ŽENE KAO ŠEFICE NA SELU PRAVA RETKOST: Rade teške i zahtevne poslove, a tek oko 15 odsto njih dobija i zaradu za to

B. Caranović

01. 10. 2022. u 10:32

ONE su u njivi, i štali, na polju i u kući. Sade, seju, beru, čiste, žanju, muzu... Žene na selu rade i proizvode, a retko za to dobijaju platu ili donose odluke.

ЖЕНЕ КАО ШЕФИЦЕ НА СЕЛУ ПРАВА РЕТКОСТ: Раде тешке и захтевне послове, а тек око 15 одсто њих добија и зараду за то

Foto shutterstock

U proseku od četiri poljoprivrednice, samo jedna dobija nadoknadu. NJihova funkcija se uglavnom gleda kao na pomoć. NJena zasluga kao doprinos domaćinstvu. Procenjuje se da svega oko deset do 15 odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji za vlasnice ima dame.

Više od polovine žena na selu starije su od 65 godina, a poslednjih decenija među vlasnicama poljoprivrednih gazdinstava u prozivodnji na selu su dame koje su ili ostale bez posla, ili su same odlučile da napuste korporacije. Direktorka isključivo ženske Zadruge "Kosjerka" Marija Blagojević, koja se bavi proizvodnjom i preradom voća, kaže da je ova ženska ekipa neka vrsta jednoroga u toj vrsti posla.

- I od tako malog proseka gazdinstava sa ženskim vlasnicima, jedan deo gazdarica je to samo na papiru - kaže Blagojević. - Razlog je da se iskoriste "poeni" prednosti za žene u poljoprivredi u mnogim državnim konkursima i podsticajima, pa je u tom slučaju žensko odlučivanje samo fiktivno. Zapravo, glavnu reč po pravilu vode muškarci. Sa te strane, prilična smo retkost kao isključivo ženska firma, koja je zaista iskoristila veliku podršku Ministarstva za brigu o selu da pokrene zadrugarski posao. Sa tih 7,5 miliona dinara kupili smo opremu za preradu voća i to nam je bila osnova za posao i pravi vetar u leđa.

Foto: B. M.

Kako kaže, volela bi da njihovim putem krenu i osmele se i druge poljoprivrednice, da više posećuju sajmove i mnogobrojne edukacije za konkretne poslove i uopšte za pokretanje biznisa u poljoprivredi. Veliki su, međutim, problem u ruralnim oblastima stare predrasude i porodični otpor koji sprečavaju žene da postanu finansijski i socijalno nezavisne.

- Višestruku ulogu žena na svim nivoima u poljoprivredi od setve do sadnje, odvodnjavanja, navodnjavanja, đubrenja, zaštite bilja, žetve, korova u uzgoju useva, stočarstvu, mlekarstvu i ribarstvu niko ne osporava - kaže naša sagovornica. - Samo je problem što nisu one te koje se pitaju da li će se kupiti novi traktor, ili uložiti recimo u novi zasad.

Da na selu ženama nije lako smatra i Olga Šašić iz Šapca. Počela je da se bavi poljoprivredom pre dve decenije i povukla celu porodicu. Sada ima 400 košnica i osim meda bavi se proizvodnjom proizvoda od meda. Kao i u svakom drugom poslu, i u poljoprivredi ženama treba mnogo više truda da se izdvoje. Uzgojem paprike i preradom bavi se Prodana Kolarević iz Mionice pošto je ostala bez posla.

Statistika kaže da oko osam odsto žena poljoprivrednika u svetu nema pravo svojine na zemlju zbog patrijarhalnog sistema uspostavljenog u društvu. Procena je da samo 13 procenata žena poseduje poljoprivredno zemljište u Evropi.

DOBIJAJU VIŠE BODOVA NA KONKURSIMA

PODRŠKU u jačanju položaja žena u poljoprivredi pruža i evropski fond Ipard, kroz tri akreditovane mere u Srbiji. Dodatne bodove pri rangiranju zahteva dobijaju žene - podnosioci zahteva ili ona preduzeća koja u strukturi zaposlenih imaju najmanje 30 procenata žena. U određenim slučajeva konkurisanja za podsticaje imaju prednost. Mogu da konkurišu za različite tipove investicija u sektorima proizvodnje mleka, mesa, jaja, grožđa, voća i povrća i ostalih useva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

PREŽIVEO UZ POMOĆ KOCKE Kako je Bjela živeo u Americi - snimatelj otkrio nepoznate detalje: Izvukao nas je