MOSKVA I VAŠINGTON PREKO KUBANSKOG NIŠANA? Da li će se ponoviti istorija, kreću li ruske rakete ka latinskoj Americi

Branko Vlahović dopisnik iz Moskve

23. 01. 2022. u 07:00

HOĆE li Rusija kao odgovor na približavanje američkih raketnih sistema ruskim granicama prebaciti svoje atomsko oružje u američki "komšiluk" - pitanje je o kome se intenzivno raspravlja otkako su predstavnici SAD i članice NATO 12. januara odbile Putinov zahtev da taj vojni savez prestane sa širenjem na Istok.

МОСКВА И ВАШИНГТОН ПРЕКО КУБАНСКОГ НИШАНА? Да ли ће се поновити историја, крећу ли руске ракете ка латинској Америци

Na liderima SAD i Rusije da se dogovore i prevaziđu krizu, Foto Arhiva

Putinov pismeni predlog za jačanje bezbednosti mnogi su na Zapadu shvatili kao ultimatum, pogotovo što je insistirao da se u blizini ruskih granica ne smeštaju rakete srednjeg i malog dometa kojima mogu da se gađaju ciljevi u Rusiji.

Političari i novinari "sa obe strane", sada raspravljaju kakav će biti novi potez Putina i hoće li se posle 60 godina ponoviti takozvana Kubanska kriza. Amerikanci uveliko nagađaju šta je mislio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjapkov kad je kazao da ne može da potvrdi, ali ni da negira, da će Rusi prebaciti rakete na Kubu ili u Venecuelu.

Za razliku od 1962. godine, kada su Amerikanci bili superiorni u naoružanju nad SSSR, sada je situacija obrnuta i Rusi imaju modernije i opasnije hipersonično oružje. Da su toga svesni u Americi dokaz je izjava Glena Vanherka koji je na čelu Severne komande SAD:

- Rusi su napravili takvo oružje koje pre dvadeset godina nije postojalo. To su krilate rakete koje ne vide radari i tihe podmornice koje u ničemu nisu lošije od američkih.

Foto Arhiva

Karipska kriza, kako su je zvali Sovjeti, ili Kubanska raketna kriza, kako su govorili Amerikanci, dešavala se od 16. do 28. oktobra 1962. Završila se tako što su posle dogovora sovjetskog lidera Nikite Hruščova i američkog predsednika DŽona Kenedija obe zemlje povukle atomske rakete iz komšiluka, a njih dvojica ušla u istoriju kao pozitivne ličnosti.

Amerikanci su 1961. godine razmestili u Turskoj rakete srednjeg dometa "jupiter" koje su mogle da gađaju gradove u zapadnom delu SSSR, a vreme leta do ciljeva je bilo kratko. Kao odgovor na to Sovjeti su odlučili da prebace jedan broj svojih raketa na Kubu.

U to vreme SAD su imale znatno veći atomski arsenal od SSSR. Moskva je imala oko 700 balističkih raketa srednjeg dometa kojima je mogla da gađa ciljeve u Evropi, ali ne i SAD. Amerikanci su tih godina imali veliku prednost i u broju aviona sposobnih da nose atomsko oružje. Sovjetske atomske podmornice su bile slabije u odnosu na američke. Mogle su da ispale raketu samo kad su na površini.

Treba znati da je Fidel Kastro zbog napregnutih odnosa Kube i SAD tražio od SSSR naoružanje. Pisao je pisma Hruščovu. Nad Kubom su leteli na velikoj visini američki špijunski avioni. Nad Kubom je i srušen U-2 i tada je poginuo američki pilot Rudolf Anderson.

General Kartapolov, Foto Arhiva

Kad se činilo da će Amerikanci i Sovjeti zaratiti, brat američkog predsednika Robert Kenedi je saopštio sovjetskom ambasadoru Anatoliju Dobrinjinu, u zgradi Ministarstva pravosuđa, da je predsednik SAD spreman da da garancije o nenapadanju i da će ukinuti blokadu Kube. Tada je Dobrinjin pitao šta će biti sa raketama u Turskoj i dobio je zadovoljavajući odgovor.

Kad je Hruščov dobio informaciju od Kenedija da je spreman da povuče rakete iz Turske ako SSSR vrati svoje sa Kube, okupio je u Novom Ogarjovu u Podmoskovlju partijsko rukovodstvo i brzo je napisan odgovor Kenediju. U toku tri nedelje počela je demontaža.

Na drugoj strani kroz par meseci su povučeni "jupiteri"...

Povlačenje raketa sa Kube, tvrdi deo rukovodstva SSSR je ocenjivao kao izdaju. I u SAD je bilo nezadovoljnih. Posle rešenja Kubanske krize dve velesile su odlučile da uspostave direktnu telefonsku liniju koja bi se koristila u kriznim situacijama.

Amerikanci su 1960. imali veliku prednost u strateškim atomskim snagama. Oni su imali oko šest hiljada atomskih bojevih glava, a SSSR svega oko trista. SAD su imale 1962, više od 1.300 bombardera koji su mogli da bace na SSSR oko tri hiljade atomskih bombi. Osim toga, Amerikanci su imali i 183 interkontinentalne rakete "atlas" i "titan", kao i 144 rakete "polaris" na devet podmormornica. SSSR je mogao da gađa Ameriku raketama R-7 i R-16, ili da strateškim avionima baci atomske bombe. U to vreme je imao oko 300 atomskih bojevih glava.

Hruščov i Kenedi verovali jedan drugom, Foto Arhiva

Posle krize 1962. u svetu je rastao broj ljudi koji se protivio trci u naoružanju i ukazivao na opasnosti od atomskog rata. Zbog razvoja raketne tehnike u SSSR kasnije je prestala da postoji potreba da Sovjeti razmeštaju oružje na Kubi. Moskva je imala dovoljan broj interkontinentalnih raketa koje su mogle da sa sovjetske teritorije pogode bilo koji grad u SAD.

Novinari su minulih dana pitali Dmitrija Peskova, portparola predsednika Rusije, hoće li biti razmeštene ruske rakete na Kubi i Venecueli. On je rekao da se razmatraju razne varijante za bezbednost Rusije. Ali je dodao da su Kuba i Venecuela suverene zemlje.

Dakle, njihova rukovodstva odlučuju hoće li nekome pružiti takvo gostoprimstvo.

Savetnik američkog predsednika za bezbednost DŽejk Salivan je odmah kazao da bi na takav korak Vašington odlučno reagovao.

Za razliku od jednog broja ratobornih političara poput Vladimira Žirinovskog i zapenušalih novinara, vodeći ruski generali nisu za to da se šalju rakete jer za to nema potrebe.

General-pukovnik Andrej Kartapolov, koji je ratovao u Siriji a sada je predsednik Komiteta ruske Dume, smatra da Rusija ne mora da ima baze u Južnoj Americi, na Kubi i Venecueli, jer ima moderno hipersonično oružje. Ruski brod ili podmornica naoružan hipersoničnom raketom "cirkon" sa neke pozicije u okeanu može da gađa protivničke ciljeve. Protiv hipersoničnog oružja nema zasad efikasne odbrane.

- Baza je nepokretni objekt i može biti meta protivnicima - objasnio je general Kartapolov. Rusiji nisu neophpdne baze u Južnoj Americi, ali u svetu u kojem živimo ništa ne treba isključiti - objasnio je general.

Da li ostareli američki predsednik DŽo Bajden ima mudrost Kenedija da naredi da se povuku rakete-presretači iz Rumunije i Poljske i da se ugovorom potvrdi da u Evropi neće biti raketa srednjeg i malog dometa sa atomskim glavama, tek će se videti. Ako se ne dogovore Bajden i Putin svet će se polako približavati krizi i atomskom ratu u kojem će svi biti poraženi.

RAKETE NA KUBI "BLAGOSLOVIO" I ČE

DA bi se dogovorio sa rukovodstvom Kube, Hruščov je poslao 28. maja 1962. grupu generala.

Oni su se sreli sa Fidelom i Raulom Kastrom. Fidel je tražio jedan dan pauze da se konsultuje sa ostalim članovima rukovodstva. Poznato je da je 30. maja razgovarao sa Če Gevarom. Istog dana Fidel je dao pozitivan odgovor. Planirano je da Sovjeti prebace 50.874 vojnika, helikoptere, avione i tenkove koji bi štitili raketne rampe od eventualnog napada iz Amerike. Takođe, predviđeno je i da ratni brodovi i 11 podmornica naoružanih atomskih raketama brane Havanu.

IDEJA POTEKLA OD MALINOVSKOG

SOVJETSKI lider Nikita Hruščov je objasnio u memoarima da je do ideje da pošalje rakete na Kubu došao da bi spasli Kubu. Pitao je maršala Malinovskog koliko je potrebno Amerikancima da unište takvu državu kao što je Kuba. Maršal mu je odgovorio - maksimum tri dana i zatim bi oprali ruke. Zato je SSSR tamo i dovezao rakete srednjeg dometa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

PUŠILIN: Predalo se više od polovine militanata iz Azovstalja, predao se zamenik komandanta Azova