PIJANISTA I PRONALAZAČ: Na probnom koncertu Radio Beograda pre sto godina nastupio i zaboravljeni Velizar Gođevac
POSTOJI nekoliko pretendenata na poziciju prvog radio prenosa u svetu, ali je opšte prihvaćeno da se prvi takav prenos odigrao 13. januara 1910. kada se direktno iz njujorškog Metropolitena začula arija Kavaradosija iz opere "Kavalerija rustikana" Pjetra Maskinjija u izvođenju Enrika Karuza.
Foto Iz kolekcije Zorana Živkovića
Kraljevina Srbija pristupila je Londonskoj konvenciji o radio-telegrafskom saobraćaju 1912. godine, ali je na prvi osmišljeni radio program čekala do 1924. godine. Tako Radio Beograd ove godine proslavlja veliki jubilej - 100 godina postojanja.
Kao prvi elektronski medij na Balkanu, Radio Beograd je počeo je sa radom istoga dana kada je krenuo sa regularnim emitovanjem i Radio Beč, 1. oktobra 1924. godine. Bilo je to samo šest meseci posle radio Pariza, a čak godinu dana pre Radio Tokija i Radio Moskve.
Ali pre ovog zvaničnog početka, 19. septembra 1924. održan je probni koncert Radio-telegrafske stanice preko odašiljača u Rakovici. Studio ove stanice nalazio se u holu nove palate Prve hrvatske štedionice, izgrađene u Beogradu 1922. koja i danas postoji na adresi Knez Mihailova 42. Kako saznajemo iz ondašnje dnevne štampe, dvočasovni program pripremio je za ovu priliku tadašnji direktor Opere Stevan Hristić, za emitovanje su bili zaduženi inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović, a program su izvodili članovi Opere i glumci Narodnog pozorišta u Beogradu. Sopran Ksenija Rogovska pevala je ariju iz "Toske", a tenor Žika Tomić Hristićevu kompoziciju "Behar".
Prvak drame Vitomir Cile Bogić govorio je odlomke iz "Sirana de Beržeraka" Edmona Rostana, kao i pesmu Jovana Dučića "Dubrovački madrigal", da bi potom koncertmajstor Beogradske opere Karel Holub odsvirao deo Mendelsonovog "Violinskog koncerta u e-molu".
Beogradska porodica sluša Radio Beograd, 1929. godine, Foto Dokumentacija Radio Beograda
Za ovu priliku je iz Beča posebno pozvan i jedan mladi pijanista, danas u potpunosti zaboravljen, koji se u ono vreme nalazio na početku izvanredne muzičke karijere. Bio je to Velizar Gođevac, rođen u Beogradu 1898. godne. Kao sinu uspešnog i imućnog beogradskog trgovca, bilo mu je omogućeno da gimnaziju završi u Parizu, studije klavira u Berlinu kod tada čuvenog Rudolfa-Marije Brauthaupta, a studije baletske muzike kod slavnih majstora Aleksandre Nikolajeve u Berlinu i Vjaceslava Svobode u Parizu. Velizar je radio kao korepetitor i dirigent u muzičkim i baletskim trupama širom Evrope i istovremeno držao solističke klavirske koncerte po evropskim metropolama. Bavio se i pronalazaštvom muzičkih instrumenata i patentirao jedan novi oblik gudala. U Beogradu je prvi put koncertirao u Narodnom pozorištu 1925, a zatim u dvorani Kolarčevog Narodnog univerziteta 1932, ali su njegovi sunarodnici još pre toga imali prilike da ga čuju tog 19. septembra 1924. posredstvom radio-talasa tokom probnog koncerta Radio Beograda kojom prilikom je odsvirao dve Šopenove etide. Danas se, nažalost, pominje samo po tome.
Inženjer Mihailo Simić, 1924. godine, Foto Dokumentacija Radio Beograda
Kako je probni koncert Radio Beograda izazvao veliko interesovanje publike, ponovljen je 26. septembra, a 1. oktobra 1924, takođe iz studija Prve hrvatske štedionice, krenuo je redovni radio program na Balkanu. Svakog utorka, četvrtka i subote od 18:45 do 19:45 prenošeni su uživo koncerti, čitane vesti, reklame, vodostanje i berzanski izveštaji.
Prva hrvatska štedionica u Knez Mihailovoj ulici, Foto Iz kolekcije B. Nakaniši i D. Gajića
Program je privremeno ukinut 1926. od strane Ministarstva PTT koje je delimično finansiralo rad stanice, ali je ponovo uspostavljen, sa velikim uspehom, 24. marta 1929. godine.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Drugi pišu
Grčka premešta PVO da brani Bugarsku od Irana! Oglasio se ministar odbrane
06.03.2026. - 14:53
Pročitajte više
KOPNENA INVAZIJA SAD NA IRAN? "Čekamo vas Ameri - biće to velika katastrofa za vas! Ne tražimo primirje niti smo ikad"
"NISMO tražili prekid vatre, čak ni prošlog puta. Onda je Izrael tražio prekid vatre. Tražili su bezuslovni prekid vatre nakon 12 dana našeg otpora njihovoj agresiji!"
05. 03. 2026. u 21:07
OTKRIVENA TAJNA ČUVANA TRI DECENIJE: Najveći Džejev hit pisan je za Cecu - "Zbog sujete pojedinaca pesma nikada nije došla do mene"
JEDNA od najlepših balada Džeja Ramadanovskog bila je namenjena Ceci Ražnatović.
06. 03. 2026. u 11:56
IGRAO U "OTPISANIMA": Zašto Branko Pleša nije želeo da pomogne rođenom SINU?
NA DANAŠNjI dan, 6. marta 1926. godine, rođen je Branko Pleša, poznati srpski glumac i reditelj.
06. 03. 2026. u 17:33
"SVE SAM TO PROŠLA SA SAŠOM" Suzana potresena zbog Zorice: "Kancer kao da je zarazna bolest, ne znam od čega je operisana"
VEČERAS se u Sava Centru održava prvi od tri koncerta Marije Šerifović u 2026. godini.
06. 03. 2026. u 20:27
PRESEDAN Amerikanci ušli u Iran: "Do Teherana - što je brže moguće!" (FOTO)
"TAKOĐE ne znamo kako će izgledati situacija na putu ka Teheranu, koliko će kontrolnih punktova biti i naravno znamo da se istovremeno vode masovne borbene operacije."
05. 03. 2026. u 19:11 >> 20:03
ZAPAD U NEVERICI, TRAMP U ŠOKU! Evo šta su Turci upravo uradili zbog napada Amerikanaca i Izraela na Iran
Nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael ivršili napad na Iran, pa izazvali odgovor u vidu raketa i dronova po okolnim zemljama u kojima su američke vojne baze, desila se jedna potpuno nesvakidašnja stvar.
06. 03. 2026. u 16:52
HRVATSKOJ STIGLA PORUKA IZ IZRAELA: Potpuno prekinite diplomatske odnose sa Teheranom
AMBASADOR Izraela u Hrvatskoj Gari Koren pozvao je zvanični Zagreb da prekine diplomatske odnose s Teheranom i sprovede bezbednosne provere osoblja iranskog diplomatskog predstavništva u Hrvatskoj jer bi, kaže, među njima moglo biti "špijuna" Revolucionarne garde koja se u EU smatra terorističkom organizacijom.
06. 03. 2026. u 09:10
ŠOK ISTRAGA AMERIKANACA: Evo ko je gađao iransku školu u kojoj su poginule devojčice
AMERIČKI vojni istražitelji veruju da je verovatno da su američke snage odgovorne za napad na iransku školu za devojčice u kojem je u subotu poginulo više desetina dece, ali još nisu doneli konačan zaključak niti su završili istragu, rekli su za Rojters dvojica američkih zvaničnika.
06. 03. 2026. u 08:23
"SVE SAM TO PROŠLA SA SAŠOM" Suzana potresena zbog Zorice: "Kancer kao da je zarazna bolest, ne znam od čega je operisana"
VEČERAS se u Sava Centru održava prvi od tri koncerta Marije Šerifović u 2026. godini.
06. 03. 2026. u 20:27
Najnovije iz rubrike
TOTALNO DA OPČINE: "Alapače" su tu da pomute pamet (FOTO)
EMITOVANjE nove humorističke serije „Alapače“ publici donosi spoj komedije, topline i svakodnevnih situacija u kojima će se lako prepoznati gledaoci svih generacija, realizovane u produkciji "Hajp" u saradnji sa Telekomom Srbija.
06. 03. 2026. u 17:50
PITER DŽEKSON DOBIĆE POČASNU ZLATNU PALMU NA KANSKOM FESTIVALU: Priznanje za slavnog reditelja
Trostruki oskarovac, najpoznatiji po trilogiji „Gospodar prstenova“, reditelj Piter Džekson, dobiće počasnu Zlatnu palmu na ovogodišnjem Kanskom filmskom festivalu, 12. maja.
06. 03. 2026. u 17:10
BEKET ZA SVA VREMENA: Beogradski irski festival odaće počast jednom od najvećih pisaca 20. veka
BEOGRADSKI irski festival, koji se održava 14. put, od 12. do 21. marta, ugostiće oskarovca Nila Džordana, jednog od najznačajnijih evropskih filmskih autora, proslavljenog glumca Stivena Reja, glumicu Rut Negu, nominovanu za Oskar, Alana Gilsenana, dugogodišnjeg direktora Irskog instituta za film, kao i brojne druge umetnika iz sveta filma, pozorišta, vizuelne umetnosti, književnosti i muzike.
06. 03. 2026. u 16:18
POLINA OSETINSKA U NARODNOM POZORIŠTU: Od Baha do Rahmanjinova
GOST prošlogodišnjeg BEMUS-a, na kome je nastupila za slavnim violinistom Maksimom Vengerovim, pijanistkinja Polina Osetinska, 18. marta, održaće na Velikoj sceni Narodnog pozorišta koncert koji će činiti tri celine.
06. 03. 2026. u 15:33
O GORANKI, JASNO I SAŽETO: Nagrada "Pavle Vasić" pripala Uni Popović za kapitalnu monografiju o poznatoj fotografkinji
TEKST objavljen u kapitalnoj monografiji "Goranka Matić" ( izdavači RTS Izdavaštvo, MSU, Službeni glasnik, Društvo ljubitelja popularne kulture i Galerija "Novembar") doneo je Uni Popović istoričarki umetnosti i kustoskinji Muzeja savremene umetnosti ovogodišnju nagradu "Pavle Vasić".
06. 03. 2026. u 15:18
Komentari (0)