POGLED ISKOSA: Ohrabrenje za darovite početnike

DO kraja avgusta u oba prostora prestižne Galerije RTS može se videti izložba "Zapamtite njihova imena. Izložba radova studenata umetničkih fakulteta u Srbiji".

Tamara Kovačević, "Projekat enterijera", Foto Privatna arhiva

Reč je o nesvakidašnjem, velikodušnom projektu okupljanja mladih prvi put ostvarenom u našoj galerijskoj praksi, koji simbolički znači i prestanak delovanja Galerije RTS kao pretežno muzejske institucije u malom, uglavnom posvećene retrospektivnim izložbama međuratnih umetnika, akademika, profesora i likovnih odličnika. Ova postavka nastala je na inicijativu profesora Milivoja Pavlovića.

Izloženi su radovi ponajviše nagrađenih ili istaknutih studenata dvanaest fakulteta za likovnu i primenjenu umetnost. Možemo se upitati treba li maloj zemlji toliko fakulteta za samo jednu vrstu stvaralaštva? Neki cinik bi rekao, zato što ih ima toliko stoga i ne valjaju. Šalu na stranu, ali ostaje neosporna činjenica da toliki fakulteti ne mogu ni da uposle odgovarajući kvalitetan kadar, pa su često studenti talentovaniji od profesora. One mudre i darovite početnike treba ohrabriti da ne nasedaju na njihove provokacije, "savete" i "stručna mišljenja" tipa: "Kolega, zašto ne uzmete široku četku" i sl. čiji je jedini cilj da ih skrenu sa izabranog puta i pokvare izvorni talenat. Mnogi od tih profesora umesto korekture do koje su vekovima držali svi stari učitelji umetničkog rada, umeju samo da kažu: "Dobro vam je to, samo tako nastavite". Genijalni Dado Đurić je među prvima shvatio tu opasnost, nije se obazirao na svoje profesore, kako je crtao u Srednjoj umetničkoj školi u Herceg Novom, tako je stvarao na beogradskoj Likovnoj akademiji i u Parizu.

OTVARANjE Slavica Đukić Dejanović i Milivoje Pavlović, Foto M. Mirčetić

Problem je što sada malo umetnika ima rano formiran lični svet likovnih vrednosti koji bi čuvao i branio, protiv njih deluju duh vremena, novi, brzi mediji, kao što ih digitalna sfera odvlači od likovne, a tržište je zasićeno pojavama i delima. Danas je mladom umetniku teško da uspe, vizuelno kao širi i manje obavezujući estetski fenomen rastvara čvrsto i čisto jezgro likovnosti, pa su ovakve izložbe, prvi javni nastup, veoma dragocene. Umetnost, ne samo likovna, oblast je predatorstva, čistog socijaldarvinizma, gole borbe za opstanak, u kojoj su sva sredstva dozvoljena, samo se to ne vidi, esnaf ne pokazuje javnosti svoj prljav veš i tako je bolje. Umetnici po pravilu imaju izgrađen ego, što je veći ego - to veći umetnik. Dragoš Kalajić je jednom svom prijatelju dao uputstvo kako da bira mlade saradnike - savij mu kičmu što više, skoro do pucanja, pa ako izdrži onda je pravi i vredan. Svi današnji umetnici bilo da su na početku ili uzmahu karijere imaju isti problem - premalo veruju u sebe i svoj rad. Danas je figura veoma prezrena i odbačena, a i piscu ovih redova su draži umetnici koji posvećeno rade umesto da stvaraju ime po kafanama. Od boema se, međutim, može naučiti glavna životna lekcija. Oni su često svoj privatni život, svoje porodice i uspeh prinosili na oltar Umetnosti. Sada nema više boema ali ni umetnika koji su spremni da se žrtvuju za svoju umetnost, da toliko veruju u nju do gladovanja, bede i odricanja. Sa tim su često išle visoka duhovnost, etika i estetika u stvaralaštvu.

Foto: Сунчица Бјелановић, "Мати Февронија", Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Tako je nekada u Beogradu oko tri decenije održavana kultna izložba studenata završnih godina Likovne akademije pod nazivom "Perspektive". Na njoj su se odmah prepoznavale buduće veličine, tu je Dragoš Kalajić kao selektor otkrio Ljubicu Mrkalj, pravo sa te izložbe išle su najbolje slike na zidove kolekcionara, umetnicima su se otvarala vrata istorije. Da, ali tada su postojala samo dva državna fakulteta, profesori su bili akademici i ličnosti, od 500 prijavljenih primano je samo po 10 na svaki odsek. Današnji nastavni kadar tada ne bi položio prijemni ispit ni iz trećeg puta. Sada se svi primaju jer su fakulteti privatni i zato Akademija klasičnog slikarstva nema skoro ničeg klasičnog ali Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konservaciju drži zanatsko-umetnički nivo (mozaik Sunčice Bjelanović). Od figuratnih slikara sa ove izložbe ističe se samo Sreten Paunović, sa marginalnog Fakulteta umetnosti, Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Tepih Ksenije Zarubice je kvalitetna apstrakcija, setimo se i da su persijski i pirotski ćilimi ili neke tapiserije čuvena umetnička dela. Tamara Kovačević sa Akademije umetnosti Novi Sad vrhunski je projektovala enterijer Muzeja emocija.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

POGLED ISKOSA: Patrijarh srpskih slikara

08. 05. 2024. u 05:00

Dodatak Kultura

0 1

POGLED ISKOSA: Sandina metaestetika

19. 03. 2024. u 08:28

Dodatak Kultura

0 0

POGLED ISKOSA: Magija crteža

05. 03. 2024. u 09:45

Dodatak Kultura

0 0

POGLED ISKOSA: Jubilej zbirke Vujasinović

28. 02. 2024. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije