Najčvršća vezanost za stvari - za njihovu biografiju, geografiju, rođenje i smrt - dovela je do toga da sam u kutiju za cipele slagala ono od čega mi je bilo teško da se rastanem: puknutu porcelansku zdelicu moga pradede u kojoj je držao nekakve točkiće i opruge od satova, razbijeni kineski pribor za čaj koji je moj prvi muž slučajno zbacio ramenom zajedno s policom, bakine glas rukavice (balske!) takve veličine da su pukle kad je jedna debeljuškasta dvanaestogodišnja devojčica pokušala da ih proba, prabakina napola raspletena korpica za koju se ne zna čemu je služila, ponosna značka gimnazije iz Kaluge gospođe Salove i komadić voštanog platna iz rodne kuće na kom je napisano ime moga brata od strica koji se rodio deset godina posle mene.

Komentari (0)