PISAC KOJI VRAĆA RASKOŠ KNJIŽEVNOSTI: Neobična promocija knjige Radovana Belog Markovića na starom mostu na Kolubari

B. PUZOVIĆ

29. 07. 2021. u 09:11

KAO begunac iz očajne čete koja zauzmima poslednji položaj, s desnom u levoj ruci, pun rana i ožiljaka iz bitaka za sopstvenu dušu, opet stojim nasred Belobrodske, dvaput rušene ćuprije.

ПИСАЦ КОЈИ ВРАЋА РАСКОШ КЊИЖЕВНОСТИ: Необична промоција књиге Радована Белог Марковића на старом мосту на Колубари

Foto Arhiva

Stojim, kao nekoć što sam stajao, osim što mlad više nisam, već strošen od vijanja po Nepočin-polju i skrivanja od onih koji kupe književnu veresiju, za šta je odavno zalegla i ortačka kobila, bangava i netimarena, pa pehotno moram preko vode - do svog groba, za koji ne znam da l` će se kopati tamo ili ovamo, kao što još nisam uvardao: da li sam u životu doista mrtvovao, ili sam, u mrtvarluku tobož živeo...

Ovako se književnik Radovan Beli Marković, jedan od najpriznatijih živih srpskih prozaista, obratio preksinoć prisutnima na promociji njegovog novog romana "Stojna Vetrenjača", priređene na neobičnom mestu - nekadašnjem gvozdenom mostu uzane pruge, na reci Kolubari, u njegovim rodnim Ćelijama, kod Lajkovca.

Foto B. Puzović

Rekao je književnik i da je Kolubara, najslavnija srpska reka, čijim se pribrežjem vodila bitka koja je Zemaljsku Srbiju dozvala, odbranila, omeđila i učvrstila, kao što je Nebesku Srbiju, Boj na Kosovu u Večitosti utemeljio.

- Ćelije, selo moje, junim dobom, dok me je detlić s Mijailovog duda budio za školu, činjaše mi se dvesta godina a ne dva kilometra udaljeno od Lajkovca - prisećao se Beli Marković. - Kilometri i godine su se dobom ukararili i razlike na nulu se svele, ali je daljina ostala, pogotovo s kule-motrilje, ponad izvrnutih tepsija u kojima se mogaše poznati: šta će s nama biti do pošljetka... Tako se i slučilo da odlučeni dečarac nikada ne stigne na drugu obalu, ostajući nasred ove ćuprije kao neutvrđeni Lajkovčanin, nedozvani Valjevac i nedomašeni Šumadinac, s gaćama na štapu mešte bele zastave, i gutom Ćelijanstva u samom podgrlcu.

Radnja romana odvija se u piščevom "belom Valjevu", od kraja 19. do tridesetih godina 20. veka. U centru zbivanja je bojar Tadić koji pokušava da izgradi vetrenjaču na Poparskom brdu. U priču su upletene i velike figure srpske kulturne prošlosti - Brana Petronijević, Jovan Cvijić, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Laza Lazarević, koji se javljaju kao ličnosti, ili su prisutni likovi iz njihovih dela.

- U srpskoj književnosti ne postoji pisac koji je sistematičnije ispevao dugu i složenu poemu, specifični hvalospev prostoru koji se može označiti kao njegov zavičaj, a to je čitavo kolubarsko područje kom je u svojim delima podigao visoki književni spomenik - rekao je prof dr Radivoje Mikić.

- Radovan Beli Marković još jednom diže dostojanstvo književnosti i hoće da pokaže da je njena uloga u ljudskom životu veoma visoka i važna, bez obzira na to što živimo u dobu koje nam nameće jedan osiroteli duhovni pejzaž, u kojem i svi mi treba da se osetimo kao sirotinja. Svoju književnost i nas iznova hoće da vrati raskoši, obilju i jednoj vrsti duhovnog plemstva.

GOSTI

Uz brojne poklonike dela Radovana Beli Markovića, iz Lajkovca i okoline, promociji su prisustvovali Dragan Lakićević, urednik Srpske književne zadruge koja je objavila roman "Stojna vetrenjača", Vojislav Koštunica, nekadašnji predsednik SR Jugoslavije, Dušan Mihajlović, bivši ministar unutrašnjih poslova i gradonačelnik Valjeva, Darko Tanasković, diplomata i orijentalista, Slobodan Jevtić Pulika, slikar iz Francuske, Miloš Jevtić, novinar Radio Beograda i publicista...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)