USKA STAZA OD UŽIVANJA DO POZIVA U POMOĆ: Zašto se odmor u prirodi sve češće pretvara u veliku neprijatnost

SVE je više nesreća na planinama, od naizgled bezazlene niske Fruške gore do okrutnih visokih Prokletija, čije su žrtve srpski ljubitelji planinarstva i prirode svih generacija.

Foto Tanjug

Da fatalan ishod ne zavisi od nadmorske visine, svedoči pogibija planinarke na niskoj Fruškoj gori pre desetak dana, posle pada sa trošne litice napuštenog kamenoloma kod Ledinaca, na čijem se dnu sakuplja voda, pa se zbog toga često reklamira kao jezero.

Da ginu i najiskusniji i najspremniji, pokazala je smrt usled srčanog udara izvrsnog planinara i istraživača prirode G. S. na strmom vrhu iznad Valbone u Albaniji.

Prema nezvaničnim informacijama, četvoro iskusnih planinara krenulo je u naporni uspon po vrelom danu, uspešno su prošli i predeo pod siparom, sitnim izlomljenim kamenom, i započeli uspon uz strmu liticu ka vrhu, kada je vođu ekspedicije izdalo srce.

Jedna od učesnica je ostala uz njega, a dvoje se vratilo u naselje, ali nesrećnom planinaru više nije bilo pomoći, alpinisti-spasioci su samo mogli da spuste njegovo telo i odnesu ga do helikoptera. Na snimku njihove intervencije vidi se da su uspon i silaženje niz liticu ekstremno naporni jer je kamen gladak i klizav.

Pogrešan je utisak da se ovakve nesreće dešavaju samo na visokim planinama. Timovi Vatrogasaca-spasilaca MUP-a i Gorske službe spasavanja u subotu su spasavali dečaka koji se okliznuo na vlažnim stenama i pao sa ivice vodopada Skakalo na pitomim Divčibarama, a srećom je prošao samo sa povredama. U nedelju su spasavali čoveka koji je upao u duboku jamu na Fruškoj gori, nedaleko od pešačke staze.

- Planinarstvo je doživelo svetsku eksploziju popularnosti, pa se po zakonu velikih brojeva beleži i sve više nesreća. Neke od njih su izazvane nepredvidivim okolnostima kao što su nagle prmene vremenskih prilika na visokim planinama, na koje čovek ne može da utiče, ali pravi problem su nesreće usled ljudskog faktora, koje su mogle da budu izbegnute poštovanjem jednostavnih pravila i uputstava. Prvo pravilo u planini je da najviše ginu nejneiskusniji i - najiskusniji. Prvi zato što nemaju znanja i precenjuju svoje mogućnsti, a drugi zato što posle bezbrojnih suočavanja sa opasnim situacijama prenebregnu neku banalnost i tako naprave smrtonosnu grešku - upozorava Dragan Pavlović Pop, jedan od najiskusnijih srpskih planinarskih vodiča, sekretar Načelništva službe vodiča u Planinarskom savezu Srbije.

Osvajanje vrha nije bezopasno, Foto B. Subašić

On ukazuje da je komercijalizacija planinarstva i ekstremnih sportova jedan od uzroka nesreća. - Pravljenje prevelikih grupa u kojima vodiči nemaju uvid u stanje i ponašanje učesnika je kao stvoreno za neku nesreću. Upozorio bih i da tehnologija koja nam je dala mogućnost da pomoću uređaja za GPS navigaciju i sličnih aplikacija na mobilnim telefonima pratimo trekove kojima je neko prošao nije tako savršena kao šo se misli.

Važno je znati da li je autor treka zaista prošao određenim prevojem ili je na kompjuteru nacrtao stazu jer mu se tako sviđa. Vrlo je važno godišnje doba u kome je trek zabeležen. Pejzaž i uslovi kretanja na planini se veoma razlikuju u različitm godišnjim dobima i neophodno je sakupiti što više informacija i validnih iskustava pre nego što krenete - naglašava Pavlović.

On napominje da niko ne može da predvidi šta sve može da se dogodi na terenu i da je zato neophodno uvek imati u rancu kabanicu, čeonu lampu, presvlaku i pribor za prvu pomoć.

- Naročito na visokim planinama možete u jednom danu doživeti leto i zimu, posle čega svakom postaje jasno zašto iskusni planinari nose toliko opreme. Japanke, sandale i patike nisu obuća za planinarenje, već cipele sa gumenim đonom. Plastični đon se kliza i uzrok je velikog broja nesreća. Do pomanjkanja pažnje i koncentracije dolazi i zbog žeđi. Na staze od dvadesetak kilometara planinar ne sme da kreće bez tri litra vode, a po vrućinama je obavezan i rehidrant, kojim će se nadoknaditi mineralne soli izgubljene znojenjem. Bez njih nervi ne funkcionišu, a bez vode krv postaje vrlo gusta, što može da uzrokuje veoma ozbiljne probleme. Oni koji hoće da planinare po zahtevnim terenima treba da idu sa iskusnim lokalnim vodičem, koji dobro poznaje sve izazove staze - zaključuje Pavlović.

PLANINU OZNAČITI, PA "VOLETI"

KVALITET obeležavanja planinarskih staza i opasnih deonica na njima u Srbiji je veoma neujednačen, za razliku od, na primer, Rumunije i Bugarske, gde je praktično nemoguće izgubiti se jer su markacije česte, dobro vidljive i imaju simbole kojima se svaki od pešačkih puteva jasno razlikuje.

- Nije moralno da sada svi nešto reklamiraju planine, a da po njima nikada nisu prošli.

Kod nas za primer može da služi označavanje staza na Ovčaru i Kablaru ili na Sokolskoj planini, ali to su izuzeci, a ne pravilo. Fruška gora je, na primer, nacionalni park, a nisam siguran da li je litica nekadašnjeg kamenoloma u Ledincima označena kao opasna jer se odronjava - kaže Dragan Pavlović.

Preporučujemo

Srbija

0 2

IZ BANATSKE RAVNICE DO VRHA BALKANA: Zrenjaninski planinari uspeli da stignu do najviše tačke Musale u Nacionalnom parku Rila u Bugarskoj

29. 04. 2022. u 16:43

Društvo

0 3

"NOVOSTI" NA VRHU VITOŠE: Uspon za pravoslavnu Novu godinu, osvojena najviša tačka visoka 2.290 metara (VIDEO)

14. 01. 2022. u 17:21

Region

0 0

SREĆAN KRAJ DRAME: Povređena planinarka iz Sarajeva Helikopterom evakuisana sa planine Lelija

21. 11. 2021. u 00:32

Društvo

0 0

PRVA ČARAPANKA NA HIMALAJIMA: Evica Jeremić iz Kruševca se minule sedmice vratila iz Nepala, posle osvajanja vrha Ajland pik

30. 10. 2021. u 15:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije