Svet

ŠTA TRAMPU FALI DA UDARI NA IRAN? Američki mediji: Vazduhoplovstvo ima kritično malo ovih aviona

Predrag Stojković

03. 02. 2026. u 19:11

NAKON što su američke ratno-kosmijske snage pokrenule neviđeni napad bombardera dubokog prodiranja na iranske nuklearne objekte u junu 2025. godine, koji su izveli strateški bombarderi B-2 sa sedištem u vazduhoplovnoj bazi Vajtman u Misuriju, postavljena su pitanja u vezi sa sposobnošću službe da izvede duže kampanje sličnih udara dugog dometa.

ШТА ТРАМПУ ФАЛИ ДА УДАРИ НА ИРАН? Амерички медији: Ваздухопловство има критично мало ових авиона

U operaciji „Ponoćni čekić“ učestvovalo je 125 aviona, uključujući više tankera za dopunu gorivom, i četiri tipa lovca, uključujući F-35, F-22, F-16 i F-15, koji su pružali podršku za pratnju i navodno pomogli u suzbijanju iranske protivvazdušne odbrane kako bi se omogućilo B-2 da bezbednije deluju u neprijateljskom vazdušnom prostoru. Iako je operacija smatrana uspešnom, mada sa malom sigurnošću u vezi sa stvarnim stanjem ciljanih nuklearnih objekata, ona je takođe poslužila da istakne ozbiljna ograničenja američkih mogućnosti udara dugog dometa, pored pokretanja ograničenih pojedinačnih napada poput onog 21-22. juna.

Ističući preovlađujuće zabrinutosti, zamenik komandanta Globalne udarne komande Ratnog vazduhoplovstva i Strateško-vazdušnih snaga u Strateškoj komandi SAD, general-pukovnik Džejson Armagost, upozorio je da je potrebno naučiti ispravne lekcije ne samo u vezi sa neophodnom veličinom flote interkontinentalnih stelt bombardera, već i u vezi sa veličinom flote tankera.

-Prva stvar koja me brine kada nešto poput „Ponoćnog čekića“ počne da dobija oblik jeste kako izgledaju tankerske snage, kakva je njihova pozicija i kako se pozicioniramo u svetu da bismo to zapravo uradili... To nije laka stvar, izjavio je. Načelnica za naoružanje i taktiku u Centralnom vazduhoplovstvu, majorka Kler Randolf, koja je bila jedan od planera operacija, slično je primetila: „Mnogo se brinem o tankerima... Mislim - zato što nisu seksi, nisu oružje, nisu lovac i nisu bombarder - tankeri su često zaista izostavljeni u ovom razgovoru.“

Iako Ratno vazduhoplovstvo trenutno ima manje od 20 bombardera B-2, koji imaju poznato visoke potrebe za održavanjem i nisku stopu dostupnosti, očekuje se da će nabaviti 100-200 bombardera B-21 sledeće generacije sa stelt tehnologijom. Očekuje se da će ovo omogućiti održiviju kampanju interkontinentalnih udara, dok je, nasuprot tome, verovatno da Ratno vazduhoplovstvo ne bi bilo u mogućnosti da pokrene dalje održive napade stelt bombardera na Iran nakon što su se bombarderi B-2 vratili sa svog jednog leta 22. juna. Ipak, B-21 je znatno lakši avion koji ne samo da nosi znatno manje municije, već je i daleko kraćeg dometa, pa se stoga više oslanja na podršku tankera kako bi proširio svoj domet i dosegao dalje ciljeve.

Operacija „Ponoćni čekić“ dodatno je istakla izazove koji proizilaze iz ograničenja raspoložive municije u Ratnom vazduhoplovstvu, a major Randolf je upozorio da će buduće operacije verovatno zahtevati municiju koja može da prodre dublje da bi uništila objekte zakopane dublje pod zemljom nego što je to slučaj sa GBU-57 bombardera B-2.

Sedam bombardera B-2 je 22. juna izbacilo 14 bombi GBU-57, koje su najveće bombe na svetu i navodno mogu da prodru 60 metara pod zemlju tokom napada. Javni zapisi ukazuju da je kupljeno samo 20 ovih bombi, a potreba za više bombi da bi se pogodile posebno dobro utvrđene mete postavlja pitanja u vezi sa operativnom fleksibilnošću Ratnog vazduhoplovstva. Značajna mogućnost da su ove bombe korišćene i za napad na snage koalicije Ansurulah u Jemenu 2024. godine mogla je dodatno iscrpiti arsenal. Mogućnost da Ratno vazduhoplovstvo razvije naslednika GBU-57 koji je znatno lakši za nošenje na B-21 i da ga nabavi u mnogo većem broju, stoga ostaje značajna.

Ostaju značajna pitanja u vezi sa merom u kojoj će program B-21 moći da revolucioniše mogućnosti interkontinentalnih udara američkog Ratnog vazduhoplovstva, sa velikim problemima sa programom tankera KC-46 i pitanjima u vezi sa mogućim programom tankera sa stelt efektom, što postavlja mogućnost da novi bombarderi neće imati potrebnu podršku za pokretanje velikih operacija protiv udaljenih ciljeva.

Dalja pitanja su se odnosila na održivost stelt udara korišćenjem veoma skupih aviona poput B-2 i B-21, s obzirom na to da veliki napredak u radarskim i raketnim tehnologijama, posebno u Kini, ima značajan potencijal da nadmaši napredak u stelt tehnologijama, čime bi se sprečilo da bombarderi deluju u neprijateljskom vazdušnom prostoru sa razumnim nivoom preživljavanja. Kako se Oružane snage SAD prelaze iz posthladnoratovske ere u službe optimizovane za novu eru konkurencije velikih sila, očekuje se da će troškovi prilagođavanja biti ogromni, a pristupačnost značajnog proširenja flote tankera i bombardera i arsenala penetrativnih bombi je ozbiljno dovedena u pitanje u vreme gotovo neviđenog opterećenja budžeta Ratnog vazduhoplovstva.

militarywatchmagazine.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"