavde, a Egipat su uvrstile u vrh najvećih svetskih proizvođača ovog voća. Uz njih, posebno sladak je, nama egzotični, mango, čiji se ukus, kada ga pijete sveže ceđenog, odlično slaže sa bananom, ali i kivijem i jagodom. A tek kako taj miks izgleda!

No, da se vratimo na marinu. Ušuškana nekoliko stotina metara od Šeraton ulice, jedino je mesto u Hurgadi na kom su nam tražili da stavimo maske, i to na samom ulazu. Međutim, čim prođete detektore, slobodno ih skidate i opet sve deluje kao da korona ni ne postoji (veoma mali procenat zaraženih ovu zemlju svrstava na listu najbezbednijih). U marini vam se čini kao da ste u drugom gradu. U tišini mora ljuljuškaju se luksuzne jahte, osvetljene diskretnim svetlom, palme bacaju sene na vodu i šetalište, restorančići i kafići načičkani su jedni do drugih, a kraj pristaništa obasjava svetlo džamije El Mina.

FOTO: Bojana Jovanović

U pojedinim restoranima možete probati i meso kamile, i to na samo dva metra od Oskara, takođe kamile, koja „služi“ da je jašete ili se sa njom fotografišete. Pripremite se na to da će vas krušpnim, tužnim očima gledati dok joj u slast jedete daljeg ili bližeg rođaka. Ako ipak imate dovoljno jak želudac za to, probajte ovo meso, koje će prilikom posluženja na tren pred vama i zapaliti. Po ukusu najsličnije je telećem, samo malo tvrđe, i najskuplje je od sve ostale hrane koju restorani nude – porcija od 300 g košta od 25 do 30 evra. Uz kamilje meso, našim turistima je možda najneobičnije to što se plaže za kupače zatvaraju u zalazak sunca, kad god to vremenski bilo u zavisnosti od doba godine (sezona traje svih 365 dana). Tako su nas već u 18 časova spasioci opominjali da izađemo iz mora, ali zabrana se odnosi samo na plivanje, možete ostati na ležaljkama ili šetati plažom do kad god želite.

Nekoliko sati pre sumraka iznad nas pojavio se mesec, koji je sve do zalaska delio nebo sa suncem, ostavljajući nas da im se divimo iz vode. Uz sjaj meseca, plaže su uveče osvetljene i mobilnim telefonima. Njima turisti, uz zvuke oduševljenja, osvetljavaju plićak i priobalje, u potrazi za rakovima. Tako ovi siroti ljuskari svake večeri imaju bliski susret sa „dvonožnim džinovima“ koji ih zabljesnu veštačkim svetlom, poput nekog NLO, pa im presedne noćni lov. Savetujemo vam da ih ne prepadate na taj način, jer će se, prestravljeni, brzo zavući u svoj oklop ili školjku, pa čak možda i umreti ako ih ubrzo ne poklopi neki dobar talas.

CENjKANjE I U APOTECI

Foto: Bojana Jovanović

Ukoliko ne volite da se cenjkate i osećate loše što niste kupili nešto što vam uopšte ne treba, jer vam tako lepo nude, bolje nemojte ni ulaziti u bilo koji od manjih, privatnih lokala, na ulici ili u okviru hotelskih kompleksa. Egipćanima je cenjkanje, baš kao i bakšiš, deo kulture i u smanjivanju cene uživaju, čak i u apoteci. Međutim, postoje radnje i za one koji bi da kupe proizvod po jasno istaknutoj ceni. Takve su sve u okviru tržnog centra Senzo Mall, a isto je i u lancu prodavnica suvenira i predmeta od kože, pod nazivom „Kleopatra“.

Moramo makar pomenuti i ono čemu ne bi bilo dovoljno da prostora za opisivanje ni mnogo više od samog kraja naše dve strane, izlet u Luksor koji se nalazi na ruševinama drevne Tebe i kompleks hramova Karnak, jedan od najvećih svetskih muzeja na otvorenom, čija je gradnja započeta 16. v.p.n.e, oba pod zaštitom Uneska od 1979. Na putu autobusom od Hurgade, dugom četiri i po sata, ka tom centralnom i južnom delu Egipta, prolazićete stotine kilometara kroz potpuno pustu zemlju, bez igde ičega sem peska ili stena. Razlog tome je što, iako u Egiptu živi više od 100 miliona stanovnika, 80 odsto njih je nastanjeno u većim gradovima. Vlasti se trude sada to da promene, užurbano gradeći nove, „raštrkanije“ po celoj zemlji.

Primetili smo i mnogo nedovršenih kuća, u kojima ljudi žive. Vodič nam je objasnio da se na nedovršene zgrade, kao i one niže od četiri sprata, plaća manji porez, pa je uobičajeno da nekoliko generacija živi u istoj, bez krova, spolja često nalik sivoj fazi gradnje. U hramovima su nas ostavili bez daha na misteriozan način sačuvani i u to doba napravljeni, stubovi, njih čak 134 prečnika većih od tri metra, od kojih je 12 visoko 21 metar, a ostali 10, ispisanih slikovnim pismom, kao i savršeno ravno, kao laserom sečeni, obelisci i piloni, monumentalni ostaci Karnaka, najvažnijeg religijskog kompleksa starog Egipta.

Prošli smo i nestvarnom Alejom sfingi, koje nepomično leže, sa glavama čoveka ili ovna. Vožnjom zelenim Nilom, sa istočne strane prešli smo na zapadnu obalu ove reke, gde nas je dočekala Dolina kraljeva i čuvene grobnice egipatskih faraona (Tutankamon i Nefertari samo su neki od njih). U blizini su i Deir el Bahari, pogrebni hram kraljice Hatšepsut, prve žene faraona, kao i kolosi Memnona, reprezentativni predstavnici najnaprednije civilizacije starog veka. Ako se uputite na ovaj izlet, obavezno ponesite šešir, mnogo vode i zatvorenu obuću, jer je, i u hladovini drevnih stubova, visoke temperature veoma teško podneti.

 

 

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

EGZOTIČNA PONUDA NA AFRIČKOM MEDITERANU: Ovo ne smete propustiti - cene nikad niže!