PODACI UOČI POPISA: Trećina živi u pet odsto države

V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

27. 05. 2022. u 14:00

OKTOBARSKI popis stanovništva u Srbiji najverovatnije će pokazati da nas ima između 6,6 i 6,7 miliona, nadamo se da brojevi nisu manji, kaže za "Novosti" dr Petar Vasić sa beogradskog Geografskog fakulteta.

ПОДАЦИ УОЧИ ПОПИСА: Трећина живи у пет одсто државе

Foto M. Anđela

On je nedavno objavio knjigu "Populaciona politika", za koju kaže da je nešto između udžbenika za studente društvenih nauka i vodiča za donosioce odluka.

Kako navodi, u Srbiji se desila demografska implozija, a trećina stanovnika naše zemlje naseljava svega pet odsto teritorije.


- Oni su vezani za najvažnije saobraćajne koridore, dok je ostatak zemlje gotovo prazan. Pusto je čak i u centru Srbije, južno i istočno od Kragujevca. Slična situacija je i u Bugarskoj, Hrvatskoj i BiH. Mi nemamo toliko problem spoljne migracije, koliko imamo problem unutrašnje migracije koja je stihijska - kaže Vasić.


Naš sagovornik osvrće se i na dosadašnje mere populacione politike od 2002. godine, kada je prvi put donet Zakon o pomoći porodici. Kaže da se posle dve decenije vide određeni efekti, ali je krug parova kod kojih je fertilitet povećan sužen, dok se kod ostalih čak i smanjuje. Reč je o oko 15 odsto parova koji dobijaju trećinu novorođene dece. U pitanju su građani slabijeg imovnog stanja koji već imaju jedno ili dvoje mališana. Tako raste udeo trećeg i četvrtog deteta u broju rođenih, ali se ukupan broj rođenja ne povećava, pošto pada broj prvorođene dece.

Foto: Privatna arhiva

 

- Mladi traže stabilan posao i rešeno stambeno pitanje da bi planirali porodicu - primećuje dr Vasić. - Žene odlažu rađanje sve dok ne postanu sigurne da neće ostati bez posla kada se vrate sa porodiljskog, a kada dobiju ugovore na neodređeno vreme, obično bude kasno za željeni broj beba. Neke zemlje su lepo rešile pitanje povratka majki na posao, pa one koje hoće da se vrate ranije mogu da rade četiri sata, a one koje žele da produže bolovanje, mogu to da učine uz umanjen iznos mesečne naknade. Osim fleksibilizacije radnog aranžmana, te zemlje stimulišu i uvlačenje oca u roditeljstvo, pa daju, pored 12 meseci odsustva majkama, još tri meseca dodatnog odsustva isključivo za oca.


Vasić smatra i da bi mere za podsticanje rađanja na lokalu trebalo da se razlikuju i da dopunjavaju republičke. Opštine se mahom odlučuju za finansijsku stimulaciju parova, što lokalnu samoupravu puno košta, a za porodicu ne mora da bude ključno da bi se odlučila za potomstvo. Pokazalo se da su neke od lokalnih mera koje bi mogle pozitivno da utiču na populacionu politiku - produženje rada vrtića ili promene perioda za upis (često se javlja vremenski raskorak između vraćanja majke na posao i septembra, kad mališani obično kreću u obdaništima). 
 

ŠANSE MANJE POSLE 37. GODINE


ŠTO se tiče biomedicinski potpomognute oplodnje, Vasić primećuje da je nemali broj zemalja u kojima je oko pet odsto dece začeto na ovaj način, dok je kod nas samo 0,2. Ali, on smatra da se brojevi neće povećati pomeranjem starosne granice i nelimitiranjem broja pokušaja vantelesne oplodnje za prvo dete. Ograničavajući faktor ostaju godine, jer posle 37. dolazi do prirodnog pada ljudske plodnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

I DALJE SE TRAGA ZA 400 SRBA: U otmicama na KiM učestvovali  i albanski medicinski radnici