ХОЛИВУД МУ ЈЕ БИО МАЛИ: Сећање на легендарног Френка Капру, госта првог Феста (ФОТО)

пише Никола ЛОРЕНЦИН

18. 05. 2021. у 12:30

ДОК је на својим програмима, месецима, готово неприметно, РТС донедавно приказивао филмове Френка Капре, све један значајнији и вреднији од другога, ваља се подсетити да је ова ТВ збирка ремек-дела уметности филма имала и "фестовску предигру", пре пола века!

ХОЛИВУД МУ ЈЕ БИО МАЛИ: Сећање на легендарног Френка Капру, госта првог Феста (ФОТО)

Фото: ИМДБ

На првом Фесту, 1971, цео свет филма обрео се међу нама. А Френк Капра (гост те 1971) и јесте Фест, човек од века филма. Стваралац ван граница времена и сажетог простора Холивуда или националне кинематографије Американаца. Капра је дружељубив, и у приватном животу био је, попут јунака његових филмова, човекољубив, частан, одмерен и непоколебиве етичности. Ако се догоди сусрет, као што се у време првог Феста догодило студентима београдске Академије (за позориште и филм), онда је то величанствени празник филма, дорастао филмском Фесту и "Храбром новом свету".

Сусрет са славним редитељем и хуманистом, аутором десетине најгледанијих и најганутљивијих, раздраганих филмова ("Догодило се једне ноћи", "Господин Дидс иде у град", "У гроб ништа не носиш", "Господин Смит иде у Вашингтон", "Арсеник и старе чипке"...), догодио се у недељу, 17. јануара, 1971, у београдском Клубу новинара. Био је то, заправо, ручак са Капром уз присуство супруге Лусил Вагнер (тада: у 40-годишњем браку!), сусрет заказан као другарски и колегијални чин виђења, разговора, пропитивања и запитивања, радозналих погледа на бајку филма у којој смо ми, ипак, млади и недовољно учени учесници, па погледе упиремо у великог барда филма - Френка Капру.

Чини ми се потпуно нестварним то што смо на програму РТС гледали његове филмове, и оне најстарије, још из доба немог филма, такође и оне из међуратног, ратног и, како је аутор био неуморан филмски фанатик, и филмове послератног, завршног ткања Каприног веома плодног стваралачког века. У том вртлогу времена и филма, програмских ТВ "извадака" из Каприног богатог опуса, у том филмском и телевизијском зближавању, и не примећујем како је прошло пола века од блиског сусрета са аутором, синеастом, јунаком Другог светског рата, најзад и емигрантом са Сицилије, не осврћем се на прошле године и минуло време: напротив, оживљавам то доба и тражим да се појаве нова факта и артефакта која сведоче о изузетном дану, 17. јануара, 1971!

Фото: ИМДБ

"Господин Дидс иде у град"

- Филм је болест. Када филм зарази твој крвоток, постаје први међу хормонима; влада енцинима, управља мождином дубоко под кором средишњег мозга (нашим "трећим оком" или унутрашњим светом) која регулише биолошку активност организма, тумачи улогу Јага у вашој психи. И као што је то с хероином: противотров филму јесте - још више филмова - говорио је Капра.

Фото: Мирослав Милић

Никола Лоренцин

Пријатно је сетити се тог студеног јануарског дана на четвртом спрату Клуба новинара, незаборавни су његов осмех, брци и реч, и његова смерна супруга која пажљиво и стрпљиво слуша причу свога Френка, а понекад упути поглед и на студенте, док се утркујемо ко ће пре и више питања поставити јединственом Капри. Седео је између нас, као икона или митски знамен великог и особеног филмског дела. На збору испред Капре, здравице и лепих жеља које нам је вешт беседник одмах упутио, налазила се омања дружина студената Академије за позориште, филм, радио и ТВ. Памтим присуство две љупке даме студенткиње са друге године, Мирјане Живковић и Татјане Шупут. Од старијих, постављеном асталу приступили су жустри Јован Јовановић, с њим и Лазар Стојановић, обојица ће се ускоро представити својим делима, насталим, верујем: и уз Каприну подршку, баш његовим пријатељским речима.

Фото: ИМДБ

"Догодило се једне ноћи"

Са друге године филмске и ТВ режије, код проф. Александра Петровића, овом обреду присуствовали су Томислав Том Готовац, Хуан Карлос Феро, Драгомир Зупанц и Никола Лоренцин. Помно смо следили Каприну причу, а ја сам укључио и мали магнетофон, марке "гелосо", купљен у Трсту, између фармерки и вискија, примакао се нашем барду и тумачу филмских чудеса, и сео до Капре, не бих ли вештије управљао микрофоном. Имао сам једну једину магнетофонску траку, трајања 30 минута и то је одредило сачувани део разговора који је, у чину догађања, потрајао знатно дуже. Али, "гелосо" нас је издао. И да сва драма оде у трагедију, снимљена трака нестала је у вртлогу фестовских година. Каприно богословљење о филму, на срећу, претходно је са магнетофонске траке "скинуто" и снимљени разговор објављен је у сарајевском "Синеасту".

Фото: Приватна архива

- Желим да моје филмско дело буде доступно свима који су уживали у мојим филмовима. Немам ништа да сакријем пред било киме. Нека људи о томе шта сам снимио одлуче сами. А то како ће сами одлучити, говориће више о њима, ко су и какви су, него што ће говорити о мени и о томе какав сам ја. Представљене вредности похранио сам у мојим филмовима, јер сам проживео предиван живот, уживао у њему, веровао у човека и заклео се пред народом - говорио је велики Капра.

Дочекао је одлазник са Сицилије и житељ Земље филма мирну и скрушену годину плодног живота, своју 94. Отишао је 1991, пре, ето, 30 година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)