PSIHIČKI ISCRPLJENO 40 POSTO GRAĐANA: Ko je najteže stradao od pandemije u Hrvatskoj?

Tanjug

16. 06. 2021. u 00:06

U HRVATSKOJ se 40 odsto građana oseća psihički iscrpljenim od pandemije korona virusa, a telesno 22 odsto, dok se 35 odsto oseća istrošenim od borbe s pandemijom, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela grupa "Covidovih 13" .

ПСИХИЧКИ ИСЦРПЉЕНО 40 ПОСТО ГРАЂАНА: Ко је најтеже страдао од пандемије у Хрватској?

Foto: EPA

Prema studiji pod nazivom "Kako smo? Život u Hrvatskoj u doba korone", oko 25 odsto građana izjasnilo se da oseća jaku ili izrazito jaku depresiju, anksioznost i stres.

Podložniji iscrpljenosti i psihičkim smetnjama su mladi, žene, siromašniji građani i oni koji su ranije imali neke psihičke poteškoće, prenosi Index.hr.

Skoro 50 odsto učesnika istraživanja ima značajno narušen kvalitet spavanja, a 20 odsto bar povremeno koristi tablete za spavanje.

Svaka treća osoba manje je zadovoljna svojim seksualnim odnosima i smatra ih lošijima nego na početku pandemije.

Građani su umereno zadovoljni životom i osrednje optimistični u pogledu budućnosti.

Na skali od 1-10 zadovoljstvo životom ocenjuju ocenom 6,8, a optimizam u pogledu budućnosti ocjenom 6,3.

Dve trećine učesnika ankete, odnosno 66,7 odsto ocenjuje da se dobro prilagođava drugačijem načinu života.

Svaki peti dečak i svaka treća devojčica školskog uzrasta ima teškoće sa psihičkim zdravljem.

Većina učenika, 65 odsto, izjavila je da im je život sada lošiji nego prije pandemije.

Većini učenika, posebno najmlađih, nastava na daljinu teža je od nastave u učionici.

Tri četvrtine studenata se brine zbog pogoršanja svog psihičkog zdravlja uzrokovanog stresom i pogoršanja i telesnog zdravlje uzrokovanog dugotrajnim gledanjem u ekran i sedenja.

Skoro 70 odsto je zabrinuto da li će steći odgovarajuće znanje za buduće zanimanje, a 12 odsto je potražilo psihološku pomoć tokom pandemije.

Zaposleni smatraju da poslodavci pokazuju visok nivo brige o njihovoj zdravstvenoj bezbednosti, ali da manje brinu o njihovom profesionalnom rastu.

Siromaštvo i financijske teškoće najsnažniji su faktor psihičkog zdravlja zaposlenih, a ključni radnici su više opterećeni poslom od ostalih.

Građani se većinom slažu s merama Kriznog štaba, a pozitivniji stav prema zvaničnim merama povezan je s boljim psihičkim zdravljem, višim optimizmom i višom kvalitetom života.

Skoro 80 odsto učesnika ankete smatra da postoje dvostruki standardi u vezi sa pridržavanjem mera.

Oni koji smatraju da su mere nejasne, preterano restriktivne i da ne važe za sve pođednako kažu da imaju više simptoma narušenog psihičkog zdravlja i niži kvalitet života.

Istraživanje je sprovela grupa od 13 psihologa s Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu i Zdravstvenog univerziteta Zagreb.

U istraživanju je učestvovalo više od 2.600 osoba od 18 do 94 godine i više od 1.400 učenika od 1. razreda osnovne do 4. razreda srednje škole.

Podaci su prikupljeni online anketom tokom novembra i decembra 2020. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)