КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (11): Добра дела у свим жанровима

В. Н.

14. 02. 2021. у 10:19

У овогодишњој продукцијиј запажени су дијалози са језичким књижевним наслеђем

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (11): Добра дела у свим жанровима

Фото В.Н.

БОЈАНА СТОЈАНОВИЋ ПАНТОВИЋ (Београд)

1."ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

2."КЊИГА НЕСТАЈАЊА", Ана Ристовић ("Архипелаг")

3."ДАВИД ПРОТИВ ОТУЖНОГ ЗЛОДУХА", Предраг Марковић ("Соларис")

4."МУТНИ НАГОВЕШТАЈ КИШЕ", Јелена Ленголд ("Архипелаг")

5."КРИТИЧКИ ОПИСИ", Марко Недић ("Академска књига")

Бојана Стојановић Пантовић

ПРОТЕКЛА, по много чему за културу неповољна година на крају је обележена великим бројем веома добрих наслова у свим жанровима, посебно када је реч о поезији, али и о романима. Најпре роман И. Маројевића који објективним, готово документаристичким стилом постиже изузетан наративни и језички перспективизам главних јунака и њихове транзиције приповедања о историјским, људским и идеолошким догађањима зла у прошлом веку. Књига А. Ристовић је једна од најоригиналније конципираних прозних творевина у савременој српској књижевности. Осцилујући између прозаиде, кратке приче, записа и есеја, овај специфични појмовник одбачених ствари рачуна и са евокативно-лирским читалачким доживљајем. Мајстор постмодернистичког приповедања П. Марковић враћа се на нашу сцену са изузетно провокативним романом који барата односом између документа и фикције на примеру јунака Давида Албахарија, док Ј. Ленголд нарочито у дугим наративним песмама своје нове песничке збирке тематизује апокалиптичку свакодневицу из родно двоструке перспективе. Коначно, огледи М. Недића о српској прози, на трагу ауторових претходних сродних књига утиру пут једној новој, узбудљивој историји приповедања у српској књижевности.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

ДОБРИВОЈЕ СТАНОЈЕВИЋ (Смедерево)

1."КРИТИЧКИ ОПИСИ, ОГЛЕДИ О СРПСКОЈ ПРОЗИ", Марко Недић ("Академска књига")

2."ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

3."ДАВИД ПРОТИВ ОТУЖНОГ ЗЛОДУХА", Предраг Марковић ("Соларис")

4."БЕЗГЛАВО, ПРИЧЕ О ЗАГЛАВЉЕНИМ ЉУДИМА", Дејан Симоновић ("Оксиморон")

5. "ЗАПАД-ИСТОК",Намир Радојковић ("Алма")

Добривоје Станојевић

М. Недић доследно наставља да се бави тумачењем српске прозе. Нова гледишта на дела Д. Васића, И. Андрића, М. Црњанског, М. Кашанина, Б. Петровића, М. Булатовића, М. Павића и других писаца омогућавају поузданије сналажење савременог читаоца у вртлогу нових поетика. И. Маројевић овим романом тематски покрива последње две деценије и техником сказа указује на учесталост патње у савремености која чека јунаке ако се на време не припреме за велика зла. Главни јунаци романа П. Марковића, измишљено стварни ликови или стварно измишљене личности Давид Албахари и П. Марковић, смештени су у гротескно-иронијски контекст и препуштени необузданој машти и духовитости приповедача. Меланхолична самоиронична бајковитост. У књизи прича Д. Симоновића наставља се приповедање о "безглавима" и "нишчима". Веома духовито, горко-иронијски и гротескно обликована, са контрастираном ружичастом и макабричном атмосфером, Симоновићева књига обилује антологијским детаљима скривених философема о меланхолији. Првенац Н. Радојковића указује на талентованог писца трилера. Овај жанр је омогућио аутору да поведе својеврсни интеркултурни полилог између Истока и Запада, Севера и Југа.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

МИЛЕ ТАСИЋ (Суботица)

1. "ЈА ТО ТАМО ПЕВАМ", Душан Ковачевић ("Лагуна")

2. "ЖЕТЕЛИЦА И ШУМАНОВИЋ", Драган Лакићевић ("Партенон")

3. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

4. "НЕ МОГУ СВИ ДА УМРУ ЛЕТИ", Милан Тодоров ("Архипелаг")

5. "ИЗМЕЂУ ДИДАСКАЛИЈА", Ђорђе Д. Сибиновић ("Досије")

Миле Тасић

КЊИГА Д. Ковачевића је својеврсна аутобиографија аутора, али и биографија-аутобиографија свих нас који смо деценијама живели и стасавали уз његове песме у позоришту, филму, телевизији. Оригинална на поетском пољу, збирка Д. Лакићевића нас у пет целина води кроз, никада од аутора ненапуштено, трагалаштво речи не само у њиховом значењу већ и у њиховом битку. Очигледно ослоњен на традицију кроз наше песничке великане и наравно народну поезију, Лакићевић осваја и нови песнички поступак. И. Маројевић нас већ самим насловом романа смешта у простор изгубљености и залуталости. Његово сопствено трагање кроз јунаке романа је и наше, кроз које нас аутор вредном нарацијом води суочавајући нас са моралним поразима вредним толико колико нам је снаге да прођемо кроз катарзу. Прича о свакодневици у роману М. Тодорова испричана је врло уверљиво, а прича о љубави према истој жени овог пута је дата на оригиналан и сасвим нов начин. Крими делови појачавају тоналитет романа, а читаоца држе све време напетим. Разоткривајући себе без устручавања и у овој књизи Ђ. Д. Сибиновић нам је понудио своју аутобиографију кроз 32 разговора уз документарне фотографије. Аутор свакако не припада оном корпусу стваралаца који свесно, а бесмислено "ките" своју биографију.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

НЕМАЊА ВЕЉОВИЋ СУБРОСА (Београд)

1. "ХОЋЕМО ЈОШ МАЛИХ ПРИЧА,ЈОШ,ЈОШ И ЈОШ", Давид Албахари (КОВ)

2."МУЗЕЈ НЕ РАДИ", Лаура Барна ("Арс Либри")

3. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

4. "ДАВИД ПРОТИВ ОТУЖНОГ ЗЛОДУХА", Предраг Марковић ("Соларис")

5. "ПУРПУРНА ДЕКАДА", Владимир Копицл ("Дерета")

Немања Вељовић Суброса

ВРЛО радо бих причао и писао о романима из прошлогодишње књижевне продукције, с оном фином вољом која је одувек постојала у нашој књижевности, но, прилике овог лепог позива ограничавају краће есејистичко саопштење трансмодернистичким облицима казивања. Дакле, скроз кратко (о романима): "Прекрасне рушевине", "Пелерина" и "Коначни извештаји о равнотежи". Ако је нешто племенито могло да задеси српску књижевност онда су то текстови Сава Стијеповића, Радивоја Шајтинца и Фрање Петриновића. Дакле, ово су њихове најбоље књиге - треба прочитати, није рђаво. И, наравно, књиге које предлажем за Награду. Посебно обратити пажњу на младог колегу Владимира Копицла, коме, у све луђим годинама, број 69 нимало није стран - таквим писцима увек треба дати шансу да вас изненаде, и увек ће болети, и увек ће палити, и увек ће бити на рубу знаности. Ово је већ довољно за читање, а свакако јесте за опстанак хоризонта учтиво-слепог дискурса о поштовању форме. Лени Волгин не могу дати глас за Награду (проблеми једне друге приче чији је крај веома фин, а почетак лепши) што не значи да не можете да прочитате "Цвет у јами". И док читате "Цвет у јами" мислите на садашњост, јер никад се млађи нећемо срести.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЗОРАН ЈЕРЕМИЋ (Ужице)

1. "ШТО НА ПОДУ СПАВАШ", Дарко Цвијетић (Књижевна радионица "Рашић")

2."ТО МОРА ДА САМ ТАКОЂЕ ЈА", Саша Радојчић ("Архипелаг")

3. "КОНТРАЕНДОРФИН", Светислав Басара ("Лагуна")

4. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

5."ЛИК СА ЛИМЕСА", Драган Хамовић (СКЗ)

Зоран Јеремић

ПОТРЕСНА сведочанста Цвијетићевих јунака, стилски ефектно уравнотежена поетским и прозним наративима, преиспитују егзистенцијалне облике трајања ратне трауме у контексту породичног и ширег друштвеног окружења. Звучност и мисаоност Радојчићевог песништва, заснованом на прожимању више семантичких слојева, представљају узбудљив лирски амалгам коначно освојеног искуства једне песничке и животне зрелости. У фуриозном ритму С. Басара свој добро познати заоштрени сатирични рукопис надограђује на стилском и идејном плану обесмишљавајући притом митологеме националне мегаломаније, идеолошког празнословља и глобалног конформизма. У широком временском распону, из различитих приповедачких перспектива роман И. Маројевић предочава кругове злочина 20. века не остављајући нас без наде у тријумф људскости и тријумф књижевности над малодушношћу историјских чињеница. Доследан у пажљивом избору поступака и средстава за освајање свог лирског простора, Д. Хамовић још једном потврђује версификацијско мајсторство и инспиративан дијалог са језичким и књижевним наслеђем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РЕЋИ ЋУ ВАМ У ПОВЕРЕЊУ! Реакција руских челника након што је у Београду химна Русије престала да се интонира током доделе медаља (ВИДЕО)