SLAVIMO ĐURĐEVDAN I VASKRŠNJI PONEDELJAK: Ovo valja danas uraditi, a nikako nemojte da prekršite jednu stvar

Novosti online

06. 05. 2024. u 07:03

PRAVOSLAVNI vernici i SPC danas slave, Vaskršnji ponedeljak, prvi dan posle Hristovog ustajanja iz groba, a drugi dan Vaskrsa.

СЛАВИМО ЂУРЂЕВДАН И ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК: Ово ваља данас урадити, а никако немојте да прекршите једну ствар

Foto: Wikipedia

Vrlo je raširen i naziv “Bela nedelja”, jer spada u “trapave sedmice”, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak. Ova sedmica naziva se i Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi.

Vaskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Sva tri dana vernici se tradicionalno pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” – “vaistinu vaskrse” i time nastavljaju da prenose radosnu vest o Hristovom vaskrsenju koju je mironosnicama na Hristovom grobu javio anđeo blagovesnik Gavrilo.

Običaji i tradicija

Na Vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, nastavlja se hrišćanska radost. To je zapravo jedna jedina stvar, koju pravi i iskreni vernici nikako ne bi smeli da zaborave da urade na ovaj dan. Dakle, da nastave da se vesele i tu radost podele sa najbližima. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno “pravilo” prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu “kako treba”. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva.

U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar. Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice.

Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta: Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.

Foto: Depositphotos

Što se tiče starih običaja, u nekim krajevima Vojvodine na današnji dan momci koji su za ženidbu u prepodnevnim satima u fijakerima obilaze devojke u selu koje su za udaju. Sa sobom obično vode i tamburaše ili sami sviraju poneki instrument, ali obavezan detalj je posuda sa vodom.

Kada dođu kod devojaka, polivaju ih vodom, odnosno, prema narodnom verovanju, spiraju grehe sa njih i spremaju da ih ožene.

Što više vode potroše, to je veća šansa da su baš tu devojku odabrali za buduću suprugu. Zbog ovog običaja vaskršnji ponedeljak zove se još i vodeni ponedeljak.

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju i Đurđevdan, praznik kojim se čuva uspomena na Svetog Đorđa.

Đurđevdan predstavja jednu od najčešćih slava kod Srba i nosi brojne narodne običaje.

U narodu se uzima za granicu između zime i leta, vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost i dobre useve.

Običaji na Đurđevdan

Jedan od najstarijih običaja uoči Đurđevdana je da domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću. To se zatim stavlja ispred kuće da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - "da budu zdrava kao dren", devojke - "da se momci grabe oko njih", stariji - "da budu zdravi", domaćin – "da mu kuća bude dobro čuvana".

Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se razvije kolo u tihoj večeri i po mesečini.

Običaj je i da se na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu na "đurđevdanski uranak".

I danas se veruje da ako je na sutrašnji dan vedro i lepo vreme da će godina da bude plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša veruje se da će leto da bude sušno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEĆU DA SE IZVINJAVAM ŠTO SE DIVIM NOVAKU: Đoković gleda i ne veruje, ovakav tekst o njemu skoro nije napisan