ZA SAVRŠEN OSMEH NIKAD NIJE KASNO: Ispravljanje krivih zuba moguće je i u odraslom dobu

Bojana Jovanović

16. 06. 2024. u 07:00

Proteza za zube donedavno bila je nešto što nas je asociralo na period detinjstva, u kom je veliki broj mališana morao da je nosi usled različitih problema sa vilicom i zubima.

ЗА САВРШЕН ОСМЕХ НИКАД НИЈЕ КАСНО: Исправљање кривих зуба могуће је и у одраслом добу

Foto Shutterstock

Međutim, poslednjih godina sve češće viđamo odrasle osobe sa fiksnim protezama, čak ju je i Miranda (Sintija Nikson), članica svima znanog ženskog četverca, nosila u jednoj od epizoda planetarno popularne serije „Seks i grad“ (sećate se, kada je, prilikom širokog osmehivanja, pokazala i ostatke hrane „zakačene“ na nju). Ne znamo da li je nakon emitovanja serijala potražnja za ovom vrstom ortodonskih aparata porasla, ali smo saznali da nam vilica raste i u odraslom dobu.

Do kog uzrasta se to događa i kako rast vilice utiče na raspored zuba, objašnjava nam doc. Dr Neda Stefanović, specijalista ortopedije vilica sa Klinike za ortopediju vilica Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu:

Foto: Shutterstock

- Podaci koje imamo o rastu i razvoju lica i vilica potiču iz više velikih longitudinalnih studija rasta koje su trajale po nekoliko decenija. Jedna od najpoznatijih je Bolton-Braš studija rasta, sprovedena na Univerzitetu Case Western Reserve u Klivlendu, Ohajo, SAD na uzorku od oko 6000 ispitanika u periodu od kraja 20-ih sve do 70-ih godina 20. veka. Ispitanici su praćeni od najranijeg uzrasta, a neki čak do svojih 30-ih godina. Dr Behrents je 1984. godine prikupio nove podatke za više od 100 originalnih učesnika ove studije rasta i zaključio da se rast lica i vilica, iako minimalno, nastavlja i nakon 20. godine.

- Kod muškaraca se on postepeno usporava, a kod žena se prvobitno usporava, ali kasnije tokom 20-ih i 30-ih godina se opet ubrzava, što možda ima veze i sa trudnoćom. Sve dimenzije lica se uvećavaju, a, iako su vrednosti male, ukupan iznos rasta nije zanemarljiv i povećava se i nakon 40. godine života. Usled dodatnog rasta menja se i oblik lica i vilica, a samim tim i odnosi gornjih i donjih zuba.

* Mogu li problemi sa krivljenjem zuba prvi put da se jave i u odraslom dobu?

- Mogu. Tercijerna teskoba je promena u položaju donjih prednjih zuba koja se javlja nakon završenog intenzivnog rasta, a obično u periodu kada niču treći molari (umnjaci). Zbog toga se dugo smatralo da su umnjaci ti koji dovode do tercijerne teskobe, ali su istraživanja pokazala da to nije tačno, jer se ona javlja, u značajnom procentu, i kod ljudi koji uopšte nemaju zametke ovih zuba. Mogući etiološki faktori koji se dovode u vezu sa ovim problemom su diferencijalni rast vilica, funkcionalni i parafunkcionalni pritisak mekih tkiva, mišićni disbalans, smanjenje rastojanja između donjih očnjaka tokom života...

MOGU SE VRATITI NEPRAVILNOSTI

Mogu li u zrelom dobu da se vrate problemi ove vrste iako su ispravljeni u detinjstvu?

- Na žalost, mogu. Naš organizam se menja tokom čitavog života, pa se usled promena na nivou lica, vilica i parodoncijuma javljaju promene kako u položaju zuba, tako i u položaju vilica. Retencioni aparati su, ukoliko se koriste, prilično uspešni u sprečavanju ponovnog krivljenja zuba. Ipak, ranije pomenuti Dr Behrents, je zaključio da se šema rasta povezana sa početnim ortodontskim nepravilnostima ne menja tokom života, pa se nepravilnosti u položaju vilica mogu vratiti u odraslom dobu. Takođe je zaključio da se kod žena lakše javlja recidiv distalnog zagrižaja (uvučena donja vilica), a kod muškaraca recidiv mezijalnog zagrižaja (izraženija brada, isturena donja vilica).

* Kada i na osnovu čega mogu da se naslute budući problemi?

- Ne postoji način da se predvidi pojava ortodontskih nepravilnosti u odraslom dobu. Ceo naš organizam, uključujući vilice i zube, se tokom čitavog života menja. Tokom odraslog doba dolazi do značajnog gubitka koštane mase u predelu lica i vilica, pa se samim tim menja i koštani deo parodoncijuma (potpornog aparata zuba, koji čine kost oko zuba, vlakna koja povezuju zub i kost i sluzokoza preko, tj. ono što ljudi zovu "desni"). Pored čvrstih tkiva (kostiju), menjaju se i meka, pa se pored izgleda lica menja i ostatak parodoncijuma. Usled promena na nivou parodoncijuma dolazi i do promena u položaju zuba, bez obzira na to da li su oni prethodno bili u pravilnom položaju i da li je osoba prošla kroz neku vrstu ortodontske terapije.

MOBILNI I FIKSNI APARATI

* Koliko vrsta ortodonskih aparata postoji?

- Ne postoji jedna jedinstvena podela ortodontskih aparata. Oni se mogu podeliti na mobilne i fiksne, u zavisnosti od toga da li su fiksirani na zube pacijenta ili pacijent može da ih sam ukloni iz usta. Pored toga postoje funkcionalni ortodontski aparati, koji mogu biti mobilni ili fiksni, a koriste se kod pacijenata kod kojih intenzivan rast nije završen, obično pred pubertetski skok rasta, u cilju pokušaja modifikacije rasta vilica. Takođe, postoje ortopedski aparati koji se koriste u još mlađem uzrastu u cilju postizanja skeletnih promena najčešće na nivou gornje vilice (širenje gornje vilice i stimulacija i usmeravanje njenog rasta ka napred). Ortodontski aparati se mogu podeliti i na ekstraoralne i intraoralne, u zavisnosti od toga da li se nalaze isključivo u ustima pacijenta ili imaju i neki deo koji se nalazi van njih.

* Da li svaki od njih odgovara svima?

- Ako govorimo o uzrastu, postoje ograničenja. Ortopedski i funkcionalni ortodontski aparati se, u zavisnosti od nepravilnosti, koriste u periodu između šeste i 14. godine. Svi ostali aparati koji se koriste za ispravljanje položaja zuba mogu se nositi tokom čitavog života, sve dok pacijent ima svoje zube i očuvan parodoncijum.

* Kada se odlučimo za nošenje ortodonskog aparata o čemu bi posebno trebalo da vodimo računa?

- Važno je da pacijent bude motivisan za ortodontsku terapiju. Ukoliko se ona sprovodi pokretnim ortodontskim aparatima neophodna je mnogo veća upornost i saradljivost pacijenta nego što je to slučaj sa fiksnim ortodontskim aparatima. Ipak, ni kod fiksnog aparata ne znači da saradnja pacijenta nije neophodna, a ono što je najvažnije je pravilno održavanje oralne higijene, koje je otežano usled prisustva ovog aparata. Ukoliko pacijent ne održava pravilno oralnu higijenu, javljaju se bele mrlje koje je ili teško, ili nemoguće ukloniti, zatim karijes, kao i oboljenja parodoncijuma. Takođe je neophodno da pacijent redovno dolazi na kontrole (obično na četiri do osam nedelja) i da se pridržava uputstava u vezi sa ishranom i lošim navikama kako ne bi dolazilo do lomljenja i odlepljivanja delova fiksnog aparata.

Foto Shutterstock

* Na koji način bi bilo najbolje da tada održavamo higijenu zuba?

- Tokom terapije fiksnim ortodontskim aparatima potrebno je više vremena za redovno održavanje oralne higijene. Preporučuje se i upotreba pomoćnih četkica za zube koje olakšavaju čišćenje.

* U kojim slučajevima je potreban mobilni, a u kojim fiksni ortodontski aparat (odnosno „proteza“, kako glasi odomaćen naziv za njih)?

- Najbolje sredstvo („zlatni standard“) za ispravljanje nepravilnog položaja zuba je standardni fiksni ortodontski aparat koji se sastoji od atečmena (bravica, tuba, prstenova) koji se fiksiraju za zube, ortodontskih lukova i dodatnih elemenata. U današnje vreme sve više se koriste mobilni aparati, takozvani alajneri, odnosno folije za ispravljanje zuba koje se kombinuju sa kompozitnim atečmenima koji se postavljaju na pojedine zube. Osnovna prednost ovih aparata je estetika - providni su i pacijent može sam da ih ukloni iz usta. Osnovni nedostatak je taj što je potrebna izuzetno dobra saradnja pacijenta, s obzirom na to da je neophodno da se aparati nose najmanje 22 sata dnevno. Pored toga, neka pomeranja zuba se teže postižu, a i cena ova vrste terapije je kod nas značajno veća u odnosu na standardne fiksne ortodontske aparate. Kod dece se relativno često koriste mobilni aparati od akrilata, koji se nekada mogu koristiti i kod odraslih pacijenata. Iako ovi aparati dovode do određenih poboljšanja u položaju zuba, njima se ne mogu postići složenija pomeranja zuba za koja su neophodni standardni fiksni ortodontski aparati.

Foto Shutterstock

SISANjE PRSTA I TISKANjE JEZIKA

* Nakon kog perioda može se očekivati poboljšanje?

- U zavisnosti od nepravilnosti, poboljšanja položaja zuba su vidljiva već tokom prvih nekoliko meseci terapije.

* A potpuno ispravljanje zuba?

- U zavisnosti od nepravilnosti i vrste aparata koji se koristi, aktivni deo ortodontske terapije obično traje oko dve i po do tri godine.

* Da li je potom potrebno neko posebno „održavanje“ ili uobičajeni način

života i higijene usta?

- Ortodontska terapija se ne završava uklanjenjem fiksnog ili prestankom nošenja pokretnog ortodontskog aparata. Nakon aktivne faze terapije sledi retenciona faza. Lice, vilice i zubi se, kao i ostatak ljudskog ogranizma, menjaju tokom čitavog života. Ukoliko pacijent želi da zadrži položaj zuba koji je postignut na kraju aktivnog dela ortodontske terapije, neophodno je da koristi neku vrstu retencionog ortodontskog aparata. Oni mogu biti fiksni (zalepljeni na unutrašnju površinu zuba) ili mobilni (termoplastične retencione folije ili retencioni aparati od akrilata). Istraživanja su pokazala da pacijenti najbolje sarađuju ukoliko se koriste takozvane retencione folije, te su one i najzastupljeniji retencioni aparat. Najčešći protokol koji se primenjuje kod nas je da se mobilni retencioni aparat prve godine nakon uklanjanja fiksnog aparata nosi svaku noć, druge godine svaku drugu noć, a nakon toga, prema preporuci ortodonta se smanjuje učestalost njegovog korišćenja.

* U čemu najčešće grešimo i time doprinosimo krivljenju zuba?

- Taj problem se javlja uglavnom kod dece usled upražnjavanja loših navika kao što je sisanje prsta, cucle varalice ili tiskanje jezika. Istraživanja su pokazala da se nepravilnost položaja zuba koja je izazvana isključivo lošom navikom spontano povlači ukoliko dete prestane da je upražnjava u periodu između treće i pete godine života. Odrasla osoba koja pravilno održava oralnu higijenu i ide na redovne kontrole kod stomatologa na šest meseci, ne može da doprinese krivljenju svojih zuba.

* Koji je najstariji pacijent kod kog ste uspeli da napravite promenu?

- Ne postoji starosna granica za isprvljanje zuba. Moj najstariji pacijent imao je više od 50 godina, a, u literaturi, na predavanjima i na stranim univerzitetima, viđala sam i mnogo starije pacijente.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Otkrijte RAJ na plažama Marsa Matruh: Egipatska oaza na obali Sredozemnog mora!