VOJVODA JE SVIM SRCEM BRANIO OBIČNOG VOJNIKA: "Novosti" sa praunukom Živojina Mišića, na Srpskom vojničkom groblju kod Pariza (FOTO)
11. 11. 2023. u 20:30
KRSTOVI u savršenom redu, uzdižu se u počasnom špaliru. Kud god pogled da padne, čine savršeni sklad. Uredno podšišana trava, po njoj pokrov od prvog jutarnjeg lišća. U samom središtu, bokori jesenjih cvetova, nad kojima se, s jarbola, uvek vijore srpska i francuska zastava.
Foto: Goran Čvorović
Srpsko vojničko groblje u Tijeu kod Pariza jedna je od mnogobrojnih nekropola koja svedoči o stradalništvu našeg naroda. Ovde počiva 747 junaka koji su dali život za otadžbinu. Smrtno ranjeni švapskim šrapnelima, doplovljavali su francuskim lađama na lečenje i kosti ovde ostavili. Čoveka tu neizostavno prožme tiha jeza u kojoj se mešaju uzvišenost i pijetet, divljenje i zahvalnost, uzbuđenje i žal zbog, na oltar otečestvu, položene mladosti. Tu je, među svojima.
- Puni me ponosom, i u isto vreme tugom, kada sagledam koliko je stradalo naših ljudi – kaže u razgovoru za "Novosti" Đorđe Stojanac (80), praunuk slavnog vojvode Živojina Mišića, dok zajedno obilazimo ovo sveto mesto.
MAJKA, KĆERKA VELIKOG SLIKARA
Odvažna sestra od strica Desanka Stojanac, kao osamnaestogodišnjakinja, otišla je kod glavešina na Dedinje da od njih zatraži da mi, posle streljanja mog oca, zaposle majku. Posle petnaest dana dobila je posao u biblioteci na Likovnoj akademiji u Beogradu. Majka mi je bila kćerka velikog slikara impresioniste Milana Milovanovića, koji je s vojskom prošao ceo Prvi svetski rat, ratovao i beležio strahote.
Dolazi ovde decenijama. Ne propušta priliku da oda počast onima koji su pod komandom njegovog slavnog pretka činili herojska čuda. Redovno obilazi srpska groblja i po Grčkoj, Srbiji, Makedoniji... Nedavno je opet bio na Kajmakčalanu i u Kumanovu.
Šušti lišće pod našim nogama, dok oprezno hodamo između grobova onih koji su se žrtvovali da bismo danas hodali slobodni, uzdignutog čela. Ilija Tomašević, Jordan Kostić, Sava Stefanović, Sava Milanković, Jerotije Čolović, Mikailo Perić, Ljubisav Živanović, Vasilije Milutinović, Trifun Pavlović, Dragiša Radovanović, Vladimir Jovanović, Milentije Simonović, Todor Todorović, Nikodije Blažić, Milisav Milanović. To su samo neka od imena kojima dugujemo večnu zahvalnost.
Foto: Goran Čvorović
Dok hodamo, Stojanac u ruci drži knjigu "Čovek po meri šinjela" Aleksandra Misojčića o njegovom pradedi. Red citata, red koraka. Sve se, u savršenom redu, uklopilo.
- Sa seljačke grude, neizmerno je cenio običnog vojnika. Branio bi ga svim srcem, kad god bi mogao – prenosi Stojanac vrednosti na kojima je odrastao.
Sećanja na oca mu je, u dugim večerima, bez televizije, prenosila njegova baka Olga, s kojom je odrastao na beogradskom Topčideru.
Foto: Goran Čvorović
- Često se pričalo o njegovom viteštvu. Sve uspomene mi je prenosila. O svom ocu, srpskoj vojsci, prelasku preko Albanije. Pričali smo o Živojinu Mišiću gotovo svako veče.
Živojin i Lujza su imali šestoro dece, a Olga je 1886. godine rođena kao druga po starešinstvu. Prva je bila Elenora (1885), a posle Olge rodili su im se prvi sin Radovan (1887), kćerka Anđelija (1889), drugi sin Aleksandar (1891) i mnogo docnije, najmlađi Vojislav (1902).
- Moj pradeda nikada nije zaboravio ko je i odakle je. Kad god bi mogao, odlazio je do Struganika da se ispriča sa svojim seljanima. Voleo je čaj od lipe i pečene jabuke – prenosi nam naš sagovornik.
OTAC - LANE REHABILITOVAN
Oca Đorđa Stojanca, Svetozara, nove vlasti streljale su odmah posle Drugog svetskog rata jer je bio Nedićev oficir. Tek je prošle godine uspeo da ga u sudskom postupku rehabilituje.
- To mi je velika životna satisfakcija. Pao mi je kamen sa srca. Nikada ne treba da se delimo kao nacija – kaže Stojanac dok obilazimo grobove onih koji su pali da bismo ostali jedinstveni.
Uvek je bio cenjen u običnom narodu.
- Bio sam šesti razred, i baka me za Božić ostavi kod kuće. Moja razredna, nastavnica srpskog jezika Branka Cuculić, čiji je muž je bio oficir Oktavije Cuculić, sledeći dan me izriba. Dođem kući sav uplakan. Baba ode da razgovara sa njom. Nastavnica me više nikada nije dirala, puštala me je za svaki praznik. Profesor istorije, Toma Radovanović, u osmogodišnjoj školi, preneo mi je jednom, oko nekog zapažanja na času, da "krv nije voda" – ističe Stojanac koji, kad god prođe pored biste Živojina Mišića ispred Beogradskog sajma, vojnički salutira i pozdravi prađeda.
Dobro se seća i prabake, vojvodine supruge Lujze.
Foto: Goran Čvorović
- Dolazila je svako leto, po mesec-dva, kod svoje kćerke, moje babe Olge, kod nas, u Topčideru, u blizini Rajsove kuće. Živela je u ulici Kraljice Natalije, kasnije Narodnog fronta, broj 68. Kad je umrla 1956, imao sam 13 godina. Nosio sam krst na njenoj sahrani – prenosi nam u šetnji srpskim grobljem.
Dok hodamo, iz torbe vadi i drugu knjigu koju je pronašao u manastiru Lelić, "Magdalina", Miloša Smiljanića - Žuće, koja opisuje Lujzin život i patnje, od vojvodine smrti 1921. do kraja njenog života.
- Teško je živela, oskudno i u nemaštini. Deca su se trudila da joj bar malo olakšaju. Prodavala je kasnije ordenje, da bi preživela. Imala je trećerazredni tretman.
RAZNOSIO MLEKO
Stojanac je studirao DIF, raznosio mleko preko zadruge, radio kao spasilac na bazenima, a onda je na moru u Rovinju, 1961. godine, dok je svirao gitaru upoznao svoju buduću prvu suprugu Francuskinju Ivlin Ažorž. U Francuskoj živi 57 godina, radio je kao moler, a tu se kasnije venčao sa Nadom Vasiljević, s kojom se takođe razišao. Sina Nikolu (52), informatičara, vodio je još kao dete na obeležavanje godišnjica srpske vojske.
Iz priča o svom pradedi je, kaže, naučio da u životu treba biti skroman, ne biti megaloman, voleti svoje, ali i poštovati tuđe, ne činiti zlo drugima, ali braniti ono što ti pripada.
- Iz porodice Mišić u Velikom ratu poginulo je 11 vojnika. U memoarima nije opisao smrt ni sahranu nijednog člana svoje porodice, ali jeste ispraćaje velikih junaka, običnih ljudi iz naroda – podseća Stojanac dok pogledom lutamo po njihovim nepreglednim grobovima na pariskom Tijeu.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.
28. 04. 2024. u 06:30
REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.
28. 04. 2024. u 07:00
IZBACIO JE IZ STANA ZBOG DRUGE: Kako je pukla veza Katarine Radivojević i Olivera Mandića
NjIHOVA desetogodišnja veza se rasula u paramparčad kad se u životu Olivera Mandića pojavila 22 godine mlađa dama.
28. 04. 2024. u 12:13
Pročitajte više
RUSIJA JE ZGROŽENA: Ovo je najnoviji uslov za Ruse da bi učestvovali na Igrama "Pariz 2024"
RAT u Ukrajini, odnosno "Specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, još jednom je u prvi plan izbacio i sport. Najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" iznedrile su "dodatak" koji je prilično šokirao Ruse.
27. 04. 2024. u 21:10
ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna "prestala" da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)
Rusija ovih dana sa ponosom ističe da na Evropskom prvenstvu u boksu čiji je domaćin Srbija njeni takmičari mogu da nastupaju uz sva državna znamenja, a i pod imenom zemlje iz koje su, kao i da se himna Ruske Federacije intonira kada neko od Rusa dođe do zlatne medalje. Međutim, baš sa tom himnom desio se jedan neočekivani problem. A onda je usledila vrlo emotivna scena...
28. 04. 2024. u 19:44
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!
Spremite se za putovanje kroz tamni podzemni svet za koji do sada niste znali.
24. 04. 2024. u 17:18
CENTAR BEOGRADA "KRSTILA" NEMICA: Znate li kako je Zeleni venac dobio ime
U PITANjU je jedan od simbola glavnog grada Srbije.
28. 04. 2024. u 16:12
NOVAK ĐOKOVIĆ GLEDA I NE VERUJE! Evo šta je Rafael Nadal upravo rekao o Noletu u Madridu
Novak Đoković je mogao svašta da očekuje od svog najvećeg suparnika u tenisu, ali ovo - možda i ne.
27. 04. 2024. u 20:35
KAKVA ČISTKA... Novak Đoković se odlučio na drastičan potez!
Novak Đoković će, po svoj prilici, u nastavak sezone ući sa baš drugačijim stručnim štabom nego što je to bilo na početku 2024.
28. 04. 2024. u 12:12
Najnovije iz rubrike
MOJ DOM JE U PRIŠTINI, GDE JE BIO MOJ ŽIVOT: Olivera Budimir o neprebolu Kosova četvrt veka kasnije - "Svog supruga nisam videla mrtvog..."
KAD sam završila svoj prvi roman "Lavirint života", mislila sam da sam rekla sve što se tiče Kosova, ali nisam. Posle sam napisala još jedan roman takve tematike, "Uvir na izviru". A nedavno i treći, koji se takođe dotiče te teme.
28. 04. 2024. u 14:00
REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.
28. 04. 2024. u 07:00
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.
28. 04. 2024. u 06:30
U TRENU UBILI 20 CIVILA: U Surdulici, pre ravno 25 godina, NATO počinio jedan od najvećih zločina u agresiji na SRJ
PRE ravno 25 godina, 27. aprila 1999, NATO je u Surdulici počinio jedan od najvećih zločina tokom agresije na našu zemlju.
27. 04. 2024. u 12:30
OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu
AKO igde postoji "vaga" za merenje snage ljudskog duha, koliko li bi na njenoj skali težila ona koju ima deminer Mihailo Marinković (48), iz Pančeva, pripadnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije? Koliko bi na njen tas stalo njegove odvažnosti, staloženosti, potpune koncentracije..., u trenutku dok je, minule nedelje u Nišu, sam prilazio neeksplodiranoj avio-bombi teškoj 1.000 kilograma koja nosi 430 kilograma eksploziva, zaostaloj iz NATO agresije?
27. 04. 2024. u 07:00
Komentari (0)