REAGOVANJE DR OLIVERE KRUPEŽ NA TEKST "ČITANKA PUNA RODOLJUBA": Razvodnjava se nacionalna strategija obrazovanja

U TEKST na koji su reagovala dva univerzitetska profesora pomenute su dve čitanke: “Kletova” čitanka za osmi razred autora dr Zlatka Grušanovića i dr Zorice Nestorović, kao i jedna “Logosova”. Prikazani su različiti pristupi pojedinim književnim delima koji imaju određeni istorijski kontekst. Ostali komentari ne odnose se ni na pomenute čitanke ni na njihove autore.

Foto: Lj.B.

Moram priznati da ne shvatam razlog zbog čega su se dva univerzitetska profesora obratila upravo meni stoga što ni na koji način nisam pomenula njihov udžbenik.

Autorka je imala više sagovornika tako da ne mogu da komentarišem u njihovo ime ono što se potpisanim profesorima nije dopalo.

Primeri pomenuti u tekstu ukazuju na razvodnjavanje kakve-takve strategije koja je bila prisutna ranije i njenog odsustva u upravo prekrojenim nastavnim programima.

Kada bih sledila ton njihovog obraćanja, mogla bih reći da je akademska odbrana pisaca karikaturalna - profesori književnosti znaju šta su srpski pisci pisali i poručivali.

Prilikom izbora naslova i odlomaka, najvažnije je šta kod učenika određenog uzrasta možemo da postignemo u obrazovnom procesu, koja konkretna umetnička ostvarenja i uz pomoć kojih metodičkih postupaka mogu da shvate i usvoje i u kojoj se meri tom nastavom ostvaruju ishodi obrazovanja koji se odnose, između ostalog, i na nacionalni identitet i kulturu sećanja.

Ja nisam govorila o nedostatku rodoljubivih tema nego o tome kako nedostaje veza između nastave istorije i srpskog jezika i književnosti. U svojoj izjavi istakla sam da se nadam da će dela visoke umetničke vrednosti koja
svedoče o Prvom i Drugom svetskom ratu ponovo naći mesto u čitankama pošto se u osmom razredu izučavaju ta dva istorijska događaja koja su zastupljena jednim
naslovom: odlomkom iz romana “Pokošeno polje” Branimira Ćosića.

Verujem da će čitaoci “Novosti” biti iznenađeni kad shvate, ako to nije bilo dovoljno precizno rečeno, da program za osmi razred ne predviđa nijedno delo sa temom Drugog svetskog rata mada se među ishodima za istoriju nalazi ova formulacija: Učenik je u stanju da uoči odraz istorijskih događaja i pojava u književnim i umetničkim delima - a takvih dela nema - izostavljena su iz programa.

Da sam ja pisala tekst, u njemu bi se našao podugačak spisak tema sa istorijskim kontekstom koji je zanemaren ili relativizovan, kao i mnoštvo primera zamena jednog
naslova drugim kako bi se izbrisali tragovi stradanja srpskog naroda u svim vremenima i na svim prostorima. Možda čitaoci neće poverovati da srpska deca imaju predstavu da je jedina žrtva Drugog svetskog rata Ana Frank, jer druge primere i nemaju (osim nekih novih naslova u okviru izborne lektire koji se takođe odnose na jevrejske žrtve). 
Srbija nema razloga da se stidi svoje istorije, što se ne može zaključiti prema sadržajima novih nastavnih programa iz kojih su izostavljene: “Priča o kmetu Simanu”, Rakićeve pesme “Na Gazimestanu” i “Simonida”, Desankina pesma “O poreklu”, odlomci iz “Vremena smrti” i druga dela.   Proizilazi da ovi naši profesori nisu komentarisali tekst braneći potrebu za postojanjem nacionalne strategije nego isključivo braneći sebe i slobodu sopstvenog izbora u udžbenicima koje pišu. 

Preporučujemo

Društvo

0 0

BESEDA PATRIJARHA PORFIRIJA: Časni pojas napušta Beograd, ali ne i blagoslov koji nam je doneo (FOTO)

06. 06. 2026. u 12:36

Društvo

0 0

OVO JOŠ NISTE VIDELI, RHMZ OBJAVIO NOVU PROGNOZU: Jun pred obrtom vremena, sve se menja u nekoliko dana, evo rasporeda (MAPE)

06. 06. 2026. u 11:16

Društvo

0 1

KIŠA SAMO ŠTO NIJE: Stižu jaki pljuskovi u ovaj deo Srbije

06. 06. 2026. u 10:49

Društvo

0 0

PROVEDITE VIKEND SA DECOM: Najlepša porodična putovanja kroz Srbiju

06. 06. 2026. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije