INTERVJU Miroslav Momčilović, reditelj i scenarista: Bez popravnog za prošlost

Ana Popadić

18. 10. 2020. u 13:00

ИНТЕРВЈУ Мирослав Момчиловић, редитељ и сценариста: Без поправног за прошлост

Foto Z. Jovanović

KAŠIKA, kriminalac na zalasku karijere, ali i života, dobija jedan vikend sa svojim otuđenim jedanaestogodišnjim sinom.

Njegova jedina želja je da tokom ovog instant-kursa "mačo" vaspitanja, od sina, umetničke duše, stvori muškarca po svojoj meri, osposobljenog za ulicu. Sve to u vrlo ograničenom vremenu. Upravo ta žurba, osećaj vremenskog tesnaca, ta njegova želja da ga od petka do ponedeljka načini muškarcem, stvara i komične i melodramske situacije. Jer, za život i vaspitanje treba mnogo više od jednog vikenda.

Ovako, za "Novosti", poznati reditelj i scenarista Miroslav Momčilović, najavljuje svoj novi film, tužnu komediju "Vikend sa ćaletom", koja 29. oktobra stiže u domaće bioskope.

Autor gledanih i nagrađivanih filmova "Sedam i po", "Smrt čoveka na Balkanu", "Smrdljiva bajka", i u novom filmu okupio je impresivnu glumačku ekipu, koju predvodi Nenad Jezdić u ulozi glavnog junaka. Njegovog sina igra Vasa Vraneš, najboljeg druga i mentora Boru Konja Bane Vidaković, dok se u ostalim ulogama pojavljuju Miodrag Krstović, Katarina Radivojević, Anja Alač...

Foto Z. Jovanović

Momčilović objašnjava da je u filmu želeo da pokaže odnos oca i sina, sina koji se tek sprema da zakorači u svet i oca koji je na zalasku. Ali, niti glavni junak može da vrati život unazad, niti dečak može da ima drugog oca. To je taj otac i to je taj život, jedan jedini.

- Poznavao sam mnogo tih starijih beogradskih mangupa, kako se to nekad zvalo, kojima je ovaj film na neki način i posvećen. Ta stara generacija polako nestaje sa scene, jer dolaze mlađi, agresivniji, brutalniji. Detinjstvo i mladost sam proveo na Novom Beogradu, okružen tipovima poput Kašike. Nikad mi niko nije naudio, štaviše, neki od njih će, verovatno, doći na premijeru. Često sam doživljavao to kako neko takav za kafanskim stolom priča o svom sinu ili ćerki, nazdravlja u njihovo ime, slavi njihove rođendane u kafani, naravno, bez slavljenika. Onda, pred zoru, shvatiš da sina ili ćerku nije video nekoliko godina, njegova ljubav je samo u rečima.

o Koje su to životne "mudrosti" koje glavni junak pokušava da usadi svom sinu?

- Pokušava da Ognjena napravi mangupom za dva dana. Ali, budući da nije provodio vreme sa njim, dečaka je vaspitavala mama, i on je pod njenim uticajem izrastao u osećajno dete, koga interesuje umetnost, ide na časove klavira... Kašika ne može nikako da se pomiri s tim, on želi da njegov naslednik bude mangup, da ume da se pobije ako treba, a on je sve suprotno. To je izvor komičnih situacija i frustracije glavnog junaka. Čini mi se da na kraju filma Kašika, ipak, prelomi na onu optimističniju stranu.

o Čiji pogled više odgovara našoj realnosti - ovih "za klavirom" ili onih "sa asfalta"?

- Iz očeve vizure, njegov sin je "u kanalu", kako kaže u jednoj sceni. Kašika je odmalena odrastao na ulici, tu je sazrevao, on je alfa mužjak. Iz perspektive takvog čoveka dečak koji se sa 12 godina nikada nije potukao, posvađao, zaista je u ozbiljnom problemu. Iz vizure klinca je suprotno - bio bi u problemu da se tuče. Kao pisac i reditelj trudio sam se da se ne stavljam ni na čiju stranu, već da se ubacim u glave junaka.

o Može li se kulturom protiv nasilja?

- Ne! Mislim da su to dva životna toka koja idu jedan pored drugog i retko se ukrštaju. Kod nas je uvek tako bilo, nikad nije "pobedila" kultura, to se neće ni desiti. Ali, ne treba odustati od svog puta, moramo se boriti. I ovaj film je neka vrsta borbe. Ne treba smetnuti sa uma da je ta vrsta kriminalnih aktivnosti jedina u kojoj je ostala prirodna selekcija. Tu uvek pobeđuje najjači, ništa se ne dobija "preko veze". Na ulici je zakon vrlo surov, uticajno mesto u klanu niko nije dobio na poklon. Protežiranje, guranje, napredovanje "preko veze" u tom svetu ne postoji, dok se u životu to previše često dešava. Naravno, ne preporučujem kriminal, ali to je činjenica. Šef klana nije slučajno tu gde je, ili je najpametniji ili najjači, ili oboje.

o Vaš junak kaže da su tri stuba srpstva vojska, crkva i Zvezda. Da vam se ne naljute "partizanovci"?

- Neće, ne verujem, ima u filmu i jedan deo koji je posvećen Partizanu. Kašikina izjava je fraza koja se često ponavlja, a kako sam ja navijač Zvezde, bilo mi je važno da je zabeležim.

DžEJ KAO NAJVEĆA ŽELjA

- POSEBNO mi je drago što se u mom filmu pojavio Džej, i to u ulozi koja nije ni mala, ni laka. Neke od najlepših uspomena sa snimanja ovog filma su mi ta dva dana sa Džejom, sa kojim se i sada stalno čujem, a nadam se da će doći i na premijeru.

On je dokaz onoga o čemu sam pričao - niko nije slučajno tu gde jeste! Iako nema nikakvog iskustva sa snimanjem, ima apsolutni sluh i talenat za taj posao. Nije slučajno postao velika zvezda - iskren je Momčilović.

o Kašika je tipičan primer onih koji su deklarativno veliki vernici, a onda, poput junaka filma, pogrešno izgovaraju "Oče naš"?

- Takav je naš odnos prema religiji. Više od 60, 70 godina bili smo odvojeni od religije i sada želimo da to navrat-nanos nadoknadimo. I koliko god da deluje nemoguće na početku filma, zahvaljujući Kašikinom nespretnom šarmu, dečak se ipak veže za njega. Detetu je važno pokazati ljubav. Ne bih radio ovaj film da nemam neku vrstu empatije prema takvim likovima, ali isto tako i prema dečaku. Ne možete da pišete i režirate ako nemate razumevanje prema glavnom junaku. A glavni junak je onaj i samo onaj kome je nešto ili neko važnije od svega, čak i  od života. U ovom slučaju to je Kašiki njegov sin. Verujem da će zbog toga pokupiti simpatije publike, bez obzira na njegovu kriminalnu prošlost.

Foto Z. Jovanović

o Znamo koliko je vama važan kasting. Da li ste dobili glumce koje ste želeli?

- Nisam imao problem da okupim ekipu. Svima se dopao scenario i prihvatili su uloge.

Meni su probe jako važne, tako da smo mnogo probali, pripremali se pre samog snimanja. U šali kažem da sam glumce birao po tome da imaju što manje pratilaca na "Fejsbuku" ili da ih nema uopšte na društvenim mrežama. Čini mi se da se kastinzi za TV serije i filmove sada rade prema tome koliko ko ima pratilaca, koliko će taj glumac da "doprinese" marketingu i promociji projekta. Pošto ja nemam pratilaca na "Fejsbuku", onda sam ih tako i birao, i odlučio se za old school.

Hrabro je od vas što ste odlučili da premijeru organizujete baš sada, dok bioskopi rade u ograničenim uslovima zbog epidemije.

- Mislim da sreća prati hrabre, a i ne možemo stalno da se sklanjamo, da čekamo bolje dane. Okolnosti su takve kakve jesu, a ja verujem u publiku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

EvGenije

18.10.2020. 13:50

Ako je suditi po temama sadašnje filmske produkcije u Srbiji, srpski narod je najviše zaokupljen psihičkim stanjem i dobrobiti svojih kriminalaca. Šteta što se traći dobar glumački potencijal.