Društvo

LEPE KUĆE SRBIJE KAO NAŠE NASLEĐE: Jedinstvena izložba povodom 121 godine Etnografskog muzeja

D. B. M.

18. 09. 2022. u 07:36

POVODOM Dana Etnografskog muzeja u Beogradu i 121 godine njegovog rada na očuvanju kulturnog nasleđa, u zdanju na Studentskom trgu u Beogradu početkom sledeće nedelje otvara se izložba "Lepa kuća" dr Miloša Matića. Postavka prikazuje načine ukrašavanja kuća koje su nastale kao plod narodnog graditeljstva na tlu Srbije.

ЛЕПЕ КУЋЕ СРБИЈЕ КАО НАШЕ НАСЛЕЂЕ: Јединствена изложба поводом 121 године Етнографског музеја

FOTO: Arhiva novosti/

- Čovek je stvaralac - navodi autor izložbe. - On stvara najpre da bi živeo, a potom da bi nadživeo. Ta formula je ugrađena i u graditeljsko nasleđe Srbije. Ljudi su gradili kuće da bi se zaštitili od prirodnih nepogoda, životinja i drugih ljudi, ali su ih potom i ukrašavali da bi stvorili priču o sebi koja će ih, kao i sama kuća, nadživeti. Kuće su građene da bi ljudi živeli udobno, a ukrašavali su ih da bi živeli lepo. Nebrojanim dekorativnim elementima na kućama ljudi su ulepšavali život sebi i svom neposrednom društvenom okruženju.

Izložba "Lepa kuća" je muzeološka interpretacija ukrašavanja kuće u narodnoj arhitekturi na tlu Srbije. Bavi se samim činom davanja dekorativnih elemenata kući, činom kojim se pridaju višeslojna značenja kući i onima koji u njoj obitavaju.

- Mnogobrojne kuće ruralnog narodnog graditeljstva ova izložba postavlja kao model narodne estetike i kao model kulturnog značenja estetike kuće. Namera izložbe je i da se seoska kuća ne posmatra samo kao nešto lepo ili idilično već kao deo dubljeg sloja kulturnog nasleđa koje odražava to kako ljudi shvataju svet koji ih okružuje - ističe Matić. - Spoljašnjost kuće je polje komunikacije između porodice i zajednice koja je okružuje. Zbog toga kuća mora biti lepa, jer i odnosi među ljudima moraju da budu "lepi", harmonični poput estetske harmoničnosti kuće.

kultura i tradicija

Etnografski muzej je osnovan 1901, izdvajanjem iz Narodnog muzeja. Od tada do danas Muzej se bavi istraživanjem i interpretacijom narodne kulture u najširem smislu, a svoj rad prevashodno zasniva na materijalnim artefaktima, koje čuva, proučava i izlaže. U domen njegovog rada ulaze i tradicionalni društveni odnosi, porodica, verovanja i običaji, narodna umetnost, a posebno je značajna njegova uloga u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna