NOVA TRKA U NAORUŽANJU NA ZAPADU: Prodaja mira da bi se kupio rat, zaboravili šta je bilo u poslednjem velikom sukobu

BRITANSKI premijer Harold Makmilan, 1958. godine primetio je da je "vilica bolja od rata". Razgovor, mislio je, bolji je od borbe.

Foto Profimedia

Makmilan je poznavao realnost i diplomatije i vojne akcije: bio je teško ranjen kao vojnik u Prvom svetskom ratu, a kao premijer, morao je da se nosi sa nuklearnim pretnjama Hladnog rata, uključujući i kubansku raketnu krizu.

Džon F. Kenedi, predsednik SAD tokom te gotovo katastrofalne epizode ​​atomskog rešavanja problema, takođe je razumeo vrednost diplomatskih kanala, kao i brutalnost sukoba: teško je povredio leđa služeći u američkoj mornarici 1943. godine.

Endru Mičel, bivši ministar u britanskoj vladi, brine da je mudrost koju su lideri poput Kenedija i Makmilana stekli iz rata izbledela iz sećanja baš kada je najpotrebnija.

-Svet je zaboravio lekcije iz Prvog svetskog rata, kada su milioni ljudi poklani, a generacija naših dedova je rekla da ne možemo dozvoliti da se ovo ponovi, rekao je on za "Politiko".

Jedna škola akademske teorije smatra da se ratovi koji definišu epohe ponavljaju otprilike svakih 85 godina, jer generacije gube iz vida teško stečeno iskustvo svojih predaka. To bi značilo da bismo trebalo očekivati još jedan u bilo kom trenutku.

Pa ipak, kako Mičel vidi, čak i dok se gomilaju dokazi da svet ide u pogrešnom smeru, vlade su izgubile iz vida vrednost – "vilice".

Erozija diplomatskog instinkta se ne ogleda samo u retorici već i u budžetima. Industrijalizovani Zapad brzo smanjuje ulaganja u meku moć – smanjujući stranu pomoć i diplomatske mreže – i preusmerava resurse na odbranu.

Ni u jednom trenutku od kraja Hladnog rata vojna potrošnja nije porasla tako brzo kao 2024. godine, kada je porasla za 9,4 procenta i dostigla najveći globalni iznos koji je ikada zabeležio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira.

Nasuprot tome, poseban izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj sa sedištem u Parizu otkrio je pad zvanične razvojne pomoći od 9 procenata, a očekuje se da bi mogao da dostigne i 17 procenata.

-Prvi put za skoro 30 godina, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države su smanjile svoju razvojnu pomoć u 2024. godini, navodi OECD u svojoj studiji. -Ako nastave sa najavljenim smanjenjima 2025. godine, to će biti prvi put u istoriji da su sve četiri zemlje istovremeno smanjile zvaničnu razvojnu pomoć dve godine zaredom.

Diplomatski kor se takođe smanjuje.

Analitičari se plaše da će, kako industrijalizovane ekonomije okreću leđa razvojnoj pomoći i diplomatiji radi izgradnje svojih vojski, države poput Rusije, Kine i Turske intervenisati da popune praznine u ovim mrežama uticaja, okrećući nekada prijateljske nacije u Africi i Aziji protiv Zapada.

A to, upozoravaju oni, rizikuje da svet učini mnogo opasnijim mestom. Ako geopolitički prioriteti vlada funkcionišu kao tržište, trend je jasan: Mnogi lideri su odlučili da je vreme da prodaju mir i kupe rat.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Svet

0 10

(MAPA) STANjE NA FRONTU KRITIČNO Ukrajinski izvori: Ruske grupe već u Limanu, preti proboj u grad; situacija kod Pokrovska očajna

18. 11. 2025. u 19:10

Svet

0 2

AMERIČKIM RAKETAMA PO RUSIJI: Ukrajina koristila dalekometnim raketni sistem

18. 11. 2025. u 18:33

Svet

0 8

„ILI ĆE AMPUTIRATI NOGU ILI ĆE DOBITI INFEKCIJU“ Na udaru i najmoćniji čovek Zelenskog: Ekonomist je izneo dve opcije za predsednika

18. 11. 2025. u 18:00

Svet

0 8

UKRAJINSKO NEBO SADA BRANE FRANCUZI: Stiže isporuka osam sistema SAMP/T sa reketama Aster 30 povećanog dometa i preciznosti (VIDEO)

18. 11. 2025. u 21:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije