ISTORIJSKI DODATAK - OSNIVANJE TREĆE INTERNACIONALE I KPJ: Bugari i Nemci osmislili "velikosrpski hegemonizam":

OSNIVAČ Prve internacionale Karl Marks, mišljenja revolucije pretvarao je u revolucionarnu praksu. Marks je zapravo postupio tako kada je 1849. raspustio prvu marksističku partiju - Savez komunista. Zatim je na poslednjem njenom kongresu 1872. u Hagu, odlučio da se sedište Internacionale premesti u SAD, da bi je četiri godine kasnije raspustio.

Lenjin i Staljin

Povodom toga čuveni ideolog svetskog proletarijata je istakao: "Internacionala je bila korisna, ali je zastarela i više to nije. Rastom socijalističkog pokreta poslednjih godina postala je suvišna. Interesi pojedinih partija u različitim zemljama ne liče jedni na druge..."

Druga internacionala od 1889. do 1914. godine, koja je održala devet kongresa, izgubila je borbu u strateškom nadmetanju sa buržoazijom i to praktično mnogo pre nego što se ta borba rasplamsala. Mala grupa oko Lenjina i Roze Luksemburg, koju su snažno podržali jugoslovenski socijalisti, nepogrešivo je procenila, kuda sve to vodi, ali, su bili bez nekog naročitog uticaja na politiku Druge internacionale.

Kominterna, ili, Treća internacionala, osnovana je 1919. a likvidirana ratne 1943. godine. Od 1922. do 1933. godine, održano je 13 plenuma. Stvarni i idejni vođa bio je Vladimir Iljič Lenjin.

U Petrogradu je januara 1918. održana osnivačka Konferencija Treće internacionale. Prvi osnivački kongres je održan u centru socijalističkog svetskog poretka u Moskvi, od 2. do 6. marta 1919. godine, sa burnim pokličem da je "pobeda proleterske revolucije u celom svetu osigurana".

Međutim i Drugi kongres Kominterne iduće godine u Petrogradu i Moskvi protekao je u znaku iščekivanja pobede svetske revolucije. Tu su se javile i prve kritike i napadi na osnivače - Lenjina i Zinovjeva...

Jovan Mališić i Đuro Đaković

POUZDANO SE ZNA da je Nikola Pašić, posle Oktobarske revolucije, planirao da tajno poseti Vladimira Lenjina. Ideja za taj susret potekla je od jednog Pašićevog prijatelja, inženjera, koji je u Švajcarskoj upoznao vođu velike Oktobarske revolucije. Akademik Milorad Ekmečić je povodom toga pričao: "Lenjin je tada Pašićevom prijatelju predlagao pripajanje Bosne i Crne Gore, Srbiji, na koju je gledao kao na 'Pijemont'.

Taj inženjer je savetovao Pašiću da se obavezno sretne sa Lenjinom, ali, nažalost do tog susreta nije došlo."

Posle iznenadne Lenjinove smrti od posledica atentata, počinje duga i bolna agonija Kominterne, koju Staljin raspušta 15. maja 1943. smatrajući je "čistim gubitkom vremena i, što je bila istina, pošto su za četiri godine Lenjinove vlasti održana četiri kongresa, dok su za vreme dvadesetpetogodišnjeg Staljinovog neprikosnovenog vođstva, održana svega - tri.

Na Petom kongresu u junu i julu 1924. glavni ideolog Kominterne Zinovjev je istakao da su "fašizam i socijaldemokratija, dve strane istog sredstva - diktature krupnog kapitala".

Tako je započeo put Kominterne u katastrofu, koji se nazirao i posle Četvrtog kongresa. Pogotovu što Staljin produbljuje Zinovljeve teze o fašizmu i socijaldemokratiji...

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

KPJ je osnovana u Moskvi 1918.

KOMUNISTIČKA PARTIJA Jugoslavije je, po pronađenim dokumentima u Arhivama Kominterne, osnovana u Moskvi 1918. godine. Dakle, ni u Beogradu 1919. niti u Vukovaru 1920. godine. Osnovali su je bivši austrougarski oficiri i podoficiri, koji su zarobljeni ili se predali ruskoj vojsci na Istočnom frontu. Duša osnivanja KPJ bio je Vladimir Ćopić, lički Srbin, preko čije veze je mnogo godina kasnije Gestapo podmetnuo Staljinu lažnu dojavu o izdaji maršala Tuhačenka, sa namerom da se Crvena armija oslabi.

Pored Ćopića inicijatori i osnivači KPJ bili su i dr Vukašin Marković, iz crnogorskog sela Stijene Piperske, zajedno sa Todorom Grujićem i Jovanom Sekulićem. Do danas se nije znalo da je u Omsku dr Vukašin Marković 1918. godine primio Josipa Broza, austrougarskog ratnog zarobljenika u Komunističku partiju Jugoslavije. (Arhiv Kominterne, Moskva)

Staljin, Lenjin i Trocki

Ubrzo se KPJ našla na tapetu i to na Petom proširenom plenumu Izvršnog komiteta Kominterne, gde se otvorila rasprava o stavovima jugoslovenskog komuističkog ideologa i prvaka dr Sime Markovića, prema nacionalnom pitanju. Zatim u aprilu 1926. Kominterna smenjuje rukovodstvo KPJ i postavlja novo, obavezavši ga da pripremi Treći kongres KPJ, koji će se održati u Beču od 17. do 22. maja 1926. Od tada do kraja sledeće 1927. godine, mnogi istaknuti jugoslovenski komunisti postaće žrtve "interno-partijskog režima", kojeg će Trocki označiti kao "najveću opasnost".

KRIVIČNI ZAKONIK je usvojen 1926. kojim je otvorena sezona bespoštednog lova na svakog ko drugačije misli u Kominterni. Ovaj zakon će ostati na snazi sve do Hruščovljevog dolaska na vlast u Sovjetskom Savezu.

Inače, Sima Marković, Srbin, doktor matematičkih nauka, izbija na vrh jugoslovenskog komunističkog pokreta zahvaljujući snažnom autoritetu marksističkog teoretičara, čuven i cenjen i u čitavom komunističkom svetu. Bio je neosporno najpoznatiji komunista Jugoslavije toga vremena, čak i među pedeset komunističkih poslanika sve dok im nisu oduzeli poslaničke mandate. Njegov najveći i smrtni greh je bio što se zalagao za opstanak Jugoslavije. To se tada u Kominterni nije opraštalo.

Sima Marković

Bračni par Marković doživeo je groznu i tragičnu sudbinu. Sima je nestao bez traga prilikom deportacije iz logora u Vladimiru, negde na putu prema drugom staljinističkom logoru. Supruga Branka, komunista i revolucionar, nekim čudom je izbegla Staljinove čistke i posle rata se iz Moskve vratila u Jugoslaviju. Izjasnila se 1948. za Informbiro, i deportovana je u informbirovski kazamat za žene na ostrvu Sveti Grgur. Posle izlaska na slobodu i Hruščovljevog referata na 20. Kongresu KP SSSR, obesila se na majčinom grobu.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Spletke, obračuni i čistke

PROŠIRENI PLENUM Izvršnog komiteta Kominterne, decembra 1926, postaće "jedan od najvažnijih plenuma Egzikutive Kominterne", kojim će započeti nemilosrdni obračuni i čistke među komunističkim frakcijama. Nagoveštava se politički pad Lava Bronštajna Trockog i Vojislava Vujovića, visokog funkcionera Kominterne i jugoslovenskog komuniste, na koga će se ustremiti i rođena braća, Rade i Grgur, koji će kasnije i sami postati žrtve.

Kada je Vojislav Vujović 1928. po nalogu Staljina proteran u Sibir u jednom pismu, koje je nekim čudom dospelo na adresu, između ostalog, je napisao: "Drže nas tako, tek da ne crknemo od gladi. Bravo Staljine. Čak i Musolini bi ti mogao pozaviditi."

Vukašin Marković sa Lenjinom na Crvenom Trgu u Moskvi / Foto: iz knjige "Kominterna - Titovi obračuni i likvidacije"

Josif Visarionovič Staljin, uz pomoć tajne policije neprikosnoveno vlada Partijom i državom, sve više naoružavajući ogromnu armiju istomišljenika. Nemilosrdna čistka sledi u svim komunističkim partijama. U periodu od 1928. do 1930. veliki Koba će ugasiti gotovo sve statističke i ekonomske časopise, uhapsivši sve istaknute stručnjake, kako bi se Sovjetski Savez mogao nesmetano hvaliti velikim prednostima socijalizma.

VERNOST VELIKOM vođi obezbeđivala se u rukovodstvima nacionalnih partija i brojnim sekcijama Kominterne. Posebno se radilo na vrbovanju agenata ruskih obaveštajnih službi, koji će verno služiti svojoj matuški Rusiji, koji su bili i nepogrešivi partijski egzekutori. To neće zaobići ni mnoge istaknute jugoslovenske komuniste koji će se ovenčati obaveštajnom slavom, poput Mustafe Golubića, Josipa Kopiniča, Pavla Bastajića, Steve Krajačića, Rodoljuba Čolakovića, Sretena Žujovića, Andrije Hebranga, Josipa Broza, Edvarda Kardelja, Ivana Srebrenjaka, Ivana Kralja...

Ti odabrani i posebni ljudi su bili u funkciji upravljanja državom, Kominternom, partijama... Kada je Lav Bronštajn Trocki eliminisan iz Kominterne i sa političke scene, a zatim 1929. proteran, sa njime je surovo odstranjeno na desetine hiljada uglednih komunističkih rukovodilaca. Staljin je zatim likvidirao celu porodicu Lava Bronštajna: prvu suprugu, dva brata, sestru, dve kćerke, dva zeta, tri bližnja rođaka...

Milan Gorkić

Kad je smenjen Buharin jula 1929. sa njime je iz Partije isterano oko 100. 000 članova, optuženih za desničarenje.

Tako je započela strašna era gde će svima "ruke biti krvave do lakata. Trockog je politički eliminisao savez Staljina, Zinovljeva i Kamenjeva. Zatim su Zinovljeva i Kamenjeva zbrisali - Staljin, Buharin, Tomski i Rikov... Staljin se surovo obračunavao sa najbliskijim i najmoćnijim drugovima. Kad je slomio leve, onda su na red došli desni...

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Jugoslaviju razbiti po svaku cenu

U SAVREMENOJ istoriografiji odavno nije nepoznanica da je Kominterna u periodu od 1924. do 1933. vodila politiku isključivo "protiv srpske hegemonije u Jugoslaviji"... U tome su se posebno isticali bugarski komunisti, delujući preko Balkanske federacije koja je imala snažan uticaj u novom boljševičkom poretku. Čak je predlagano da se Georgi Dimitrov uputi na šest meseci i sredi stanje u KPJ. Tako su od 1923. Dimitrov i Kolarov autori svih odluka koje su vezane za taktiku jugoslovenskih komunista za spregu sa Radićevom Hrvatskom seljačkom strankom, VMRO drugim separatističkim pokretima. Tada bugarski komunisti, uz podršku Nemaca iz Izvršnog komiteta Kominterne, prvi izbacuju parolu o Jugoslaviji kao "Golemoj Srbiji", koju treba razbiti.

Od tada takozvani velikosrpski naconalizam, odnosno velikosrpski hegemonizam postaje jedan od glavnih činilaca politike Kominterna a samim tim KP Jugoslavije.

Josip Broz je pri kraju života svedočio: "Kominterna je od nas jugoslovenskih komunista tražila da radimo na razbijanju "Versajske Jugoslavije" i da se udružimo sa onima koji imaju isti program, a to su frankovci i pavelićevci..."(DSNO, Titov arhiv)

Jazov, Staljin, Molotov i Vorošilov

Kominterna je Šiptare u Jugoslaviji tretirala kao pokoreni "narod", od strane Srbije, podržavajući prisajedinjenje Kosova i Metohije Albaniji, iako su na tom području Jugoslavije Šiptari činili jedva polovinu stanovništva. U tom cilju je 1920. osnovan Šiptarski komitet sa Hasanom Prištinom podržan od Kominterne i to kao "nacionalno revolucionarna organizacija". Bajram Curi, vođa šiptarskih kačaka, žandarmerijski pukovnik za vreme turske vlasti na ovim prostorima, prihvaćen je od Balkanske federacije kao "nacionalni heroj", Albanaca. S druge strane drugog šiptarskog prvaka Fan Nolija, Moskva podržava kao velikog "socijalnog reformatora". Zahvaljujući velikom uticaju Moskve u Tirani je 1923. obrazovana Vlada Albanije u kojoj kao ministar ulazi i Hasan Priština.

VOĐE VMRO i Kosovskog komiteta dogovaraju se januara 1924. o dizanju ustanka na Kosmetu i Makedoniji. Jugoslovenska kraljevska vlada ovaj plan šiptarskih i makedonskih separatista osujećuje preko svog čoveka Ahmeta Zogua, koji će srušiti Fan Nolijevu vladu. Novu vladu Albanije žestoko podržava Italija, i uspeva da u nju ugura i ljude iz separatističkog Kosovskog komiteta.

U sklopu svih tih zbivanja jugoslovenski komunistički rukovodioci dobijaju zadatak od Kominterne da podrže pokret za prisajedinjenje Kosmeta Albaniji, kao i da podupru napore Mađara za prisajedinjenjem većih delova Vojvodine Mađarskoj. To je tada bila trajna politika Kominterne, koju su zastupali i jugoslovenski komunisti. To nalazimo i u tadašnjim radovima Filipa Filipovića, generalnog sekretara KPJ "O Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Albanije".

Edvard Kardelj je u razgovoru sa Staljinom, neposredno posle Drugog svetskog rata, obećao da će se "Kosovo i Metohija ustupiti Albaniji".

Činjenica je da su srpski komunisti dvadesetih godina prošloga veka bili protiv takve Kominternine politike, međutim , prisiljeni su da slede baš tu i takvu politiku. Pogotovu što je Kominterna zastupala stav da Srbija nije vodila odbrambene borbe, nego imperijalistički rat posle kojega je i nastala Jugoslavija, koju treba srušiti. Tome se prvi suprotstavio Milan Gorkić, generalni sekretar KPJ, pokušavajući da dokaže da Lenjin nije baš tako mislio. Međutim, jugoslovenski komunisti su na moskovskim partijskim školama učili da je: "Dimitrije Tucović, socijalšovinista i imperijalista".

I kada se, uprkos takvom stavu, na zidnim novinama na Komunističkom univerzitetu u Moskvi pojavila Tucovićeva fotografija, nastao je skandal, pošto se smatralo nedostojnim da se on nađe pored Đeržinskog, šefa ruske tajne policije.

Trocki u Moskvi

NA DREZDENSKOM KONGRESU KPJ 1928, na kome je udaren ideološki temelj za razbijanje Jugoslavije na nekoliko država, za generalnog sekretara izabran je crnogorski komita Jovan Martinović Mališić, a za organizacionog Đuro Đaković. Martinović je bio učitelj iz Crne Gore i veoma omiljen među visokim krugovima Kominterne. Mališićev poziv na ustanak u zemlji, posle zavođenja diktature kralja Aleksndra, bio je koban i doveo je do pravog pogroma partijskog članstva u kraljevini Jugoslaviji

Kominterna je 1931. smenila Jovana Mališića sa funkcije političkog sekretara KPJ, postavivši Filipa Filipovića za predsednika centralne rukovodeće instance, a Antuna Mavraka za organizacionog sekretara. Zatim Kominterna za šefa privremenog partijskog rukovodstva KPJ 1932. godine imenuje Milana Gorkića (Josipa Čižinskog), da bi od druge polovine 1932. Gorkić postao generalni sekretar KPJ i to sve do sredine 1937. kada je smenjen. Te 1937. Gorkić je imao 37 godina i likvidiran je na pravdi boga pod optužbom da je strani špijun. Rehabilitovao ga je 20 godina kasnije Nikita Hruščov, da bi ga vrh jugoslovenske komunističke partije na predlog Tita rehabilitovao na 9. Kongresu KPJ tek 1969. Gorkić je jedinstven slučaj u međunarodnom radničkom pokretu koji je politički rehabilitovan. Svi drugi doživeli su samo građansku rehabilitaciju.

Na Sedmom kongresu Kominterne 1935. donosi se nova Rezolucija, koja menja plan o razbijanju Jugoslavije kao Versajske tvorevine. Međutim, uticaj KPJ u Kominterni je tada bio gotovo zanemarljiv i na repu događaja. Rastrzana frakcijskom borbom i međusobnim obračunima KPJ je životarila. S druge strane jedan od najtvrđih zagovornika razbijanja Jugoslavije u njenim redovima Andrija Hebrang, nikada se nije pomirio sa tim zaokretom.

Preporučujemo

Društvo

0 5

ISTORIJSKI DODATAK - TITOV STRAH OD SRBIJANSKIH DIVIZIJA: Dogovor Staljina i Čerčila ključan za ishod jugoslovenske revolucije

04. 12. 2021. u 17:14

Društvo

0 5

ISTORIJSKI DODATAK - IGRA KARATA BRITANACA I RUSA: Plan za iskrcavanje saveznika i martovski pregovori 1943. sa Nemcima

03. 12. 2021. u 17:14

Društvo

2 3

ISTORIJSKI DODATAK - PALITI KUĆE KULACIMA: Ideološke razlike koje su dovele do rata između partizana i četnika

02. 12. 2021. u 17:14

Društvo

0 3

ISTORIJSKI DODATAK - PARTIZANI I ČETNICI STVORILI BROZA I DRAŽU: Prvi srpski otpor nemačkoj okupaciji bio je politički a ne oružani

01. 12. 2021. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije