КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (8) : Песме по звуку пчела

НАРЕДНИХ дана објавићемо изборе још 27 чланова Великог жирија

Фото В.Н.

МИЛОШ ПЕТРОВИЋ (Крушевац)

1. "КРИТИЧКИ ОПИСИ", Марко Недић ("Академска књига")

Фото Приватна архива

КЊИГА М. Недића садржи огледе о новијој српској прози са три целовита дела: српске народне приповетке у Вуковој редакцији, модерна проза између два рата и проза богате поетике у другој половини 20. века. Преглед писаца и дела иде од С. М. Љубише и Ј. Веселиновића до Д. Васића, Андрића и Црњанског. У завршном делу истакнута су дела Б. Петровића, Д. Поповића, М. Булатовића, Г. Олујић и М. Павића. Књига Р. Микића богат је и луцидан критички и књижевнотеоријски продор у поезију значајних српских песника од В. Попе до Ж. Недељковића и В. Вукашиновића. Пажњу привлаче паралеле о Бориславу Радовићу (између херметичности и хумора) и о Матији Бећковићу (кретање између лирике и епике). Збирка песама В. Вукашиновића рађена је у структури косидбе и зову пчеле. Песник је склон ставу модерног човека у коме има и жала за старим огњиштем. С. Игњатовић је заводљив писац портрета што је показао и новом књигом. Лик малог банкарског чиновника гради приповедно топло упркос вечном питању камо отићи када пута нема. Лапчевићев "Рукопис" у преплету је традиционалне и нове прозе, то ће рећи митског, историјског и актуелног времена.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЕЛМА ХАЛИЛОВИЋ (Нови Пазар)

1. "ПИШЕМ ТИ ПРИЧУ", Љиљана Пешикан Љуштановић ("Академска књига")

Фото Приватна архива

Одавно у научној јавности није засијала књига као што је "Пишем ти причу" Љиљане Пешикан Љуштановић, круна њене каријере, којом показује како усмена књижевност инспирише писано стваралаштво. Књигом "Мутни наговештај кише" Јелена Ленголд наставља песничко путовање и доказује се као један од најупечатљивијих гласова савремене поезије. Жеља нам је да књижевна критика не дозволи да роман Соње Атанасијевић "Спавај, звери моја" буде брзо заборављен, јер је реч о делу упечатљиве форме којем и читаоци и стручна јавност треба да посвете пажњу пре свега због дубинске анализе савременог друштва. Антиратним романом "Што на поду спаваш" Дарко Цвијетић истражује контекст новије историје, песничким нервом упечатљиво слика трагику ликова и уверљиво доводи читаоца у амбијент. Јелена Пилиповић показује блиску везу Платона и Вергилија дајући истовремено и повест њихове рецепције у европској култури. Књигом "Врт од слова" ауторка тражи и налази сагласја између два духа и два опуса.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

САША РАДОЈЧИЋ (Сомбор)

1. "НОСТАЛГИЈА ЗА БЕСКРАЈЕМ", Дарко Даничић ("Агора")

Фото Приватна архива

Даничићеви путописи са Бајкала, Алтаја и Тибета испуњени су занимљивим описима и изванредним оцртавањем карактера предела и људи, до сада углавном непознатих српском читаоцу. Без претензија да буде дидактичан или да читаоца оптерети безбројним информацијама о местима која посећује, Даничић пише о свом доживљају путовања, о себи као путнику. Амбиција коју нескривено испољава поезија Драгана Бошковића је апсолутна, у смислу да својим говором хоће да обухвати и изрази целокупно искуство савремене субјективности, на свим нивоима тог искуства. Обраћајући се своме времену језиком који то време разуме, Бошковић заправо говори о универзалним, свевременим темама - Богу, љубави, животу... С. Јеленковић се у новој књизи неочекивано премешта на неоверистичку страну. Он проналази могућности поетизације чак и најобичнијих, свакодневних предмета и односа; у томе је аспекат жена у његовим новим песмама. Стихови са библијском тематиком и класицистичком интонацијом Селимира Радуловића заступају форму духовности која недостаје савременом човеку, истовремено ослобођеном и лишеном темеља, који неуспешно хоће да запоседне планету, а полази му за руком само да је упропасти. Роман Д. Стојановића, писан сјајним стилом, приказује како се бурне промене на великој позорници светске историје прожимају са променама индивидуалних судбина, и како се историјско постојање, испуњено страдањем, превазилази и искупљује наоко ефемерним, вишег смисла лишеним детаљима.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ (Београд)

1. "КОНТРАЕНДОРФИН", Светислав Басара ("Лагуна")

Фото Приватна архива

С. Басара наставља своју дистопију, односно демитологизацију српске историје и њених ауторитативних личности, посебно Андрића. Писац је субверзиван, готово анархиста, готово мизогин. Међутим, Басара чини озбиљну стваралачку разлику у српској књижевности. Д. Тиаго-Станковић нуди зрелу прозу, наративни калеидоскоп који сваком новом причицом мења своје шаре, форме и слике. Ауторов лик, наш сународник, антиквар и египтолог ствара у својој продавници сезам егзотичних артефаката као арабеску свог живота у Каиру. Дајући културним архетиповима индивидуални квалитет женскости, Љ. Арсић креира софистицирану прозу кроз игру стаклених перли уметности и цивилизације. То је проза сентенци, путености, духовности и луцидности. И. Маројевић исписује уроборос жртава и злочина у претходном веку зла, логора и сулудог бомбардовања. Посебно се књижевно развијају слике јасеновачке истине и несреће. Овај роман је писан објективизирано и лишен је идеологије, а његови ликови имају животну снагу и убедљивост. П. Марковић представља реални хронотоп Земуна и Београда у новијој историји. Роман је омаж књижевности, посебно писцу Албахарију. Прогон Срба и Јевреја показује сатанско лице 20. века.

Препоручујемо

Култура

0 3

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7) : Рађање љубави упркос свему

10. 02. 2021. у 10:08

Култура

0 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6.) : Сложена слика тешких времена

09. 02. 2021. у 11:20

Култура

0 2

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5.) : Заноси и разочарања

08. 02. 2021. у 09:50

Култура

0 1

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (4.) : У потрази за добрим местом

07. 02. 2021. у 09:35

Култура

0 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (3): Добро и зло у смутном времену

06. 02. 2021. у 10:09

Култура

0 4

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (2): Домети српских прозаиста

05. 02. 2021. у 10:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације