MIHIZOVI SU I SVI NAREDNI VEKOVI: Na stogodišnjicu rođenja mađioničara reči Matica srpska pripremila sabrana dela

NA današnji dan, pre jednog veka, u sremskom mestu Irig, u svešteničkoj porodici, rođen je Borislav Mihajlović Mihiz (1922-1997), jedan od najbritkijih umova srpske kulture prošlog veka, mađioničar reči, cinik i briljantni polemičar, gospodin s perom koji je nepotkupljivo i autobiografski pisao o drugima, pišući tako i o sebi.

Foto Opština Irig

Mada je proživeo samo tri četvrtine minulog veka ,ostavio je Borislav Mihajlović delo o kojem će generacije promišljati i u narednim stolećima te ne čudi što je Matica srpska, ta košnica naše kulture, koja je u gotovo dvovekovnom trajanju objavljivala isključivo naučna izdanja, načinila presedan pripremivši njegova sabrana dela u devet tomova. Do kraja oktobra kompletna pisana Mihizova zaostavština biće pred čitaocima.

- Pre tri godine, na svečanosti u obnovljenoj rodnoj Mihizovoj kući smo Vladan Vukosavljević, u to vreme ministar kulture, Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade i ja zaključili da ćemo se Mihizu na najlepši način odužiti objavljivanjem njegovih sabranih dela - otkriva "Novostima" Matičin predsednik prof. dr Dragan Stanić, uz napomenu da je od početka u ovaj poduhvat uključena Srpska čitaonica iz Iriga, a zatim i Univerzitetska biblioteka iz Beograda.

Mihizovi rukopisi, Foto N. Karlić

Svojevrstan uvod u realizaciju poduhvata načinio je početkom ove godine Vlada Bajčeta objavivši knjigu "Borislav Mihajlović Mihiz - kritičar i pisac". Na ovaj izuzetan osvrt na autora nesklonog bilo kakvoj konvencionalnosti u svom književnom radu, jedno po jedno do sada je sabrano šest Mihizovih dela.

Prva knjiga je "Poezija i antologija" priređivača Selimira Radulovića, "Kritike i ogledi u dva toma" (priređivač Vladan Bajčeta, predgovor dr Jovan Delić), "Drame i dramatizacije" (Ljiljana Pešikan Ljuštanović), "Autobiografija o drugima" (Dragan Stanić), "Kazivanja i ukazivanja" (Dragan Hamović). Sabrana dela sadržaće šest knjiga u devet tomova jer su Mihizove drame i dramatizacije, "Autobiografija o drugima" i "Kritike i ogledi" dvotomni.

Prisećajući se svojih studentskih dana, sedamdesetih, profesor Stanić otkriva da je bio fasciniran načinom na koji se Mihiz bavio književnom kitikom.

- Njegov dar bio je čudesan, ali mi se tada činilo da se neće potpuno realizovati.

Međutim, kada se pojavio prvi tom "Autobiografije o drugima" rekao sam - ovo je knjiga za sva vremena, za buduće generacije koje će učiti kako se duhovito i pametno pripoveda i promišlja kultura u kojoj živimo - otkriva nam Stanić a zatim se priseća i kako mu je, kao tadašnjem sekretaru, nenadano pripala dužnost da se u Matičino ime oprosti od Mihiza na sahrani decembra 1997. jer je tadašnjeg predsednika akademika Boška Petrovića savladao grip.

Stanić predstavlja sabrana dela, Foto N. Kalinić

Veliki pisac koji se dičio iriškim poreklom i školovanjem u Karlovačkoj gimnaziji, najstarijoj u Srpstvu iz koje je otišao u Beograd na Filozofski fakultet, po sopstvenoj želji počiva pored oca Gojka i majke Vukosave na iriškom groblju.

Bez sumnje, jednostavnije bi bilo navesti šta sve Mihiz u svom životu nije bio nego šta jeste. Pamte ga kao upravnika Muzeja Vuka i Dositeja i Biblioteke Matice srpske kojom je od 1955. do 1960. godine upravnikovao "po kazni", jer je u NIN-u "preterano kritikovao vlast", bio je umetnički direktor "Avala filma", urednik "Prosvete" a sa Mirom Trailović osmislio i stvorio pozorište Atelje 212.

Ostalo je upamćeno da je u Siminoj br. 9 gde je Mihiz stanovao sa Vojom J. Đurićem bilo glavno sedište disidenata i svakovrsnih izdanaka inteligencije u tim prvim posleratnim jugoslovenskim godinama. Redovni gosti, gotovo sustanari, bili su im Dejan Medaković, Mihailo Đurić, Pavle Ivić, Petar Omčikus... Mnogi od njih docnije su stekli titulu akademika. Ne i Mihiz, jer ovaj nekrunisani boem i kralj salonskog antikomunizma, titulama nije pridavao značaj ali se nadao da će se "SANU najzad probuditi".

Možda ga je najverodostojnije opisao Brana Crnčević u "Knjizi zadušnica" rekavši da ne zna čoveka koji je više uživao u uspehu svojih prijatelja i pleo najlepše reči u njihovu slavu, verujući u njihovu darovitost više nego u svoju.

Na prigovaranje prijatelja da previše sagoreva za druge, Mihiz je skromno odgovarao: "Svi su moji prijatelji čije sam neobjavljene rukopise čitao već umetnički goreli, ja sam čitajući tuđe rukopise duvao u plamen da vatra bude veća i lepša. To je za svaku lenštinu ugodan posao."

U sabrana Mihizova dela uvrštene su i dve fascikle originalnih dramatizacija koje je početkom prošle godine Matici srpskoj poklonio akademik Matija Bećković. Rukopisi, vremešni već četrdesetak leta, zajednička su Mihizova i Matijina dramatizacija "Gorskog vijenca" (premijera priređena 16. decembra 1980. u režiji Vide Ognjenović), a u drugoj fascikli bila je Mihizova dramatizacija Bećkovićevih poema "Reče mi jedan čoek" i "Međa Vuka manitoga". Praizvedba je igrana u Narodnom pozorištu 18. maja 1978. u režiji Slobodanke Aleksić.

Matija se priseća da kada su dramatizaciju započeli, Mihiz je najpre prepričao "Gorski vijenac" šatrovačkim govorom. Do danas ne može sebi da oprosti što se nije setio da Mihiza makar krišom snimi i sačuva tu njegovu "briljantnu ariju, modernizovani osvrt uvijen u celofan aktuelne političke situacije u tadašnjoj SFRJ kakav je samo mogao da smisli on i niko više".

Sa Matijom Bećkovićem, Foto iz Bećkovićeve monografije

ČOVEK SA ZLATNIM MOZGOM

- KADA je bolovao, jednom prijatelju sam rekao da je Mihiz bolestan sve dok ne progovori, a kad progovori onda ozdrave sve njegove ćelije. Taj mi je prijatelj kazao da ga onda ne puštamo da ćuti. Imao sam sreću da budem prijatelj sa Mihizom, da on piše o meni i mojoj poeziji, a nesreću da se sa njim opraštam kada je umro. Nazvao sam ga čovekom sa zlatnim mozgom koji je stigao u Beograd kao protin Bora, a vratio se u Irig kao prva glava kulture srpskog naroda - veli akademik Bećković.

ŠTA JE OD POEZIJE UČINIO

ŠTA je zapravo od Matijine poezije učinio Mihiz, zapisao je Slobodan Selenić: "Sa nepogrešivim sluhom za najbolje u Bećkovićevoj poeziji, ovaj njegov oduševljeni čitalac izabrao je delove koji kao jezik i pronicljiva misao, kao poezija, najdublje prodiru u filozofiju i veru i mistiku ovog naroda od gore, iz kamena rođenog." Na šlajfnu ispod ove Selenićeve kritike, Mihiz je kasnije dopisao detalj koji do kraja rasvetljava slučaj:

"Uredništvo `Ekspres Politike` zahtevalo je od Selenića da smanji pohvale Bećkoviću i Mihizu. Selenić je odbio. `Ekspres Politika` je, onda, odbila da štampa prikaz ovog dotadašnjeg redovnog kritičara. Selenić je prestao da piše za `Politiku ekspres`."

Preporučujemo

Srbija

0 0

Digitalizacija kulturnog nasleđa – savremena izložba dela Uroša Predića

12. 10. 2022. u 19:00

Društvo

0 0

PEJZAŽI SA GAZIVODA: U Novom Sadu večeras izložba slika sa Kosova i Metohije

01. 10. 2022. u 15:06

Društvo

0 1

POVRATAK „KOSOVSKOG ANDRIĆA“: U Matici srpskoj veče o Georgiju Božoviću, nekad zabranjenom piscu i novinaru

30. 09. 2022. u 08:46

Kultura

0 0

BIOGRAFIJA NAŠEG NARODA: U Matici srpskoj o novom tomu Srpske enciklopedije

27. 09. 2022. u 12:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije