Društvo

PREMINUO AKADEMIK MILOSAV MARJANOVIĆ: Odlazak jednog od naših najznačajnijih matematičara

Tanjug

09. 05. 2023. u 15:45

DANAS je u Beogradu, u 92. godini, preminuo Milosav Marjanović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i jedan od naših najznačajnijih matematičara, koji je poseban doprinos dao u proučavanju topologije i didaktike matematike.

ПРЕМИНУО АКАДЕМИК МИЛОСАВ МАРЈАНОВИЋ: Одлазак једног од наших најзначајнијих математичара

Foto: SANU

Marjanović je rođen 1931. godine u Nikšiću, a diplomirao je matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1955. godine. Na istom  fakultetu izabran je za asistenta 1957. godine. Školsku 1959/60. godinu proveo je na specijalizaciji u Matematičkom institutu Poljske akademije nauka u Varšavi, radeći pod rukovodstvom istaknutih poljskih matematičara J. Mikusinjskog  i R. Sikorskog. Doktorirao je 1964. godine sa tezom "Mur–Smitova konvergencija u opštoj topologiji". 

Za vanrednog profesora izabran je 1969, a za redovnog 1980. godine. Školske 1967/68. godine boravio je na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Floride u Gejnsvilu gde je sarađivao sa istaknutim holandskim matematičarem J. de Grotom. Od 1995. radio je i kao profesor metodike matematike na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. 

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1976, a za redovnog 1991. godine. 

Učestvovao je na nizu naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, a kao gostujući profesor održao je predavanja na brojnim univerzitetima i institutima, među kojima se izdvajaju Moskovski državni univerzitet "Lomonosov", Matematički institut V. A. Steklova Ruske akademije nauka, Matematički institut Poljske akademije nauka i Tehnički univerzitet u Gracu. 

Autor je brojnih univerzitetskih udžbenika, među kojima se izdvajaju: "Metrički prostori", "Stiltjesov i Lebegov integral" (Naučna knjiga, Beograd, 1968), "Matematička analiza" (Naučna knjiga, Beograd, 1983), "Topologija" (Matematički fakultet, Beograd, 1990), "Metodika matematike" (Učiteljski fakultet, Beograd 1996).   

Bio je počasni član Društva matematičara Srbije i glavni urednik časopisa The Teaching of Mathematics. 

Za svoje izuzetne naučne rezultate primio je Oktobarsku nagradu grada Beograda (1973).

Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je veliki doprinos razvoju nauke u Srbiji, kao i unapređenju nastave matematike na Beogradskom univerzitetu. Pored toga, dugi niz godina bio je predsednik Odbora za obrazovanje SANU. 

BONUS VIDEO: OSLIKAVANjE HRAMA U TRSTENIKU - Pogledajte kako izgledaju prvih 1.000 kvadrata

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 12

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 56

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike
Feljton

0 0

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
KAKVA ČISTKA... Novak Đoković se odlučio na drastičan potez!

KAKVA ČISTKA... Novak Đoković se odlučio na drastičan potez!