HRVATI TRAŽE RUŠENJE PARTIZANSKOG GROBLJA: Zahtevi u Mostaru da se čuveno spomen-obeležje Bogdana Bogdanovića vrati katoličkoj crkvi

V.C.S

30. 11. 2020. u 13:29

ХРВАТИ ТРАЖЕ РУШЕЊЕ ПАРТИЗАНСКОГ ГРОБЉА: Захтеви у Мостару да се чувено спомен-обележје Богдана Богдановића врати католичкој цркви

AP Photo/Kemal Softic

ČUVENO partizansko groblje u Mostaru, za koje je jedan od najpoznatijih beogradskih gradonačelnika i jugoslovenskih arhitekata i filozofa, Bogdan Bodganović, dobio prestižna priznanja, ponovo se našlo na meti napada.

Osim što je pred Dan državnosti Bosne i Hercegovine, 25. novembra, osvanulo iscrtano svastikama, u fokusu je i zbog zahteva koalicije "Moj dom", koju čine hrvatske stranke, da bude deložirano.

Naime, pomenuta koalicija je najavila da će se boriti za prenamenu ovog spomen-obeležja i vraćanje zemljišta Katoličkoj crkvi, od koje su ga, kako navode, ukrali komunisti.

Zato je Savez antifašista i boraca Narodnooslobodilačkog rata u BiH nanovo zatražio donošenje zakona o zaštiti od fašističkog i neofašističkog organizovanja.

- Ideologija koju baštine ove stranke priznaje BiH, ali unutar neke Velike Hrvatske, kakva je bila od 1941. do 1945. godine - rekao je za bosanske medije Sead Đurić, predsednik Saveza antifašista i boraca NOR u BiH. - Ta je ideologija pobeđena od onih koji leže na Partizanskom spomen groblju i zato njima antifašističko nasleđe smeta. Žele pokupiti najekstremnije glaove u predizbornoj kampanji, kako bi ušli u Gradsko veće i od Mostara, koji je godinama slučaj, napravili novi slučaj.

AUTOR KAMENOG CVETA

BOGDAN Bogdanović ostavio je iza sebe mnoštvo spomen-obeležja, od kojih su najpoznatiji Kameni cvet u Jasenovcu i Spomen-groblje u Mostaru. Osim njih, tu sui Spomenik jevrjeskim žrtvama fašizma u Beogradu, i spomen-obeležja u Garavicama, Kruševcu, Štipu, Bihaću, Prilepu, Čačku, Beloj Crkvi, Kosovskoj Mitrovici "

Partizansko groblje podignuto je šezdesetih godina prošlog veka na eksproprisanoj, a ne nacionalizovanoj zemlji, navodi Đurić, a eksproprijacija se, za razliku od nacionalizacije, plaćala. Prema propisima koja važe i u EU, Katolička crkva mogla bi eventualno da traži naknadu imovine, ukoliko smatra da je eksproprijacija bila nepravična, ali ne i naturalnu restituciju. U BiH zakon o vraćanju imovine, naime, nikada nije donet.

Gradnja mostarskog Partizanskog groblja započela je 1960. godine, a glavni inicijator bio je tadašnji visoki funkcioner, inače Mostarac, DŽemal Bijedić. Svečano je otvoreno, u prisustvu Josipa Broza Tita, 25. septembra 1965, na 5.000 kvadratnih metara i šest terasa.Na njemu se nalazi 810 spomen ploča, koje simbolišu stabla posečene mladosti i sahranjeno je oko 500 partizanskih boraca, među kojima i nekoliko narodnih heroja.

Prilično oštećeno tokom rata devedesetih, groblje je nastavilo da propada i posle toga, da bi bilo obnovljeno i otvoreno za javnost 2005, a godinu dana kasnije proglašeno je za zaštićeni nacionalni spomenik BiH.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)