HEROJI PROBUDILI PONOS: Kako je zvezda evrospkog stripa ilustrovala knjigu o našoj junačkoj istoriji (FOTO)

M. MIRKOVIĆ

25. 12. 2020. u 15:26

ZA zvezdu evropskog stripa Vladimira Krstića Lacija važi da je jedan od retkih umetnika koji mogu da nacrtaju bilo šta, ili bilo koga - i to brzo, naizgled lako i uvek maestralno.

ХЕРОЈИ ПРОБУДИЛИ ПОНОС: Како је звезда евроспког стрипа илустровала књигу о нашој јуначкој историји (ФОТО)

Foto: D. Lazarević

Upravo senzacionalan crtež Karađorđa, koji se našao i na naslovnici knjige "Srpski junaci od Kosovskog boja do Košara" ("Dobrodetelj"), oborio je sa nogu izdavača Acu Miljevića i uverio ga da ovo izuzetno izdanje, još izuzetnijim može učiniti samo - Laci.

 

Srećom, Krstić je pristao da, posle predugog izbivanja sa naše scene, ilustruje delo domaćeg autora i dočara dvanaest div-junaka, oživevši svojom majstorskom rukom tekstove istoričara Milana Bojića. Rad na ovom unikatnom vremeplovu kroz srpsku istoriju junaštva probudio je u crtaču, stalno angažovanom na francuskom tržištu, neke sasvim posebne emocije.

- Tokom rada na ovoj divnoj knjizi osetio sam nešto što sam zbog profesionalizma donekle bio izgubio: onaj lepi osećaj nacionalnog ponosa, zbog kakvog osećate neku knedlu u grlu - priznaje čuveni ilustrator, a otkriva nam i da mu je omiljeni među opisanim podvižnicima "srpski koščat" Mika Madžarević.

Premda ne priznaje mit o "fotografskim pamćenju", Laci tačno i lako upija, svrstava i docnije reprodukuje tipične, prepoznatljive fizionomije - tako u liku njegovog Šerloka Holmsa, iz kultnog strip-serijala, "živi" lik Krstićevog oca!

- Nismo smeli da baziramo lik na DŽeremiju Bretu koji je za mnoge od nas jedini pravi Šerlok - priča crtač. - Setio sam se onda načina na koji me je gledao moj otac, koji je imao tu intelektualnu crtu oko očiju kao Bret, i nacrtao njega a urednik se oduševio, "Kreći, to je to"! Radeći pre toga na liku princeze Eleonar za "Selest noar" sa istim scenaristom, Silvanom Kordurijeom, nacrtao sam gomilu glumica. "Treba nam besprekorno lepo biće kristalno čiste lepote", rekao je Silvan, a ja sam shvatio da takvu imam kraj sebe - portret moje ćerke Anite (a mogao sam da "pozajmim" i stariju Tamaru jer mnogo liče, i pritom su obe možda i bolji crtači od mene)!

Sa "Selest" a potom i "Holmsom" za prestižni "Delkur", Krstić se inače - posle duge pauze, pre deceniju i po vratio stripu i otisnuo na to ogromno tržište, postavši evropska zvezda devete umetnosti. Dvadesetak godina pre toga, mislio je da je završio stripsku priču, bacivši crteže u kantu pred novosadskim "Dnevnikom", za koji je crtao "Velikog Bleka". Kultnog "Bilija lutalice", svog ali i prvenca scenariste Miodraga Krstića Profketa (sa kojim je kasnije radio i "Nindžu") seća se sa velikom nostalgijom, a saradnju sa ovim prezimenjakom i sugrađaninom iz grada na Nišavi, opisuje kao retko iskustvo i neponovljiv kreativni spoj, začinjen mladošću i entuzijazmom.

KUMOVALI FERA I DE LAZARE

DRAGOŠ Jovanović Fera, koji me je u mladosti spojio i sa Profketom i "skrivio" nastanak "Bilija lutalice", kumovao je i mom povratku devetoj umetnosti - Cross to Bear koji sam uradio sa scenaristom Markom Stojanovićem ostaje neobjavljen, ali mi otvara vrata francuskog stripa - priseća se crtač koji se u Francuskoj proslavio samo pod potpisom "Laci" (a inače je tek na prvom školskom času "naučio" svoje pravo ime i prezime). - "Krivac" za ovaj moj povratak kroz knjigu o srpskim junacima je Dragan Lazarević De Lazare, još jedan "francuski" crtač koji je pre dve godine u Srbiji objavio strip "Sat" o dedi soluncu.

- Kada su me u jednom, prilično bezobraznom "intervjuu" (ili možda pre psiho-testu) za evropskog izdavača pitali da li mogu da živim od stripa, odvratio sam: "Živeo sam mnogo bolje od ilustracije i grafičkog dizajna na srpskom tržištu, sve dok nas vi niste bombardovali" - otkriva nam.

Sjajan i kao slikar i kao vajar, uvek ističe da je crtež osnova svega, a o tom njegovom crtežu, odnosno o savršenim linijama bez lenjira i tuširanju četkicom, skoro bez olovke, ispredaju se upravo mitske priče. Ne voli nadmetanja u brzini, jer smatra da je nečija konačna veština proizvod minulog rada i crtačke kondicije, a kad se ruka razmaše - stupa na scenu jednako važna sposobnost grafičke naracije, vođenja priče, koja je ključna baš poput režije u filmu.

- Sa tim darom se rodite i osetite potrebu koju morate da izrazite, osećaj za trodimenzionalnost, perspektivu, proporcije otkrio sam vrlo rano i negovao. Želeo sam da budem slikar i reformator u oblasti umetnosti, a postao najuspešniji kao crtač stripova, koje čak i ne volim da čitam ali ih pažljivo gledam i analiziram potez, crtež, naraciju...


 


 


 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)