MUNJE PREKO MREŽE: Nekadašnji odbojkaš Slavko Bojić (63), sportska ikona Nikšića, u gradu fudbala i košarke, sačuvao svoj sport

Veliša Kadić

09. 05. 2021. u 07:39

ONO što je u svojoj karijeri postigao odbojkaš svetskog renomea, Nikšićanin iz Vardarske ulice, Miodrag Skale Gvozdenović, najbolji smečer na planeti, nezamenljivi reprezentativac Jugoslavije, teško da će iko u dogledno vreme dostignuti.

МУЊЕ ПРЕКО МРЕЖЕ: Некадашњи одбојкаш Славко Бојић (63), спортска икона Никшића, у граду фудбала и кошарке, сачувао свој спорт

Slavko Bojić / Foto V. Kadić

Ovaj sport u gradu fudbala, košarke i borilačkih veština, opstao je zahvaljujući velikom borcu, nekada sjajnom odbojkašu koji je lansirao "munjevite" lopte preko mreže, a danas učitelju, Slavku Bojiću (68) iz nikšićke ulice Nikola Tesla, čijim koracima su krenuli i njegova tri sina - Marko, Vladimir i Slobodan, ali i mnogi drugi koji su stasavali ispod mrežice pod Slavkovim savetima.

A sve je počelo, kako to obično biva, spontano. Talenat u fudbalu pokazao je igrajući za radnički Čelik, pa se oprobao i u košarci u vreme kada je Sutjesku trenirao Miodrag Bale Baletić. Živeo je u zgradi u blizini Pedagoške akademije u čijem dvorištu su bili poligoni za fudbal i košarku. Slavko je osvitao pod obručima. Sjajne konstitucije, visokog odraza, snažan, zapao je u oko Milanu Drobnjaku iz Mojkovca, studentu sporta i fizičke kulture, koji ga je pozvao da dođe u Sutjesku i oproba se u odbojci. I od tada do danas nikada nije napustio taj atraktivni sport.

PRVI trener mu je bio profesor Božidar Bato Čurović, i posle tri meseca treninga ušao je u prvi sastav. Pokrivao je gotovo svako mesto, donosio svom timu brojne pobede i radosti navijačima. Dobre partije koje je Bojić pružao nisu mogle da promaknu ljudima iz podgoričke Budućnosti, koji su ga prigrabili i sa njim počeli da žanju uspehe.

- Radio sam u rudniku, površinskom kopu, kao auto-električar, a trenirao u Podgorici. Nikada na trening nisam zakasnio, iako sam za pet radnih dana prevaljivao 500 kilometara, da bih posle toga odlazio u Srbiju ili Makedoniju i igrao utakmice. I sve se to izdržalo - seća se Slavko Bojić.

 

Ekipa Budućnosti, stoje Veselin Đurović i Slavko Bojić, čuče Zoran Beli Vukčević i Draško Ražnatović

Posebno pamti utakmicu Budućnost - Crvena zvezda u Prvoj B ligi, kada su deklasirali Beograđane 3:0, a on bio najbolji na parketu.

- Zvezda je ispala iz Prve lige zato što transfer Dejana Brđovića iz kraljevačke Ribnice nije bio regularan. Zbog toga je Odbojkaški savez Jugoslavije "odrezao" drakonsku kaznu kojom je izbacio Zvezdu iz elite. Bio je to meč za pamćenje - dodaje Bojić. - Igrali smo i na Kosovu u vreme demonstracija i pojave iredente, kada nas je milicija sa dugim cevima čuvala u dvorani. Samo mi i protivnik, bez publike...

KAD je završio misiju u Budućnosti, Slavko se vraća u rodni Nikšić, gde ga čeka Sutjeska i kvalifikacione utakmice za ulazak u Prvu B ligu. Iako su postigli veliki uspeh grad, nažalost, nije stao uz klub, pa je rukovodstvo obavestilo OSJ sedam dana pre početka takmičenja da istupaju iz lige! Tu je prelivena čaša žuči, karijera Slavka Bojića se završava, ali ne i ljubav prema ovom sportu. Sa bratom Zoranom organizuje školu odbojke. I već na startu se prijavilo 220 dece!

- Nismo imali ni osnovne rekvizite, koje smo teškom mukom nabavili. Pare su uvek bile problem. Imali smo muški i ženski klub, i odlučujemo se da radimo sa devojkama. Ređali su se uspesi pod imenom "Nikšić", a na međuarodnom turniru u Torinu tri puta smo se kitili šampionskim peharima. Takmičarke su žarile i palile, kasnije su neke od njih karijere nastavljale u drugim sredinama, branile boje nacionalne selekcije...

PRIZNAJE Slavko da je klub ove godine dobio nešto para iz opštinskog budžeta, živnulo se.

- Opština izdvaja sredstva klubovima kojima je ona osnivač, a to su fudbalski, košarkaški i džudo klub. Ostali kako se snađu. Mi imamo termine... Kad počinjemo ligu nama je budžet nula. Deca plaćaju članarinu... Ali, ne predajemo se. I tako ceo život. Ja ne znam drugačije - poručuje stameni Slavko Bojić, sportska ikona grada podno Trebjese.

SINOVI ZA PONOS

NAJSTARIJI od trojice Bojićevih sinova, Marko, jedan je od najboljih crnogorskih odbojkaša. Karijeru je počeo u Nikšiću, odakle je vrlo mlad otišao u Budućnost, gde je proveo pet godina i osvojio titulu u prvenstvu SiCG, dve titule i tri kupa u nezavisnoj Crnoj Gori, da bi potom karijeru nastavio u inostranstvu.

- Ponosan sam na svoje sinove. Oni su moje najveće blago - kaže Slavko.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)