Dr Novosti

ROBOT IPAK NIJE LEKAR: Dr Igor Končar - Veštačka inteligencija brže pročita nalaz, ali ne može da leči

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

14. 02. 2024. u 07:30

VEŠTAČKA inteligencija može bolje i brže od stručnjaka da čita i analizira rezultate skenera, EKG i drugih medicinskih pretraga, i tako na primer, predvidi moždani i srčani udar.

РОБОТ ИПАК НИЈЕ ЛЕКАР: Др Игор Кончар - Вештачка интелигенција брже прочита налаз, али не може да лечи

Foto Shutterstock

Veštačka inteligencija će u budućnosti verovatno dodatno povećati ovaj pozitivan razvoj, jer može vrlo rano da prepozna potencijalne opasnosti upravo iz analize mnoštva rezultata pregleda i testova koje može da filtrira, a koje tako brzo ne bi mogli da pronađu čak ni najbolji stručnjaci.

U intervjuu za "Novosti" docent dr Igor Končar, vaskularni hirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je potencijal veštačke inteligencije kada je o medicini reč verovatno veliki, kao i za sve druge sfere našeg života, jer u velikoj meri može da pomogne, unapredi, olakša, skrati, smanji troškove bilo čega čime se bavimo:

- Ipak, ne bi trebalo smetnuti sa uma da smo trenutno u fazi preteranog optimizma kada je o veštačkoj inteligenciji reč, kao što se uvek dešava sa velikim otkrićima, naručito na polju medicine. Sigurno nam sledi faza manjeg optimizma, da bi kroz fazu pesimizma došli do realizma, kada ćemo na realističan način imati predstavu koliko je nešto dobro i šta nam to znači. Dakle, njeni potencijali se moraju na pravi način iskoristiti, isplanirati i pažljivo uvesti u svakodnevni život. Naprosto, medicina je specifična jer se u medicini često radi o nečijem životu, ekstremitetu, organu, o nečemu jako važnom i ne bismo smeli da dozvolimo da se nešto što ima veliki potencijal naprosto ne upotrebljava na pravi način.

* Već se pojavljuju brojna istraživaenja koja pokazuju da veštačka inteligencija može da otkrije ko ima rizik za neko oboljenje na osnovu analize brojnih parametara. Da li je to ključno što ona može da doprinese?

FOTO: Arhiva novosti

- To je teško reći. Pre bih rekao da je to možda jednostavan ili najjednostavniji način na koji se može koristiti. Ipak, koliko je to nepogrešivo ostaje da se proveri. Ono što je za medicinu jako važno jeste da se u medicini primenjuje samo ono što je zasnovano na nekom istraživanju, na nekim dokazima. Tako mora da bude i sa veštačkom inteligencijom. Da bismo je koristili u bilo kojoj grani medicine moramo vrlo dobro da ispitamo njenu uspešnost, ne samo kartkoročno nego i dugoročno i moramo vrlo dobro da znamo sa čim baratamo i šta naprosto koristimo.

* Da li se veštačka inteligencije primenjuje i u vaskularnoj hirurgiji?

- Mi smo u proteklih šest godina radili sa još 12 centara na razvoju jedne platforme veštačke inteligencije koja bi trebalo da služi da pronađe onog ko ima rizik za neko oboljenje, da kada se to oboljenje otkrije proceni koliko je rizično, i da nas na taj način usmeri na izbor terapije. Konkretno, ova platforma je dizajnirana za karotidnu bolest, odnosno bolest krvnih sudova vrata. Uz pomoć naučnika različitih specijalnosti napravljena je da primi podatke o nečijim osnovnim parametrima. Može da proceni koliko je neko u riziku da ima karotidnu bolest, odnosno suženje karotidne arterije. Zatim, kada se ono snimi i pokaže ova platforma može da procenjuje koliki je rizik da neko dobije moždani udar, odnsono kakav dalji tok se može očekivati, a može da predvidi i u kom vremenskom periodu će se to suženje dalje povećavati.

Robot ipak nije lekar

* Možete li da zamislite neki aparat ili robota kome pacijent saopštava svoje simptome, a zatim robot analizira krv i urin i daje mu dijagnozu i određuje mu lek ili drugi način na koji bi trebalo da se leči?

- Mogu da zamislim, ali u jednoj umerenoj formi. Dakle, u formi koja ima za cilj da pomogne i olakša rad zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika, ali ne u formi da preuzme poziv lekara i sve radi nezavisno. Mislim da za tako nešto treba da prođe mnogo vremena. Jer, da bi tako nešto moglo da počne da se primenjuje u praksi potrebno je da se precizno ispita.

* Koliko je pouzdana ta platforma?

- Trenutno ispitujemo koliko precizno određuje rizik da neko dobije karotidnu bolest, pa zatim praćenjem pacijenata standardnim metodama upoređujemo sa onim što nam je dala veštačka inteligencija. Dakle, tek za nekoliko godina možemo da damo malo više informacija koliko ta platforma može da predvidi dalji tok bolesti. Da bismo bili sigurni da to funkcioniše moramo narednih pet, a možda i 10 godina da pratimo i da vidimo na koji način i sa kojom preciznošću ona radi. Upravo određujući rizike od bolesti ova platforma može da odluči da li će nekome trebati intervencija ili ne.

* U kojoj meri je bilo zahtevno kreirati platformu?

- I jeste i nije. Jer, mi već u medicini koristimo dosta pristupa po nekim algoritmima i šemama koje u principu možda jesu način na koji funkcioniše svaka veštačka integligencija. Ono što je razlika je što su sada te šeme i algoritmi pohranjeni sa mnogo više podataka i iskustva. Bez obzira na to, u prirodi su stvari dosta raznolike i priroda ima neke svoje zakonitosti koje naprosto nećemo moći da promenimo niti će ih veštačka inteligencija promeniti, već će morati da shvati kako se stvari u prirodi ponašaju.

* Imate li u planu neki novi projekat?

- Ove godine nam počinje projekat primene veštačke inteligencije koji se bavi aneurizmom trbušne aorte i periferne okluzivne bolesti, gde je takođe cilj da se postigne adekvatnije predviđanje ishoda ovih bolesti, dužine života, drugih oboljenja kao i predviđanje šloga, infarkta, smrti.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Novi Samsung Neo QLED televizori pomeraju granice kućne zabave

Novi Samsung Neo QLED televizori pomeraju granice kućne zabave