ŽENE PREDNJAČE PO BROJU DIPLOMA: Stanovništvo Srbije obrazovanije i pismenije nego 2011. godine

STANOVNIŠTVO Srbije danas je procentualno obrazovanije i pismenije nego pre deceniju. Ovo su pokazali najnoviji obrađeni podaci sa Popisa 2022. godine, vezani za školsku spremu, pismenost i kompjutersku pismenost.

Ilustracija/Biće olakšica zbog epidemije

U periodu između dva popisa, dakle od 2011. godine, značajno je povećan udeo osoba sa višim i visokim obrazovanjem - sa 16,24 odsto (Popis 2011) na 22,44 odsto (Popis 2022), kao i udeo onih sa srednjim obrazovanjem - sa 48,93 odsto na 53,08. Takođe, zabeleženo je smanjenje broja onih koji nemaju završenu školu ili nepotpuno osnovno obrazovanje - sa 13,68 odsto na svega 6,28.

Možda najzanimljivija novina jeste podatak da je udeo žena koje su stekle više ili visoko obrazovanje u ukupnom broju žena starih 15 i više godina, veći nego udeo muškaraca sa višim i visokim obrazovanjem u ukupnom broju muškaraca iste dobi. Konkretno, višu školu, fakultet ili akademiju završilo je 24,03 odsto žena i 20,73 odsto muškaraca.

Koliko ovo pokazuje promene i u samom društvu u poslednjih pola veka fino ilustruje` činjenica da je manje od 38.000 stanovnika, odnosno njih 0,63 odsto, starih 10 i više godina - nepismeno. A od toga, nepismenih žena daleko je više nego nepismenih muškaraca! Udeo žena u ukupnom broju nepismenih iznosi čak 71 odsto. Više od polovine nepismenih ima 65 i više godina.

- Ovi podaci pokazuju da je u ratnim i posleratnim generacijama, broj žena koje su imale pristup školovanju bio daleko manji - objašnjava za "Novosti" profesor dr Dragica Pavlović Babić sa beogradskog Filozofskog fakulteta. - Kada je ženama omogućen punopravni ulazak u školski sistem, one su se pokazale uspešnijima, izdržljivijima, duže ostaju u obrazovnom sistemu. Polako su počele da osvajaju i škole za zanimanja koja su smatrana tradicionalno "muškim". Recimo, mašinski ili elektrotehnički fakultet. Žene su školu doživele kao mogućnost afirmacije i zato im je stalo do formalnog obrazovanja.

Žena, danas, praktično preko škole traži zaposlenje a, i dalje, najčešće bira sigurna zanimanja u sigurnom ambijentu, pa čak i kad nisu dobro plaćena. Takva je npr. prosveta. Istovremeno, muškarci se pre opredeljuju za biznis, jer se od njih očekuje da zarađuju. Ako za taj biznis nije potrebna diploma visokoškolske ustanove, oni se neće ni potruditi da je dobiju, smatra naša sagovornica.

Rezultati Popisa pokazuju i da je više od polovine stanovništva starih 15 i više godina završilo srednju školu (53,1 odsto), dok je osnovnu okončalo 17,8 odsto. Diplomu više ili visoke škole steklo je 22,4 odsto ljudi, a 6,3 odsto je bez ikakve škole ili sa nezavršenom osmoletkom.

Foto I. Marinković

Najveći udeo onih sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim opštinama Vračar (61,8 odsto), Novi Beograd (50,4 odsto), Savski venac (53,7 odsto) i Stari grad (59 odsto), dok je najmanji u opštinama Malo Crniće (5,6 odsto), Žabari (6,1 odsto) i Gadžin Han (6,6 odsto).

- Zanimljivo je da dve trećine srednjoškolaca pohađa stručne škole, dok je samo trećina na opštim, tj. u gimnazijama. Pa ipak, popisni podaci pokazuju da se i jedni i drugi opredeljuju za fakultete. Nekima jeste potrebna formalna diploma da bi našli posao, međutim, drugi studiraju jer ne mogu da nađu posao - kaže prof. Pavlović Babić.

Pismenim se smatra svaki stariji od 10 godina koji je završio najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i onaj koji pohađa školu u vreme popisa. Najveći udeo nepismenih je u opštinama Bujanovac (3,6 odsto), Petrovac na Mlavi i Nova Crnja (2,7 odsto), Bojnik (2,6 odsto) i Plandište (2,3 odsto).

Između dva poslednja popisa, udeo nepismenih u stanovništvu starijem od 10 godina smanjen je sa 1,96 odsto na 0,63.

Rezultati su pokazali i da se oko 46 odsto građana starih 15 i više godina može smatrati kompjuterski pismenim. Oni umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na računaru, tabletu, mobilnom telefonu. Trećina samo delimično poznaje rad na računaru (najčešće znaju da pronađu informacije na internetu ili da koriste neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili računar za unos teksta), dok se 24 odsto smatra kompjuterski nepismenima jer ne umeju da obavljaju nijednu od tih aktivnosti.

Udeo kompjuterski pismenih u ukupnom stanovništvu, starijih od 15 godina, porastao je od prošlog popisa sa 34,21 na 45,73 odsto.

Preporučujemo

Društvo

0 0

PROFESIJE IŠČEZAVAJU DOK SPAVATE: Evo koja su radna mesta na ivici izumiranja u 2026.

25. 02. 2026. u 22:26

Društvo

0 0

HITNO POTREBNO 16.000 EVRA:Novinarki novosadskog "Dnevnika", Branki Pavković potrebna pomoć za lečenje od kancera

25. 02. 2026. u 20:55

Društvo

0 1

NAJU I POVERENIK: Neophodno da javni službenici unaprede svoja znanja

25. 02. 2026. u 18:30

Feljton

0 1

DOGOREVA FITILj NA SVEĆI TESLINOG ŽIVOTA: "Pozdravite moju staru domovinu, ja je nikada više neću videti..."

25. 02. 2026. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije