ZAŠTO SE MOSKVI ŽURI DA IZGRADI "SNAGU SIBIRA 2"? Peking ima drugu računicu, Rusija u podređenom položaju

Novosti onlajn

08. 04. 2023. u 08:59

RUSIJA grčevito traži nove kupce za gas nakon što je izgubila evropsko tržište, zbog čega Snaga Sibira planira još jedan gasovod na istoku za izvoz gasa u Kinu, kojoj se ne žuri sa projektom kao Moskva, jer već izvesno vreme obezbeđene dovoljne zalihe.

ЗАШТО СЕ МОСКВИ ЖУРИ ДА ИЗГРАДИ СНАГУ СИБИРА 2? Пекинг има другу рачуницу, Русија у подређеном положају

Vladimir Putin i Si Đinping, Foto AP

Tokom nedavne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi, Rusija i Kina su potpisale 14 sporazuma, ali nijedan od njih nije uključivao potpisivanje novog gasovoda Snaga Sibira 2, koji bi povezivao najvećeg svetskog izvoznika i uvoznika prirodnog gasa preko Mongolije.

Snaga Sibira 2, koja bi kinesko tržište snabdevala sa 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ruski predsednik Vladimir Putin opisao je kao posao veka. O gasnom povezivanju tri zemlje priča se najmanje dve decenije, a Rusija je od početka rata u Ukrajini pojačala napore da realizuje projekat kako bi nadoknadila gubitak svog najvećeg tržišta u Evropi.

Posle zapadnih sankcija koje su usledile nakon vojne agresije Rusije na Ukrajinu, Kina je prošle godine postala spas za rusku privredu, posebno kroz kupovinu energenata, koji predstavljaju glavni izvor prihoda Moskve, usled čega se našla u podređenom položaju u odnosima sa Pekingom koji je sada u boljoj poziciji pri sklapanju poslova i može da postavlja svoje uslove posebno u pogledu cene.

Da je pregovaračka moć prešla na stranu Kine pokazao je i sastanak u Moskvi, sa kojeg je Putin obećao konkretnije obaveze za izgradnju novog gasovoda ka Kini. Iako je rekao da su Rusija, Kina i Mongolija sklopile sve sporazume za izgradnju gasovoda, u zajedničkom saopštenju posle sastanka sa Sijem se ukazuje da ne ide sve po želji Moskve, jer je samo navedeno da će obe strane nastojati za ubrzanje aktivnosti u pogledu analize i odobravanja cevovoda. U engleskoj verziji dve Sijeve izjave posle sastanka, gasovod uopšte nije pominjan.

- Kina ne žuri da bilo šta potpisuje, osim ako predlog nije povoljan i formulisan pod kineskim uslovima - prokomentarisala je rezultate sastanka Marija Šagina, istraživač sa Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) u Berlinu. Prema njenim rečima, Kina je iz rata u Ukrajini izašla kao pobednik sa ojačanom pozicijom u energetskim pregovorima.

- Peking je iskoristio međunarodnu izolaciju Moskve i povećao kupovinu ruske nafte, gasa i uglja po veoma povoljnim cenama - objasnila je dalje ona.

Zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak, zadužen za energetiku, objasnio je novinarima nakon zajedničke izjave Putina i Šija da detalji sporazuma tek treba da budu finalizovani i izrazio uverenje da će sporazum biti zaključen pre kraja ove godine. Prema Novakovim rečima, ruski gasni gigant Gasprom ima uputstva da što pre zaključi sporazum.

- Sada se usavršavaju ugovorni uslovi između Gasproma i kineske kompanije CNPC. Studija izvodljivosti je već u toku, kao i planiranje trase gasovoda preko teritorije Mongolije. Nadamo se, sigurni smo, da će naše kompanije postići dogovor do kraja godine i potpisati ugovor - optimista je potpredsednica Vlade.

Očekuje se da će Snaga Sibira 2 ići 2.666 kilometara preko ruske teritorije od ogromnih gasnih polja na poluostrvu Jamal u zapadnom Sibiru preko Mongolije do severnog dela Kine, gde bi se povezao sa gasovodom Zapad-Istok.

Mongolija čeka Rusiju i Kinu

Procenjena trasa preko Mongolije u dužini od hiljadu kilometara još nije određena, ali gasovod ima podršku vlasti u Ulan Batoru, koje su takođe zainteresovane za izgradnju naftovoda iz Rusije i sa kojima je Moskva već potpisala memorandum o razumevanju 2019. godine. U intervjuu za Fajnenšel tajms prošlog jula, mongolski premijer Ojun-Erdene Luvsannamsrai izrazio je očekivanje da će Rusija započeti izgradnju gasovoda 2024. Prema njegovim tvrdnjama, studija izvodljivosti je već završena, a razgovori su u toku o konačnoj trasi gasovoda, koja će biti određena kada se Rusija i Kina dogovore oko projekta.

Ali, analitičari upozoravaju da Kinezi ne žure sa izgradnjom novog gasovoda, jer se ne očekuje da će im trebati nove isporuke gasa najmanje do 2030. godine, Vang Juanda, analitičar konsultantske kuće za energetiku ICIS, rekao je za Rojters da još mnogo detalja treba da se izgladi pre nego što se postigne konačni dogovor.

- Rusija verovatno više očajnički želi da proda gas nego što je Kini trenutno potrebno - uveren je on.

Radovi na ruskoj strani počeli su u oktobru 2014., a Kina je počela da gradi svoju vezu sa gasovodom godinu dana kasnije. Gasovod dug 3.000 kilometara na ruskoj strani ide od gasnog polja Kovitka u Irkutskoj oblasti preko Bajkalskog jezera do gasnog polja Čajandin u regionu Jakutije, a zatim do kompresorske stanice u blizini Blagoveščenska u blizini granice između dve zemlje i kroz dve cevovoda ispod reke Amur do severne kineske provincije Heilongđang. Početkom decembra prošle godine, gasovod između provincija Šandong i Žangsu postao je operativni deo, koji je kinesku finansijsku prestonicu Šangaj povezao sa ruskim gasom, tako da je ukupna dužina zajedničke gasne veze sada veća od 6.000 kilometara.

Snaga Sibira 2 nije jedina planirana gasna veza Kine sa Rusijom, pošto je prošlog februara Peking takođe pristao da snabdeva gasom sa ostrva Sahalin na dalekom istoku Rusije preko novog gasovoda kroz Japansko more do Heilongđanga, za koji se očekuje da počne sa radom 2026. sa kapacitetom od oko 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Putin je tokom posete Siju najavio da će Rusija do 2030. godine svim gasovodima isporučivati Kini najmanje 98 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

- Prvobitni cilj je da Kina do 2025. uveze 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa. Sada Rusija kaže da će uvoz dostići 98 milijardi kubnih metara do 2030. godine. Ovo je veoma veliki skok, tako da se isplati biti oprezan - upozorava analitičar Vang.

Rusiju čeka izgradnja infrastrukture

Trenutno je izvoz ruskog gasa u Kinu i dalje znatno manji u odnosu na nekadašnji izvoz u Evropu, gde je Gasprom izvozio čak 80 odsto svog gasa pre rata. Rusija je pre rata i sankcija snabdevala evropske potrošače sa čak 155 milijardi kubnih metara gasa godišnje (između 2018. i 2019. čak rekordnih 177 milijardi kubnih metara), dok je prošlogodišnje snabdevanje Kine ruskim gasom dostiglo najviši nivo ikada, ali je to bila samo desetina od čega na 15,5 milijardi kubnih metara gasa preko gasovoda Snaga Sibira 1.

Kako je za AFP rekao ekspert Džejmi Konča iz analitičarske kompanije Energi Intelligence, gasovod Snaga Sibira 2 bi konsolidovao Kinu kao dugoročno tržište Rusije, ali on ukazuje na još jednu prepreku koju će Moskva morati da prevaziđe. Postojeća ruska gasovodna infrastruktura je uglavnom izgrađena za potrebe evropskog tržišta, dok će izgradnja ekvivalentne mreže u Aziji biti skupa i dugotrajna. Prema njegovom mišljenju, ovo naglašava koliko malo alternativa Rusija ima da skrene sa evropskih tržišta na druga tržišta.

Aleksander Novak je u februaru u članku za časopis Energi Polici napisao da će za izgradnju gasovoda Snaga Sibira 2 i dalekoistočne veze, koja se naziva i Snaga Sibira 3, biti potrebno najmanje 67 milijardi dolara direktne investicije i još 27 milijardi dolara ulaganja u srodne industrije, kao što su metalurška, cementna i hemijska.

Još jedan gasovod iz Turkmenistana

Kina takođe ne želi da ponovi evropsku grešku i da postane zavisna od samo jednog dobavljača gasa, pa je u pregovorima i o novom centralnoazijskom gasovodu, kojim bi dobijala 25 milijardi kubnih metara gasa iz Turkmenistana preko Tadžikistana i Kirgizije svake godine u narednih 30 godina. Turkmenistan je trenutno najveći snabdevač Kinom gasom kroz tri postojeća gasovoda koji prolaze kroz Uzbekistan i Kazahstan (linije A, B i C). Prema Rojtersu, koji se poziva na podatke analitičke kompanije Ristad Energi, turkmenistanski gas je prošle godine činio više od polovine kineskog uvoza gasa putem gasovoda.

Sa četvrtim gasovodom, linijom D, ukupna količina uvezenog gasa iz centralne Azije mogla bi da se poveća sa sadašnjih 55 milijardi na čak 85 milijardi kubnih metara. Samo uvoz Turkmenistana mogao bi da naraste na 70 milijardi kubnih metara do 2030 sa mogućom izgradnjom novog gasovoda. Tokom posete predsednika Turkmenistana Serdara Berdimuhamedova Pekingu u januaru ove godine, kineski predsednik je rekao da želi da ojača saradnju u oblasti energetike sa zemljom na Kaspijskom moru.

- Saradnja u oblasti prirodnog gasa je temelj odnosa Kine i Turkmenistana - rekao je Ši predsedniku Turkmenistana.

Osim gasovoda, Kina je dugoročnim ugovorima obezbedila i isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) sa Katarom, SAD i drugim svetskim dobavljačima, koji su prošle godine na kinesko tržište izvezli ukupno 63,4 miliona tona. Kineska energetska kompanija Sinopec i katarska kompanija KatarEnergi potpisale su u novembru prošle godine 27-godišnji ugovor o snabdevanju vredan 60 milijardi dolara, prema kojem će Katar isporučivati četiri miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje.

Očekuje se smanjenje potražnje za gasom

Međutim, prema Janu Činu iz analitičarske kompanije Refinitiv, Snaga Sibira 2 bi mogla u velikoj meri da poveća kapacitet Kine da uvozi gas gasovodima i potencijalno da smanji potražnju za uvozom mnogo skupljeg tečnog gasa. Kako je rekao za AFP, rastu cene LNG gasa.

Prema podacima finansijske konsultantske kompanije S&P Global, prošle godine je potrošnja gasa u Kini iznosila 364 milijarde kubnih metara gasa, a ove godine, nakon ukidanja antikovid mera, očekuje se da će porasti za šest odsto i dostići 386 milijardi. kubni metri.

Velika potražnja Kine za gasom u poslednjoj deceniji, pored privrednog rasta, u velikoj meri je rezultat napuštanja uglja i njegove zamene malo ekološki prihvatljivijim gasom za proizvodnju električne energije i grejanje. Ali kada gasovod Snaga Sibira 1 dostigne puni kapacitet, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), malo je verovatno da će Kini biti potrebna nova gasna veza velikih razmera sa Rusijom. Ako je od 2010. godine potreba za gasom rasla u proseku za 12 odsto godišnje, prema izveštaju Vorld Energi Outlook 2022, potražnja će se smanjiti na prosečno samo dva procenta između 2021. i 2030. godine zbog korišćenja obnovljivih izvora. 

Izveštaj IEA zaključuje da su sadašnji uvoz i projektovane buduće isporuke, na osnovu potpisanih dugoročnih ugovora koje kineski uvoznici u poslednje vreme aktivno sklapaju, dovoljni da zadovolje potrebe čak i u narednoj deceniji.

BONUS VIDEO: IZGRADNjA GASOVODA SRBIJA-BUGARSKA - Premijerka Brnabić prisustvovala početku radova

(RTV SLO)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

NEMAČKA U ŠOKU ZBOG SOPSTVENE REPREZENTACIJE: Alo! Podržavate propagandu Vladimira Putina!