DECENIJE VRHUNSKIH DELA: Održana redovna izborna i svečana Skupština Srpske književne zadruge

D. Bogutović

05. 10. 2022. u 21:58

REDOVNA, izborna i svečana Skupština Srpske književne zadruge, koja beleži 130 godina postojanja, održana je danas u Biblioteci grada Beograda.

ДЕЦЕНИЈЕ ВРХУНСКИХ ДЕЛА: Одржана редовна изборна и свечана Скупштина Српске књижевне задруге

Foto Z. Jovanović

Skupu je predsedavao dr Milo Lompar, potpredsednik Zadruge. Komentarišući izveštaj o radu UO, upravnik Duško Babić je istakao da su finansijski rezultati bolji nego prošle godine i dodao:

- Predsednik SKZ, akademik Milovan Danojlić, pismeno je zamolio UO da ga "iz subjektivnih i objektivnih razloga" razreši dužnosti koje je obavljao u prethodnih deset godina. UO je usvojio njegovu ostavku, uz napomenu da Zadruga duguje veliku zahvalnost slavnom piscu i prevodiocu na trudu i zalaganju.

Govoreći o izveštaju Nadzornog odbora, dr Rada Stojanović je naglasila da je prošle godine na svakih sto dinara prihoda ostvarena dobit od dva i po dinara, i da se taj pozitivan trend nastavlja i ovih meseci.

Izveštavajući o izdavačkoj delatnosti, glavni i odgovorni urednik Dragan Lakićević kome je, inače, produžen mandat na još dve godine, rekao je da je ove godine u "Plavom kolu" objavljeno deset knjiga, tri više nego prethodne. Reč je o domaćim i stranim klasicima, ali i o piscima koji stasavaju u velikane. Broj stalnih članova Zadruge se stabilizovao i ima blagi porast, izneo je dr Slavoljub Lukić.

Na Skupštini je usvojen predlog UO da se ovo telo dopuni novim članovima. To su: dr Aleksandar Popović, dr Miloš Ković, dr Duško Pevulja (Banjaluka), dr Momčilo Vuksanović (Podgorica), Čedomir Višnjić (Zagreb), Miljan Baćović (privrednik) i Emir Kusturica (reditelj i pisac).

S obzirom na to da se jubilej SKZ poklopio sa 130. godišnjicom rođenja Ive Andrića koji je bio doživotni počasni predsednik Zadruge, na skupu je o velikom piscu besedila dr Žaneta Đukić Perišić, koja je kroz reči srpskog nobelovca predstavila njegov odnos prema Beogradu koji je voleo i u kom je proživeo više od pola veka.

Foto Z. Jovanović

- Odmah po formiranju nove države, sredinom decembra 1918, nadajući se poslu u Ministarstvu vera Kraljevine SHS, Andrić iz Zagreba piše: "Slab sam i umoran fizički, a pomalo i duševno. Glavno mi je da odavde odem što prije, a poslije šta Bog da. Sve se naše razišlo, pa se osjećam osamljen kao nikad u životu" (...) "Ja nemam žive duše, ja moram u Beograd, pa kako je da je". Docnije, o prelasku iz Zagreba u Beograd kaže: "Zbog čega sam pre više od pedeset godina napustio Zagreb? Što zbog zdravlja, što zbog sredine koja je za me bila nova i u mnogo čemu različita od one bosanske, ja u Zagrebu nisam mogao uhvatiti koren i ostati. Ja tu nisam imao nikog svoga, bilo je trenutaka kad sam padao u očajanje i po svaku cijenu želeo da odem".

Foto Z. Jovanović

Koliko je Beograd dao Andriću, toliko mu je pružio i u profesionalnom, ljudskom, socijalnom smislu i uticao na pravac njegovog života, toliko mu je pisac vratio istinskom privrženošću i književnim delima u njemu i o njemu napisanim, koji su proneli slavu srpske književnosti, istakla je Žaneta Đukić Perišić.

Minutom ćutanja odata je pošta dr Miloradu Ivaniševiću, dugogodišnjem predsedniku Nadzornog odbora SKZ.

U umetničkom delu programa učestvovali su Jana Salamadić, Aleksandra Đorđević, Nikola Ugrinović, Slavko Aleksić i Biljana Đurović.

Foto Z. Jovanović

Zahvalnica "Večernjim novostima"

NEKOLIKO Zadruginih Zahvalnica, izrađenih prema onima iz 1892. godine, po slici Matije Murka, danas je dodeljeno zaslužnim pojedincima: Zoranu Radojičiću, doskorašnjem gradonačelniku Beograda, Jasmini Ninkov, upravnici Biblioteke grada Beograda, dr Sofiji Miloradović, direktoru Instituta za srpski jezik, dr Dušku Pevulji, profesoru Filološkog fakulteta u Banjaluci, dr Ilijani Čuturi, profesoru Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, dr Maji Stokin, profesorki Karlovačke gimnazije, Milanu Mihajloviću, pesniku i direktoru Gradske biblioteke u Kosovskoj Mitrovici, Branislavu Đorđeviću, uredniku kulturne rubrike "Večernjih novosti", Mariji Miljević, novinaru RTS i Biljani Đurović, glumici.

BONUS VIDEO - USNIJA REDŽEPOVA: Oživela Koštanu, pevala vatreno, plesala kao Šeherezada

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

MNOGI ĆE SE IZNENADITI: Kako se NJegoš zapravo zvao? Oslovljavali su ga sa Petar i Rade, ali je njegovo kršteno ime bilo drugačije

MNOGI ĆE SE IZNENADITI: Kako se NJegoš zapravo zvao? Oslovljavali su ga sa Petar i Rade, ali je njegovo kršteno ime bilo drugačije

VLADIKA PETAR II Petrović NJegoš bio je i ostao upamćen kao vrlo harizmatična ličnost, markantni vladar, ali i duboko prosvetljena misaona figura o čemu svedoče njegova znamenita književna dela. Iako su u usmenoj tradiciji i pisanoj istoriji njegov lik i delo opšte poznati, neki bitni detalji iz njegovog života slabo su poznati.

08. 12. 2022. u 18:51

Komentari (0)

KAKO JE MAKSIM GORKI PISAO O SRBIMA: Oni su Rusi koliko i mi, ovo je naša zemlja, ovde su ljudi LJUDI, narod koji se bori za slobodu