GRAĐANI POBEDILI BANKARE: Parlament odustaje od autentičnog tumačenja zakona o zaštiti potrošača

AUTENTIČNA tumačenja zakona o zaštiti potrošača, korisnicima finansijskih usluga i obligacionim odnosima, u kojima se navodi da su banke smele da naplaćuju razne namete građanima, biće povučene iz procedure.

Foto Arhiva

Naime, za vikend su se u javnosti pojavile informacije da Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja Skupštine Srbije namerava da usvoji dokumenta koja tumače tri akta u korist banaka, uz objašnjenje da su imale pravo da korisnicima naplaćuju naknadu obrade kredita i ostalih usluga bez obaveze da o visini takse i njenoj svrsishodnosti polemišu sa klijentima. Ovaj stav parlamentaraca je u suprotnosti sa većinom sudskih presuda u kojima su građani uspeli da povrate novac od banaka, a preko 100.000 procesa je i dalje u toku.

Posle zabrinutosti ljudi da će teret izgubljenih procesa pasti na njih, do čega bi dovelo da su ovakva autentična tumačenja (uglavnom suprotna dosadašnjoj sudskoj praksi) prošla, reagovao je predsednik Aleksandar Vučić i zamolio šefa poslaničke grupe SNS u parlamentu Aleksandra Martinovića da se ona povuku iz procedure.

INICIJATIVA Predsednik Aleksandar Vučić, Foto D. Milovanović

Prema našim informacijama, šef države se odlučio na ovaj korak posle detaljnog promišljanja i opredeljenja da su interesi građana uvek na prvom mestu. Prethodno je i poslanik SNS Vladimir Đukanović zamolio kolege Veroljuba Arsića, Jelenu Žari Kovačević i Dejana Kesara, da povuku tumačenja.

Kako su "Novosti" ranije objavile, sednica skupštinskog Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja, koja je trebalo da bude održana danas, otkazana je.

- Da je ovo prošlo, potpuno bi preokrenulo sudsku praksu i unelo pravnu nesigurnost.

Obesmislilo bi pravno sporenje. Čemu spor ako neki poslanici to preokrenu tumačenjem.

Poslednje tri godine, kroz hiljade slučajeva, banke su imale priliku da dokažu šta su naplaćivale, ali one to nisu uspele ni u jednom slučaju - rekao je Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva".

Dejan Gavrilović, Foto Tanjug

Kako objašnjava Gavrilović, kada su ukazali da je naplata Nacionalne korporacije za osiguranje kredita nezakonita, jedan bankar im je "kazao da je sad vrag odneo šalu":

- Videli smo da su probali kroz izmene Zakona o parničnom postupku, a kad nisu uspeli, hteli su ovo. Sve ovo ide naruku bankama, a one svake godine imaju između 500 i 600 miliona evra profita. Vodi se između 120.000 i 150.000 sporova. Iznosi se razlikuju i kreću se od 500, 1.000, pa do 50.000 dinara. Da je ovo prošlo, oni koji su dobili novac, verovatno bi morali da ga vrate.

Gavrilović ističe da je ovde reč o troškovima obrade kredita, koji banke različito nazivaju. Kako nijedna banka nije mogla da objasni šta čini taj trošak, a naplaćuje ga procentualno od iznosa kredita, gubile su te sporove. Postoji nekoliko pravosnažnih presuda koje su po žalbama banaka otišle na Vrhovni kasacioni sud i odbijene su.

Foto Tanjug

Inače, autentična tumačenja podržao je i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež koji je rekao da su advokati krivi, jer su ubeđivali građane da tuže banke, a od toga su oni imali koristi. Iz Udruženja bankara su se takođe obradovali kada su čuli za nova tumačenja zakona i takođe saopštili da će, ukoliko prođu, izgubiti samo advokati. Ubrzo je stigao odgovor iz Advokatske komore Srbije da je u pitanju pokušaj poslanika da "odbrane bankarski lobi" i da bi usvajanje autentičnih tumačenja bilo mešanje u rad sudstva.

SUD: TROŠKOVI DA SE VIDE

BANKA je dužna da podatke o troškovima navede u ponudi tako da klijent nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim uzimanjima je reč. Sud u svakom konkretnom slučaju mora ispitati da li je prilikom zaključenja ugovora o kreditu bio ispunjen ovaj uslov - objasnio je Vrhovni kasacioni sud.

Takođe, ti troškovi ne bi trebalo da zavise od iznosa kredita, već da budu približno isti, bez obzira na iznos.

OSVETA

KOLIKO su pojedine banke daleko otišle u "borbi" protiv klijenata govori i to da ih, ukoliko su tužili banku, odbijaju za pozajmice, dozvoljeni minus ili čekove, iako ispunjavaju sve uslove. Građani smatraju da su stavljeni na "crne liste" jer su tužili banke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije