Kultura

MI SMO UVEK SA OTADŽBINOM, ALI OTADŽBINA JE BEZ NAS: Slikar Savo Rakočević o životu i Srbima u SAD

Irena VUJANOVIĆ

10. 07. 2022. u 14:30

SA devetog sprata visoke čikaške zgrade u Linkoln parku širi se pogled ka prelepom jezeru Mičigen, preko parka punog raznovrsnog drveća u kojem to malo jezero pejzaž čini još zanimljivijim. Bajkovit prizor.

МИ СМО УВЕК СА ОТАЏБИНОМ, АЛИ ОТАЏБИНА ЈЕ БЕЗ НАС: Сликар Саво Ракочевић о животу и Србима у САД

Foto: I. Vujanović

Iza njega prostiru se redovi ogromnih čikaških oblakodera. Od takve panorame zastaje dah, ali naš domaćin, slikar, pisac, veliki i cenjeni umetnik Savo Rakočević, sedi u fotelji leđima okrenut prelepom vidiku. Kao da je navikao na njega, iako se na lepotu ne možeš navići, jer ona je uvek poseban doživljaj. Ali, umetnik ima svoj prozor, onaj koji samo on vidi, a koji doseže do daleke prošlosti i odlazi u samo njemu znanu budućnost. Taj čudnovati prozor opisuje sve njegove slike.

Dočekao nas je domaćinski, galantno, i poželeo da sa nama razgovara, i sa najvećim zadovoljstvom, za njemu omiljene "Večernje novosti".

Među mnoštvom slika velikog formata iz šezdesetih godina prošlog veka kada je, kao mlad umetnik, došao u Čikago, do onih slikanih tokom šest decenija, do današnjih dana, kao da smo ušli u tajnoviti umetnički vremeplov. Zidovi su prepuni u katalozima širom sveta zabeleženih umetničkih dela sa potpisom našeg Sava Rakočevića. Zrače specifičnošću boja i sadržaja. Sve slike su okrenute ka prozorima - ogledaju se u prozorskim staklima, gledaju ka parku i jezeru, komuniciraju istovremeno i sa prirodom i sa američkom simbolikom iskazanom u specifičnoj arhitekturi nebodera sa početka 20. veka, ali i sa novim, sve višim zgradama koje paraju oblake Čikaga.

Foto: I. Vujanović

Uz kafu za velikim kineskim stolom, koji je mnogo stariji od bilo koje zgrade ovog poznatog američkog grada u kojem decenijama život gradi i svoj uzorni pečat ostavlja mnogoljudna srpska zajednica, razgovaramo sa krepkim umetnikom iako je ušao u desetu deceniju života.

- Što su veće zgrade, a sve su ogromne, čovek je sve manji. Zahvaljujući vodi koja ga okružuje, ovaj pejzaž i pogled na te monumente ostavlja pozitivan utisak jer su vode povezane, pa sa njima odlazim daleko od Čikaga do otadžbinskih voda. Mi smo uvek sa otadžbinom, ali otadžbina je bez nas.

* U Čikagu ste više od pedeset godina. Kako ste ga tada doživeli i da li se mnogo promenio od vašeg dolaska?

- Kako sam doživeo Čikago? Nikako. Kako i šta čovek može da doživi kada je u neizvesnosti i ne zna šta ga čeka narednog dana. I još se seti stihova: "Noć me stigla u tuđini". Ostadoh očekujući neka bolja jutra. Čikago se od tada nije mnogo promenio, ali se ljudi mnogo brže i više menjaju, u zavisnosti od blagodeti koje imaju ili nemaju.

Foto: I. Vujanović

* Zna se da je Čikago najveći srpski grad u Americi. Da li je moguće da se u njemu naš čovek oseća usamljeno? Da li se vi ponekad osećate usamljeno?

- Čikago nije srpski grad, mada u njemu živi veći broj Srba nego u drugim mestima Amerike. Nezavisno da li su u pitanju Srbi, čovek može da se oseća usamljeno. Ili ne. Kako ja mogu biti usamljen kada sam stalno u kontaktu sa prirodom? (Okrenuo se ka prozoru i pogledao ka parku u svoju vrbu koju je pre mnogo godina posadio ispred zgrade gde živi. Iako upečatljiv, njegov osmeh odavao je osećaj neke zagonetne sete. Kao da je u mislima negde odlutao).

UMETNOST I NOVAC

* OVO je grad umetnosti, velikih umetnika...

- Da, u Čikagu se nalazi svetski poznat muzej u kojem možete videti dela svetskih majstora. Pare su uvek bile važne, a danas posebno. Manje se misli koliko je nešto umetničko dostignuće, a više za koliko se može prodati.

* Koga ste od Srba sreli kada ste došli u Čikago i ko vam je ostao u sećanju?

- Sreo sam mnoge, koje sam hteo da vidim, i one koje nisam želeo. Od svih tadašnjih viđenijih ljudi emigracije, od kralja Petra, do vojvode Đujića. Kad sam se sreo sa Đujićem, čovekom snažnog izgleda i prodornih očiju sa gustim veđama, ulivao je strah. Osećao sam se pred njim mnogo manji nego što jesam. Ali, kad je progovorio, imao je tanak glas, pa je sve opaženo palo u vodu. U to vreme predsednik Srpske narodne odbrane bio je dr Uroš Seferović. Bio je cenjen u američkom društvu i, koliko je mogao, uticao je u korist srpskih interesa. Dobro sam znao doktora Slobodana Draškovića, koji je u Čikagu osnovao kulturni klub "Sveti Sava". Često smo se viđali i imali duge razgovore. Davno je to bilo.

Foto: I. Vujanović

* Šta je sada sa srpskom emigracijom u Čikagu?

- Politička emigracija je u grobovima, izdužujući senke ka otadžbini.

* Živeli ste i stvarali u ovom gradu, ali je interesantno da vam on nikada nije bio inspiracija?

- Nemam, stvarno, interesa za tako ogromne zgrade, gde su ljudi jedva vidljivi i u kojima živi i caruje usamljenost.

* Pa gde ste onda nalazili inspiraciju?

- Ja ne vidim i ne razumem kako ljudi shvataju inspiraciju. Kod mene gotovo i ne postoji inspiracija koja se shvata kao takva. Postoji doživljaj i misao i neko stalno prisustvo onoga što doživljavamo.

* S obzirom na to da ovde živite više od pola veka, da li se smatrate američkim ili srpskim slikarem?

- Ja sam srpski slikar, mada nemam ništa protiv ako me neko usvaja i kao američkog slikara.

Foto: I. Vujanović

* Imam priliku da vidim i vaše skice i zapažam da se na njima često provlače ptice. Šta one za vas znače?

- Slobodan let kada nisu u kavezu. Ptica jedino može biti slobodna van kaveza. Žao mi je ljudi koji žive u kavezima, verujući da su slobodni. Njih pritiska usamljenost gde nema vaskrsenja.

Tu je bio kraj našeg razgovora. Nije želeo da govori ni o čemu aktuelnom, samo je pogledao svoju ljubimicu, žutu papagajku Kiku, i rekao:

- Vaseljenski dah svetu otkriva i šalje iznova da bude što je bio.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju
Ostali sportovi

0 8

RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju

RUSIJA i Ukrajina su i dalje izvori najvažnijih vesti na svetu, zbivanja iz tih država se prate iz minuta u minut, uživo, ali postoje i prateći događaji do kojih su dovela vojna dejstva, a koji privlače ogromnu pažnju svetske javnosti. Sport je jedan od segmenata života na koje je rat takođe uticao, a predstojeće Olimpijske igre - Pariz 2024, posebno su zanimljive ovih dana, zbog "ruske situacije".

24. 04. 2024. u 15:44

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar
Kultura

0 2

IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar

PESNIKE treba uvek braniti, jer šta bismo bez njih - pita prof. dr Aleksandar Jerkov u pogovoru najnovije zbirke poezije Igora Mirovića "U lavirintu", a zatim, pozivajući se na reči Stevana Raičkovića ("bez poezije sve bi i dalje postojalo, ali ništa više ne bi bilo isto") poentira zaključkom da pesnika treba braniti čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti.

23. 04. 2024. u 19:41

Politika
Tenis
Fudbal
UEFA GLEDA I NE VERUJE: Evo šta će Belorusija da uradi zbog EURO 2024

UEFA GLEDA I NE VERUJE: Evo šta će Belorusija da uradi zbog EURO 2024