Svet

KRAJ UNIPOLARNOG SVETA 2025. prelomila globalni poredak: Amerika napušta Evropu, rastu regionalni centri moći, šta donosi opasna 2026.

Predrag Stojković

02. 01. 2026. u 19:30

GODINA 2025. ušla je u istoriju kao trenutak u kojem se postojeći svetski poredak nepovratno raspao.

КРАЈ УНИПОЛАРНОГ СВЕТА 2025. преломила глобални поредак: Америка напушта Европу, расту регионални центри моћи, шта доноси опасна 2026.

Povlačenje Sjedinjenih Država iz uloge garanta transatlantske solidarnosti, vojni uspesi Rusije u Ukrajini i preraspodela moći na Bliskom istoku označili su kraj unipolarnog sveta i početak ere otvorene konkurencije velikih sila i regionalnih centara moći. Savezi koji su decenijama delovali stabilno počeli su da se krune, dok su sukobi koji su godinama tinjali ušli u nove, opasnije faze.

SJEDINjENE DRŽAVE: ZAOKRET KA IZOLACIONIZMU

Najvažniji politički događaj u SAD tokom 2025. godine bila je inauguracija Donalda Trampa u januaru. Povratak republikanaca na vlast označio je duboku promenu i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici. Na domaćem planu, Tramp je pokušao da preokrene negativne trgovinske tokove uvođenjem novih carina i stvaranjem uslova za povratak industrijske proizvodnje iz Evrope u SAD. Ova politika izazvala je snažan otpor demokrata i talas protesta, dok je ideja inkluzivnosti i reprezentativnosti dodatno potisnuta u drugi plan.

U spoljnoj politici došlo je do još radikalnijeg zaokreta. Administracija u Vašingtonu napustila je otvorenu konfrontaciju sa Moskvom i prešla na direktan dijalog. Posledica je bio raspad do tada relativno ujedinjene zapadne koalicije. Finansijska i vojna pomoć Ukrajini je utihnula, što je dovelo do ozbiljnih taktičkih kriza na frontu. Susret Donalda Trampa i Vladimira Putina u Ankoridžu na Aljasci simbolično je označio obnovu direktnih američko-ruskih odnosa, bez posredovanja EU.

Tokom cele godine, Tramp je demonstrirao distancu prema EU, dok je odnos sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim postao otvoreno zategnut. Posebnu pažnju izazvao je incident u Beloj kući, kada je potpredsednik Džej Di Vens javno kritikovao Zelenskog zbog načina na koji se pojavio na sastanku, ocenjujući to kao znak nepoštovanja prema američkoj strani.

Američki strateški bombarderi su u jednom trenutku izveli udare na iranska nuklearna postrojenja, što je predstavljeno kao demonstracija snage saveza sa Izraelom. Međutim, izostanak potvrde o uništenju najdubljih ciljeva ostavio je otvoreno pitanje stvarnog efekta operacije i sugerisao da iranski nuklearni kapaciteti možda nisu ozbiljno ugroženi.

Ako se postojeći trendovi nastave, 2026. godina će doneti dalje produbljivanje raskola unutar Zapada, posebno unutar SAD. Nova američka strategija nacionalne bezbednosti jasno pokazuje da Vašington namerava da jača bilateralne odnose sa Moskvom, čak i ako ukrajinski sukob ostane nerešen, zaobilazeći podeljene članice EU.

EU: BEZ ZAŠTITNOG KIŠOBRANA

Gubitak Sjedinjenih Država kao pouzdanog saveznika bio je ozbiljan udarac za Evropsku uniju. Unutar EU došlo je do slabljenja takozvane ratne struje, ali su ključne sile, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, uz pomoć tkz. Duboke države u SAD, nastavile da insistiraju na produžavanju ukrajinskog sukoba. Istovremeno, postoje države unutar EU koje otvoreno iskazuju nezadovoljstvo politikom Brisela. Mađarska i Slovačka su već duže vreme u opoziciji zvaničnoj liniji, dok se Češka postepeno pridružuje tom bloku.

Povlačenje američke podrške primoralo je EU da traži sopstvene izvore finansiranja Ukrajine. Ideja o konfiskaciji oko 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine pokazala se politički i pravno neizvodljivom, jer konsenzus nije postignut. Evropski vojnoindustrijski kompleks nije uspeo da nadoknadi manjak američkih isporuka, zbog čega je Brisel bio prinuđen da kupuje oružje iz SAD po tržišnim cenama, uz dodatni pritisak na inflaciju i javne finansije.

Iako unutrašnja stabilnost EU za sada nije ugrožena, ekonomski pokazatelji su zabrinjavajući. Pad industrijske proizvodnje u Nemačkoj i drugim velikim ekonomijama ukazuje na strukturne probleme. Bez jeftinih ruskih energenata, evropska ekonomija se sve više oslanja na unutrašnje rezerve koje nisu neiscrpne.

UKRAJINA: VOJNI PREOKRET I DIPLOMATSKI ZASTOJ

Za Oružane snage Ukrajine, 2025. godina bila je obeležena vojnim porazima i gubitkom inicijative. Ruska komanda je pokrenula niz ofanzivnih operacija u njima značajnim sektorima, što je dovelo do postepenog pomeranja linije fronta i zauzimanja više većih mesta.

Otvaranje novog fronta na severu dodatno je opteretilo ukrajinsku odbranu. Kao odgovor na operaciju Kijeva u Kurskoj oblasti iz 2024. godine, ruske snage su početkom 2025. započele kopnenu ofanzivu u Sumskoj oblasti, primoravši Ukrajinu da dodatno razvuče svoje rezerve i oslabi druge kritične pravce.

Na istoku, nakon višemesečnih borbi, ruske trupe su u decembru zauzele Seversk, Pokrovsk i Mirnograd, učvrstivši kontrolu nad velikim delom Donjecke oblasti. Na jugu je pad Guljajpola, nakon trogodišnjeg zastoja, ozbiljno destabilizovao južni bok ukrajinske vojske u blizini Zaporožja.

Na diplomatskom planu, dolazak nove američke administracije doveo je do promene zapadnog pristupa. Direktni pregovori SAD i Rusije podelili su zapadne saveznike. Do novembra je američki mirovni plan od 28 tačaka sveden na nacrt od 20 tačaka, ali je insistiranje Moskve na punoj kontroli Donbasa ostalo nepremostiva prepreka. Unutar EU jedinstvo je dodatno narušeno, posebno nakon što je grupa zemalja blokirala konfiskaciju ruske imovine.

Do kraja godine postalo je jasno da se diplomatski proces nalazi u ćorsokaku. Rusija je odbila božićno primirje koje su predloži na Zapadu i odbacila većinu EU inicijativa, jasno signalizirajući da preferira bilateralni kanal sa Vašingtonom.

BLISKI ISTOK: POVRATAK REGIONALNIH CENTARA MOĆI

Bliski istok je tokom 2025. godine svedočio povratku vodećih arapskih država kao samostalnih aktera. Egipat, Saudijska Arabija i Katar, uprkos međusobnim razlikama, delovali su koordinisano kako bi popunili vakuum nastao neujednačenom američkom politikom. Simboličan trenutak bila je zajednička odluka arapskih lidera da odbace američke planove za Pojas Gaze i ponude sopstveni program obnove.

Istovremeno, šiitska Osovina otpora, uz podršku Irana, izgubila je veći deo ranijeg uticaja. Savez SAD i Saudijske Arabije dostigao je novi nivo, posebno nakon dodele statusa glavnog saveznika van NATO-a Rijadu i preliminarnog odobrenja prodaje lovaca F-35. Ipak, region je ostao nestabilan. Primirje u Gazi je bilo krhko, tenzije na izraelsko-libanskoj granici visoke, dok su izbori u Iraku dodatno produbili političku fragmentaciju.

AZIJA: KONTROLISANE KRIZE

U Aziji su tokom 2025. godine opstala dva glavna žarišta. Eskalacija između Indije i Pakistana nakon terorističkih napada u Džamuu i Kašmiru dovela je dve nuklearne sile na ivicu otvorenog sukoba. Nakon nekoliko dana borbi, obe strane su proglasile pobedu i privremeno stabilizovale situaciju, uz nisku verovatnoću nuklearne eskalacije.

Drugo žarište ostao je Tajvan. Kina je nastavila vojne vežbe oko ostrva, dok su SAD pojačale vojnu pomoć Tajpeju. Odgovor Pekinga u vidu sankcija protiv američkih odbrambenih kompanija pokazao je spremnost na politički, ali ne i vojni obračun. Za 2026. godinu verovatnoća velikog sukoba ostaje niska, prvenstveno zbog kineske uzdržanosti i ograničenja američke ekonomije.

Istovremeno, obnova napetosti na granici Tajlanda i Kambodže pokazala je da se novi svetski poredak ne gradi kroz jedan centralni rat, već kroz niz lokalnih i regionalnih konflikata koji izmiču globalnoj kontroli.

ULAZAK U ERU STRATEŠKE NEIZVESNOSTI

Godina 2025. potvrdila je da je svet ušao u period duboke strateške neizvesnosti. Unutrašnja podela Zapada, izazvana promenom američke politike, direktno je uticala na rat u Ukrajini i ravnotežu snaga širom sveta.

Globalno liderstvo zamenila je multipolarna konkurencija, a institucije i savezi iz prethodne ere suočavaju se sa ubrzanim raspadanjem. Sve ukazuje da će se ovi procesi dodatno intenzivirati tokom 2026. godine.

Ovo nije proročanstvo, već mapa verovatnih pravaca kretanja. Kao takva, analiza se treba sagledati u pogledu strukture sveta, ali ostavlja prostor za iznenadne događaje, crne labudove i unutrašnje lomove koje nijedan tekst ne može precizno predvideti.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"