Srbi su sada manjina i u svojoj državi, na Kosovu i Metohiji

KROZ ceo dvadeseti vek Srbi su bili u centru zbivanja i zbog svoje slobodoljubivosti mnogo su stradali u balkanskim, Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i devedesetih. U državi u kojoj smo živeli, kakva god da je bila, stasavali smo zajedno i nigde nismo bili nacionalna manjina.

Foto: V. K

A onda je ta država razbijena na štetu srpskog naroda, pre svega delovanjem sa Zapada od SAD, Nemačke i Vatikana. Epilog je da su Srbi proglašeni za krivce, iako rat nisu hteli, postali su nacionalna manjina u skoro svim novonastalim državama, izuzimajući Republiku Srpsku. Čak su manjina i u samoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Srbi su, dakle, loše prošli u procesima razbijanja Jugoslavije.

Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže dr Aleksandar Lukić, istaknuti filozof, saradnik Instituta za političke studije, koji je ovih dana boravio u Nikšiću gde je održao predavanje "Filozofija i politika" studentima Filozofskog fakulteta.

- Osnovni cilj postojanja države jeste da se ostvari pravičnost, što kroz celu istoriju nedostaje. Čak se i danas često prihvata stav da vlada nepravda, pa treba tome da se priklonimo. A to nije dobro, bez obzira na to koliko nepravde ima, ne treba to da podržavamo, već treba, u skladu sa Platonom, ali i drugim filozofima, da se borimo za pravičnost. Ivo Andrić je nešto slično rekao kada je govorio o krivim Drinama - sve krive Drine su krive i nijedna se ne može ispraviti, ali nikad nemoj prestati da ih ispravljaš. Te krive Drine su zapravo - nepravde.

Foto: V. K

*Srbi kao istorijski narod su na svojoj koži osetili mnoge nepravde. Na koji način treba da se "probude", kako sačuvati srpsku svest, duhovno i kulturno jedinstvo naroda?

- Ako čuvamo jedinstvo, onda spremni ulazimo u bilo kakve buduće geopolitičke promene koje će se zasigurno desiti. Srbija na jedinstvo svoga naroda u regionu utiče koliko može. Problem je kada neko sa pozicije vlasti ili bilo ko drugi u Srbiji progovori reč o srpskom jedinstvu, jer to kritičari koji dolaze sa Zapada ili iz onih naroda koji su uglavnom proistekli iz srpskog - predstavljaju kao velikosrpski hegemonizam koji je na štetu drugih naroda. Određeni potezi koje sadašnja vlast povlači govore u prilog da se teži očuvanju srpskog jedinstva, o čemu svedoči i Svesrpski sabor koji je pre dve godine održan u Beogradu, na kojem su postavljeni temelji delovanja u budućnosti upravo po tom pitanju. U deklaraciji koja je tada doneta, ni na koji način se ne ugrožava bilo koji drugi narod, niti bilo koja druga država u smislu sadašnjih političkih granica.

*To, nažalost, ne žele da čuju u evropskim centrima moći.

- Na Zapadu - u Briselu, Londonu, ili Berlinu nije mnogo bitno kako će neko ko je na čelu Srbije da se zove, nego šta će da radi. Ako radi onako kako odgovara njihovoj agendi, onda će biti dobar, a ako radi drugačije, uslediće kritike i pokušaji urušavanja vlasti tobože zbog unutrašnjih pitanja - korupcije, medijskih sloboda, vladavine prava... Iz Evropske unije optužuju nekoga za korupciju, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen optužena je za proneveru u isporuci vakcina "Fajzer" tokom pandemije i za plagijat doktorskog rada! Indikativan je i slučaj Makedonije u kojoj su 2015. bili veliki protesti protiv vlasti VMRO. Predsednik Vlade Nikola Gruevski optužen je tada za korupciju i Zapad je uspeo da ga skloni s vlasti posle velikih demonstracija koje su trajale dve godine. Posle njega je postavljen Zajev, iako nije pobedio na izborima. On je obavio njihov posao tako što je Makedoniju uveo u NATO i promenio ime države u Severna Makedonija suprotno volji naroda. Kad je to završio sklonjen je i na vlast se vratio VMRO, ali nije mogao da vrati prethodno stanje stvari, niti sada sme da izađe iz NATO ili vrati staro ime države.

Foto: V. K

*Antisrpski elementi u Crnoj Gori konstantno napadaju SPC i Njegovu svetost patrijarha Porfirija. Čak joj lepe etiketu "Crkva Srbije".

- Srpska pravoslavna crkva je na meti napada i često se označava kao Crkva Srbije, i to nije samo slučaj u Crnoj Gori, nego i u BiH, Hrvatskoj i još ponegde na Zapadu, što nije slučajno. Želi se reći da je to crkva koja treba da ima ingerencije samo u Srbiji i to bez Kosova i Metohije. Smeta im SPC zato što je ona jedina institucija koja ujedinjuje Srbe, jedini ujedinjujući identitetski činilac za srpski narod. I zato SPC treba braniti od napada i ne pristajati na takve floskule i neprimerene nazive koji nam se podmeću. SPC danas ima najvažniju ulogu u očuvanju identiteta srpskog naroda.

*Kako ste doživeli priznavanje tzv. Kosova od Crne Gore?

- Meni je to teško palo. Ali, ne mogu da kažem da sam bio iznenađen tim činom, znajući na čemu se zasnivala politika tadašnje vlasti u Podgorici. Kakve je principe imala ta vlast videlo se i po tome što je u NATO ušla, a da nije na referendumu pitala svoj narod koji se tome u ogromnoj većini protivio. Ta vlast je od Crne Gore htela da stvori identitetski drugačiju državu, tako da me to nije začudilo, ali me je istinski razočaralo.

*Možemo li u budućnosti očekivati da dođe do nekih promena kada je status Kosmeta u pitanju?

- Da bi došlo do toga da se Kosovo i Metohija vrate u nadležnost srpske države, mi sami treba da budemo jedinstveni koliko je to moguće, ali mora nešto da se promeni i u vođenju politike na samom Zapadu. U EU do toga još nije došlo. Ona je i dalje globalistička i atlantistička zajedno sa Britanijom. Ali u Americi se dogodila određena promena sa dolaskom Trampa na vlast i sa njegovim pokretom MAGA, koji je suverenistički. Verujem da bismo sa Trampom mogli da se dogovorimo da se srpsko pitanje rešava drugačije, odnosno da se ona nepravda koju smo doživeli rušenjem Jugoslavije ispravi ili barem ublaži. Sa Trampom je to moguće, jer situacija je takva da su ideološki bliži saveznici SAD i Rusija nego SAD i EU i to po mnogim pitanjima. Međutim, veliko je pitanje da li će Tramp i njegov suverenistički pokret ostati na vlasti. Mislim da se te promene ne mogu ostvariti za godinu ili dve. Potreban je barem još jedan mandat suverenističkih snaga u SAD da bismo mogli da rešavamo srpsko pitanje sa Zapadom drugačije.

*Crna Gora slavi 20 godina nezavisnosti. Da li je postojala nit koja povezuje crnogorski referendum i priznavanje Kosova?

- To su procesi koji su bili na štetu srpskog naroda i imaju veze sa rušenjem Jugoslavije. Njima je bio cilj da se Jugoslavija podeli na šest, sedam, možda i osam delova. Srbija i Crna Gora su uspele da očuvaju zajedničku državu SRJ, pa SiCG koja je trajala sve do 2006. godine. Dakle, morala je prvo Crna Gora da ode da bi moglo da "ode" i Kosovo. Meni se čini da smo nekako lako dopustili da nas razdvoje, pristajući na onakve uslove referenduma. Tada je u Srbiji bila Vlada Vojslava Koštunice, a šef kabineta mu je bio Aleksandar Nikitović koji je rodom iz Bara i za koga verujem da je svim srcem bio za zajedničku državu. Ali, bez obzira na sve što nam se tada desilo, mi treba da težimo novom ujedinjenju. Ako smo živeli zajedno od 1918. do 2006. godine, zašto ne bismo mogli ponovo da živimo zajedno? Naš najviši politički cilj treba da bude neka vrsta nove zajednice među Srbima, a što nikoga drugog ne bi ugrožavalo. Možda bi to mogao da bude neki oblik konfederacije.

*Velika šteta je napravljena srpskom narodu u identitetskom smislu u Crnoj Gori.

- Mudrim delovanjem mislim da se može u budućnosti doći do toga da se Crna Gora vrati sebi, da ne mora svoju državnost da zasniva tako što će da negira Njegoša, kralja Nikolu, svoju zastavu iz 1905. godine. Kada se kaže zajednička država, onda to ne znači da je u pitanju neko svojatanje, tj. da Srbija svojata Crnu Goru, kao što obično govore protivnici zajedničke države. To znači da Crna Gora treba da dođe sebi u identitetskom smislu, a taj identitet se zasniva na temeljima koji su postavljeni u prošlosti, a ne u procesima koji su se pod uticajem Zapada desili poslednjih godina. Zato treba delovati u tom smislu čuvati jedinstvo i predanje da smo svi zapravo Srbi.

Foto: V. K

DOBROBIT PROMENA

A U vlasti u Crnoj Gori prvi put imamo Srbe, iako ne pokrivaju ključne pozicije.

- Dobro je što Srbi u Crnoj Gori sada imaju pozicije u vlasti koje ranije nisu imali. U vreme vladavine DPS bilo je nezamislivo da se Srbi zapošljavaju u državnim ustanovama, a kamoli da Srbin bude predsednik Skupštine, tako da to jeste dobrobit promena koje su nastale 2020. godine.

Preporučujemo

Crna Gora

0 0

Pao kavčanin u Moskvi: Rusija po interpolovij poternici uhapsila Drešaja

05. 05. 2026. u 19:59

Politika

0 1

Zogović uputio jaku poruku: "Kosmet nije geografski pojam, već temelj nacionalnog identiteta"

05. 05. 2026. u 13:03

Ekonomija

0 0

Poskupelo gorivo u Crnoj Gori: Ovo su nove cene

05. 05. 2026. u 10:02

Crna Gora

0 1

"Nemamo informaciju da planiramo da pomognemo SAD protiv Irana" Ministarstvo odbrane Crne Gore: Takve odluke su van naše nadležnosti

04. 05. 2026. u 22:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije