INTERVJU Bane Vidaković: Ja sam čovek prošlog veka

NAŠ sagovornik, glumac Branko Bane Vidaković, nedavno beše optužen za svakojake "nepodopštine", te je javnost stekla sliku o ovom umetniku kao bahatom razvratniku. U međuvremenu, Vidaković je oslobođen optužbi za dilovanje droge.

Foto Prva/Promo

Mi uvek želimo da čujemo čoveka, "drugu stranu". Sreli smo se sa otresitim, visprenim umetnikom, koji ne podnosi uobičajene fraze uvrežene u glumačkom svetu, posvećenom pozorištu, filmu, serijama. Bane trenutno uživa, kaže, u svom poslu, porodici i muzici. Prvi put o sadašnjim i budućim ulogama, sećanjima na značajne umetnike sa kojima se družio, porocima..., otvoreno govori za "TV novosti". Zadovoljan je uspehom koji je postigao film, ali i serija "Vikend sa ćaletom" u kojoj je igrao ulogu Bate Konja, ostarelog, vernog prijatelja glavnog aktera ove "tužne komedije", kako su joj već dodelili novo žanrovsko ime, Kašike (Nenad Jezdić).

Kaže da je ostvarenje i tužno i smešno, i cinično i nežno. Za svog junaka tvrdi da je "stara garda beogradskog asfalta", prijatelj Kašikinog oca, a potom i Kašike, da ga vozi, čuva, da je njegova verna senka, ali da, u stvari, Kašika brine o njemu, kao ostarelom gradskom momku. Njihov odnos je nežna priča o prijateljstvu, vernosti, postojanosti, karakteru, lojalnosti - priča nam Vidaković.

* U simpatičnom sitkomu "Tri muškarca i tetka" igrate Rokija. Kako ste ga vi "odenuli", kako ga doživljavate?

- Roki je "pravljen" po jednom mom drugaru, taksisti, koga ja zovem Munja. On je taman takav, nosi te kožne jakne, izgleda vrlo "namrčeno", a u stvari je jedan meda dobrica. Roki je najbolji prijatelj tetkine kuće. Njega vole i obožavaju svi, poveravaju mu tajne, i baba Milka (Seka Sablić) i tetka Živka (Ceca Bojković), svima je on najbolji drugar, sve tajne idu preko njega. Zna se sa tetkom još iz vremena 90-ih, dok je bila velika gazdarica. Tada joj je bio šofer u banci na čijem je čelu bila, a sada je taksista. U drugoj sezoni imaće još značajniju ulogu i nadam se da će ga gledaoci još više zavoleti.

 

Foto Prva/Promo

* Kroz smeh i ironiju serija nije samo puka zabava, već i priča o našoj svakodnevici. Izrasla je u priču o našim naravima, nušićevsko bojenje karaktera, ljudskih mana. Jeste li očekivali ovakav razvoj priče?

- Moram da priznam da jesam. Bilo je dosta podeljenih mišljenja da li treba da ostane sitkom, ili treba da odražava malo i ono što smo preživljavali. Ja sam uvek za taj neki začin, koji govori - evo ovakvi smo! To mi je od Nušića, što kažete, pa nadalje, najbolji recept da se napravi nešto istinito, a što će gledaoci prepoznati i čemu će se onda smejati. Tako da sam od početka navijao da sitkom preraste u nešto ozbiljnije. Nije to neko preozbiljno štivo, nije to nikakav Šekspir, ali je realno.

* Šta je potrebno da se među ljude vrati empatija? Da li je to u stvari samo utopija, jesmo li kao ljudi izgubili bitku u čovečnosti?

- To je dosta ozbiljno pitanje. Ja sam odgajan u neko drugo vreme, u drugom veku, zato se slabo i snalazim danas, jer imam utisak da sam omašio planetu... Daleko je ovo od onoga kako smo mi vaspitavani. Podsećam ove moje generacije da su ovde 80-ih izvršili atentat na turskog ambasadora, pa su prolaznici trčali za atentatorom i "skembali" ga. Na kraju ga je neki penzioner "sklepao". Hoću da kažem, 90-te su napravile mnogo strašnih stvari, između ostalih navikli smo na smrt, na tuđu patnju. Ljudi nemaju više empatije, zato što ne mogu da podnesu više tuđu patnju. Dakle, vrlo je teško više imati neki graničnik koji vas odvaja od nesreće, jer je nesreća, maltene, svuda oko nas. Nisam tip čoveka koji bi ovde bio srećan čak i da sam milijarder, jer ne mogu da prolazim bogato odeven, ili u skupim kolima i da gledam kako ljudi kopaju po kontejnerima. Kako vidim, svet je globalno u jednom čudnom stanju, i ova pandemija je ogolila mnoge stvari, i da ono što smo mi mislili da je nekakav ideal slobode, lepote, nije ispalo baš tako na kraju, pale su mnoge maske. Ceo svet je poludeo. Nismo mi nikakvo usamljeno, nesrećno ostrvce, samo smo jedno od milion nesrećnih ostrvaca.

Foto Prva/Promo

* Da li je vaša uloga života bio Robija iz serije "Sivi dom" ili Obrad iz filma "Sedam i po"?

- Ne verujem u taj mit da postoji "uloga života", to je za mene patetično, fraza. Mislim da sam uložio u sve svoje uloge maksimum kako sam umeo, ili mogao, ili koliko sam bio plaćen, na kraju krajeva. U pozorištu ima uloga koje sam obožavao i obožavam da igram. Ima nekih koje su me proslavile, a koje sam levom rukom odigrao, nije mi bilo potrebno deset posto energije. Sve je to relativna stvar.

* I kritičari i gledaoci tvrde da ste sa svojim prijateljem Borisom Komnenićem u "Sedam i po", napravili maestralni duet, glumačku bravuru koja boli, prži, razara dok se gleda. Kako je ući u um jednog takvog negativca, grešnika? Kako ga se posle rešite, otresete sa sebe?

Foto Prva/Promo

- I to je jedan od mitova koji smo i Boris i ja uvek prezirali, a to je "ušao je u ulogu, pa nije mogao da izađe". Mi smo svi učili zanat koji se zove - gluma. Talenat bi trebalo da se podrazumeva, a što se tiče "dugmeta za isključivanje", nemam problem. Kada izađem iz pozorišta, ili sa seta snimanja filma (što je za mene još lakše), sve ostavljam iza sebe. Kada završim snimajući dan, zaboravim šta sam snimao tog dana, to mi je odbrambeni mehanizam. Mnogo je teže iščupati se iz pozorišnih uloga, koje zahtevaju od vas 2-3 meseca priprema, pa igranja, svako drugo, treće veče... to je malo teži zadatak. Ali, sve to je izvodljivo ako imate zdrav odnos prema svom poslu. Naime, imate glumce koji su od svog života napravili svoje najbolje uloge, marketinšku predstavu. Oni troše dragocenu energiju tamo gde ne treba. A ja jedva čekam da izađem iz pozorišta i pritisnem taj "prekidač za isključivanje". Nije posao sve što nas čini u životu. Ja volim i neke druge stvari, svoju decu, prijatelje, muziku...

* Nezaboravna je i vaša uloga profitera, dilera, u legendarnom filmu "Lepa sela, lepo gore". Toliko ste ubedljivi igrajući tog đavola u ljudskom obliku.

- Ja sam demistifikator. Tu vrstu sam jako dobro poznavao iz tih vremena 80-ih, znam ih k`o zlu paru, zato mi je i smešno kada su mene u današnje vreme neki optužili da sam diler. To je stvarno sumanuto. Ja sam se toliko napatio od te bande idiota. Imao sam ih u malom prstu i stvarno sam ih poznavao u (ne)dušu, i onda sam ga lako odigrao, sa tom malom dozom humora. I dan-danas mi ljudi spominju te replike kada me sretnu na ulici, očigledno da je bilo uverljivo. Znate, nas uče da igramo od H do H, od Hamleta do Hitlera. Oni koji pričaju da ne znaju kako da igraju zle ljude, kažem im - znaaate, znate... Zađite malo u sebe, čačkajte malo po sebi, svašta tu može da se nađe.

* Zovu vas srpski Čarli Šin, voljen i poročan, svoj i ničiji?

- Jao, pa Čarli Šin je lepši od mene (smeh). Ja sam u pubertetu mislio da ličim na Stinga. Ali već dugo godina smatram da mi je Džef Bridžis alterego, obožavam i Kristofera Vokena. Čarlija Šina volim što je poročan, ali mi nije neki glumački uzor preterano.

* Da li vas vređa kada kažu da niste iskoristili ni pola svog potencijala i talenta?

- Verovatno nisam iskoristio pola svog potencijala, ali sam iskoristio tačno onoliko koliko sam hteo. Naravno, ne mogu više igrati Romea, jer Romeo mora da ima 17-19 godina. Ja imam 61. Dakle, neke sam stvari definitivno propustio u životu da odigram, ali sam odigrao hiljade drugih uloga. Da sam hteo više slave ili para, verovatno bih uložio više energije u svoju karijeru. Malo sam lenj. Ali ne sekiram se nešto previše, miran sam u vezi toga.

Foto Prva/Promo

* Mnogo umetnika "otišlo" je ovih dana, pa i vaš prijatelj, veliki glumac Boris Komnenić, koji vas je i ubedio da upišete FDU. U mladosti ste se družili sa Milanom Mladenovićem, Sonjom Savić, snimili ste zajedno film "Crna Marija". Kakav je vaš odnos prema smrti, gubitku dragih ljudi?

- Kao što ste lepo rekli, imao sam divne godine druženja u mladosti sa kreativnim ljudima ovoga grada. Mi smo kao generacija malo udahnuli slobodu i bezbrižnost. Tito je umro 1980. i posle toga još nekih osam godina bilo je zaista uzbudljivo živeti u ovom našem Beogradu. Negde pred kraj 80-ih, počeli su da mi nestaju prijatelji. Neko je preminuo, neko se odselio, otišao što dalje, na Novi Zeland, tako da sam već tada morao da se naviknem na gubitak dragih ljudi, i to je potrajalo evo do danas. Boris mi je otišao sada skoro. Ne mogu to još da prihvatim kao realnost, iako mi je jasno da se više ovde nećemo viđati. Teško mi je da to "svarim". A što se tiče grupe EKV, to su bili retko talentovani i pametni ljudi i mnogo su tužno završili. Jako mi je teško što ih današnji mladi novinari spominju po narkomaniji, a oni su ostavili mnogo važnije stvari iza sebe. Mi smo se družili - muzičari, glumci, slikari, jedan ceo soj ljudi je kružio po gradu. Tada su bile dobre žurke po privatnim mestima, baštama i stanovima, i bila je jedna dobra razmena energije između raznih umetničkih stvaralaca.

Foto Prva/Promo

ČEKAM SRPSKOG LEBOVSKOG

* DA li postoji uloga koju sada priželjkujete?

- Ima jedna stvar koju bih hteo da odigram na filmu, ali trenutno muvam neke svoje prijatelje scenariste da mi to napišu kako treba, pa ću onda da vidim da ujurim lovu. Reći ću vam samo da se tiče ovog mog alterega, i ubeđujem jednog našeg sjajnog scenaristu da mi napravi "srpskog Lebovskog" u mojoj interpretaciji. Jedan je Kolja Pejaković, a drugi je Dimitrije Vojinov. Ali moj "Big Lebovski" je "zaglavio" u 80-tim, a originalni je zaglavio negde u 70-im, u hipi periodu.

Preporučujemo

Kultura

0 0

KADA TRI DANA PROMENE SVE: Posle filma, stiže serija "Vikend sa ćaletom" od 25. januara, na Novoj S

22. 01. 2021. u 15:45

Kultura

0 1

BORBA ZA LjUBAV DETETA: "Vikend sa ćaletom" od danas u bioskopima

29. 10. 2020. u 09:17

Kultura

0 6

ISPOVEST BANETA VIDAKOVIĆA: Već 15 godina pijem lekove zbog narkotika, svojim dilerima sam sigurno kupio pet mercedesa

21. 10. 2020. u 20:50

Zločin

8 9

SASLUŠAN BANE VIDAKOVIĆ: Nisam kriv, heroin je za ličnu upotrebu

19. 07. 2020. u 22:02

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije