Kultura

PREKO STARE KRAĐE U NOVI LOV NA GLASAČE: Đilasov SSP prijavio nestanak davno otuđenih slika

M. KRALj

18. 03. 2022. u 08:33

VEST bajatu gotovo tri i po decenije zloupotrebila je Stranka slobode i pravde u političkoj kampanji u kojoj već duže vreme targetira Narodni muzej: od sedam dela za koja su prekjuče tvrdili da su bila "manjak" na poslednjoj reviziji 2020, tri su ukradena sa pokretne izložbe "Portreti znamenitih ličnosti u srpskom slikarstvu 19. veka" u Novom Pazaru, još 1988. godine!

ПРЕКО СТАРЕ КРАЂЕ У НОВИ ЛОВ НА ГЛАСАЧЕ: Ђиласов ССП пријавио нестанак давно отуђених слика

Foto Tanjug

I nisu tada samo te tri slike - "Portret Josifa Pančića" Đorđa Krstića, "Portret Laze Kostića" Uroša Predića i "Milica Stojadinović Srpkinja" Pavla Simića - nestale, već su lopovi odneli sve "znamenite Srbe" sa te postavke. Pljačka je izuzetno uzbudila javnost, podseća, za "Novosti", naš čuveni istoričar umetnosti Nikola Kusovac, u to vreme zadužen za Zbirku srpskog slikarstva 18. i 19. veka.

- Prema nalogu ministarstva kulture te pokretne izložbe je organizovalo Odeljenje za propagandu Narodnog muzeja, na čijem čelu je bio Vlada Popović, a ja birao dela iz zbirke koja mi je bila poverena - nastavlja Kusovac, prisećajući se i da se zbog nemilog događaja našao na meti kritika svog profesora Dejana Medakovića. - Zbog eventualnog raubovanja, jer je izložba bila putujuća, izdvojio sam 23 portreta, od kojih je većina bila ili manjeg formata i vrednosti, ili smo ih u Muzeju imali u više komada.

Portret žene u srpskom, Uroša Kneževića

Portret Laze Kostića, Uroša Predića

Milica Stojadinović Srpkinja, Pavla Simića

Pre gostovanja u Novom Pazaru postavka je obišla između 20 i 30 gradova, objašnjava sagovornik, ističući efikasnu akciju policije koja je tada u potpunosti blokirala Pazar:

- Posle samo nekoliko dana, 19 slika su lopovi ostavili na jednom rukometnom igralištu, u blizini policijske stanice, a za četiri nikada nije utvrđeno gde su završile - kaže sagovornik, otkrivajući da je uz pomenuta tri portreta, tada nestao i "Branko Radičević", nepoznatog autora, koji je pripisivan Jovanu Popoviću.

- Postoji još jedan takav portret, i dalje se čuva u Narodnom muzeju, a identičan ima i Matica srpska.

Prema rečima Kusovca, u Muzeju je i još jedan Krstićev "Josif Pančić", ali se ni kod ovog, kao ni kod drugih dela ne može govoriti o nekoj velikoj vrednosti - u sadašnjim tržišnim uslovima, procenjuje, sve četiri ne bi dostigle vrednost veću od 2.000 evra:

- Krivo mi je jedino za "Lazu Kostića", jer nije bio kao ostali, naručeni portreti, već ga je Predić radio prijateljski, i ta slika je najvrednija među nestalima, za koje policija nije došla ni do kakvih saznanja. Ali, prema informacijama koje je dobila novinarka Mirjana Živković, najverovatnije je jedan Pazarac, u tih nekoliko dana dok je grad bio pod opsadom, uspeo da ih prošvercuje i odnese u Milano. Tamo, naravno, nisu mogli da ih prodaju, a na našem tržištu se nikada više nisu pojavljivale. Strah me je da su uništene.

Foto Printskrin

Kada je reč o ulju na platnu "Lukijan Mušicki (replika po Pavelu Đurkoviću)" Novaka Radonića, za koje je utvrđeno da nije u Zbirci, prilikom revizije i primopredaje 2001, Kusovac kaže da je nestanak kasno uočen. Verovatno zato što su u Muzeju postojala dva takva portreta, od kojih je jedan i dalje na Trgu republike.

U saopštenju kojim Narodni muzej demantuje SSP, piše i da su navodno nestala ulja na platnu "Muški portret" Uroša Kneževića i "Portret žene u srpskom", zapravo ustupljena razmenom Etnografskom muzeju, o čemu postoji ugovor.

Foto K. Mihajlović

"PEJZAŽ" U SMEĆU SA PAPIRIMA?

PRILIKOM revizije i primopredaje Zbirke 2001. godine konstatovano je i da nedostaje ulje na kartonu "Pejzaž", čiji je autor Mato Celestin Medović.

- Kada je u Hrvatskoj rađena Celestinova izložba, tražili su nam na pozajmicu to delo, koje nije velikih dimenzija - objašnjava Kusovac. - Da bi moglo da se reprodukuje odneto je na razramljivanje. Slika je fotografisana, ali je potom nestala. Ram smo pronašli, a jedna od teorija (pošto se radilo o manjem kartonu) je da je mogao završiti i u smeću sa papirima.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

KAD SVET UĐE U STAMPEDO I LUDILO, TEŠKO RASPOZNAJE PAMETNU REČ: Intervju - Nikita Milivojević, reditelj
Kultura

0 3

KAD SVET UĐE U STAMPEDO I LUDILO, TEŠKO RASPOZNAJE PAMETNU REČ: Intervju - Nikita Milivojević, reditelj

REDITELj Nikita Milivojević odavno se odomaćio u Grčkoj: do sada je postavio dvadesetak, uglavnom klasičnih naslova (Čehov, Dostojevski, Strindberg, Breht, Ibzen, Molijer, Aristofan) u nacionalnim teatrima Atine, Soluna i Kipra, ali i na scenama privatnih teatara. U jednom od njih, Teatru Akropol u srcu Atine, od decembra prošle godine igra se "Andergraund". Za samo četiri meseca imao je 120 izvođenja pred punim gledalištem, a zbog velikog uspeha nastaviće svoj pozorišni život i od jeseni. Zašto se prvi put odlučio za domaćeg pisca i naslov?

06. 05. 2024. u 11:55

Politika
Tenis
Fudbal
UBIJEN ALEKSANDR PELEŠENKO: Dvostruki šampion Evrope poginuo u Ukrajini

UBIJEN ALEKSANDR PELEŠENKO: Dvostruki šampion Evrope poginuo u Ukrajini