КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6.) : Сложена слика тешких времена

СА данашњим бројем објавили смо изборе 25 чланова Великог жирија

Фото В.Н.

РАДИВОЈЕ МИКИЋ (Београд)

1. "ТАМНА ПУЧИНА" Драган Стојановић (ДК "Студентски град")

Фото Архива

Драган Стојановић, доказани тумач књижевности врло високе мере, из године у годину, намеће се и као све значајнији прозни писац. Кратки роман "Тамна пучина"доноси једну сложену слику драматичних времена и суптилно раскрива унутарњи свет морално изузетно осетљивог појединца, који у драматичним збивањима успева да очува свој интегритет. Злата Коцић већ неко време је у самом врху савремене српске поезије, посебно оног тока који се може означити као поезија која израста на религијски интонираном тумачењу света, али уз подразумевано присуство и наслеђа авангардне књижевности, нарочито руске авангарде, док, опет, Драган Лакићевић, узимајући један тако захтевани у српској књижевности високо уздигнут облик као што је сонет, настоји да покаже како модерни песник у делима ликовне уметности може да пронађе онај подстицај који ће га одвести у сфере чисто лирског тумачења света. Марко Недић и Драган Хамовић, два важна тумача српске књижевности, показују својим новим књигама како се и кретањем у врло широком тематском простору може доћи до слике крупних књижевних промена, на једној страни, и до онога што обликује лик једне националне културе, њену унутарњу константу, на другој страни.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЗОРАНА ОПАЧИЋ (Београд)

1. "СРПСКА КУЛТУРА У 18. И 19. ВЕКУ" Петар Пијановић (Матица српска)

Фото Архива

КАО вишеугаона призма у сагледавању разнородних аспеката и утицаја који су формирали дух и културу српске културе новог доба, посебним издвајањем кључних тачака српске књижевности, науке и уметности 18. и 19. века, студија Петра Пијановића представља драгоцени допринос српској науци. Књига Александра Јовановића резултат је дуготрајног посвећеничког бављења модерном поезијом. Полазећи из уверења да врхунска поезија "изнутра обасјава" и оплемењује читаоца, активирајући у њему свест о књижевнокултурној вертикали, аутор се усредсређује на тумачење појединачних песама, од Ракића и Диса до Ивана В. Лалића и Тешића. Тумачењем прозних поступака значајних српских писаца у књизи есеја Марка Недића указује се на неке битне еволутивне промене у савременој српској књижевности. Полазећи од противречних самоперцепција унутар поља српске културе, у својој монографији Хамовић истражује однос савремених песника, есејистичара и научника према историјском и културном памћењу, као дубинским ресурсима сопствене културе. Монографија Светлане Шеатовић посвећена је културолошким и географским аспектима јадранског простора у књижевном стварању и животу Иве Андрића, кроз указивање на поетичке особености његовог дела, као и кроз тумачење менталитета човека копна и човека мора.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЂОРЂЕ ПИСАРЕВ (Нови Сад)

1. "ПРАВИ ЖИВОТ ГОСПОДИНА СТАЈНИЦА" Срба Игњатовић ("Пресинг")

Фото Архива

ЛЕПА, помало "старински" исписана књига прича (потенцијални роман?) Србе Игњатовића као да нас враћа у она херојска времена модерне књижевности када се нудила истинска литература, а не само концепт или гомилање речи и страница, што се често дешава са прозом савременика. И господин Стајниц, као јунак, "прети" да оправдано заузме своје место у пантеону сталних књижевних артефаката. Означити значи и препознати и присвојити, али и стећи и освојити, спроводи и даље Петриновић своју већ препознатљиву наративну стратегију којом обележава идентитет (и координате) Свог Града. Заиста, а шта је друго класична књижевност ако не означавање и препознавање, па на крају и тумачење живота? Мицићеви јунаци настављају у добро препознатљивом, оплемењеном, истанчаном и рафинираном павићевском плесу да трагају за лепотом и смислом, а две есејистичко-критичарске књиге затварају овај избор: Ненин исписује своје "детективске приче" дајући смисао загонетним моментима из судбине и стваралаштва Црњанског, док Селимир Радуловић нуди обиље записа о својим савременицима - жетва многих година! - претварајући своју књигу у сопствену тачку Алеф у којој се, правоверно, секу не само његова прошлост, садашњост и будућност.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

СТЕВАН ЈОВИЋЕВИЋ (Београд)

1. "ТАМНА ПУЧИНА", Драган Стојановић (Дом културе "Студентски град")

Фото Архива

ВАНРЕДНО стилизовано исприповедан, нови роман Д. Стојановића садржајно је усредиштен око судбине јунака што у колоплету светскоисторијских ломова покушава да одгонетне оне тамне рубове властите свести, савести и осећајности. Песничким збиркама З. Коцић и С. Радојчића заједничко је настојање њихових твораца да допру до једног замишљеног нивоа језика где сваки његов звук није у арбитрарној већ у природној вези са стварима: док З. Коцић енергију сакралног досеже у ономе што има фолклорно-митолошку и библијску основу, дотле Радојчић поетску снагу црпи из оног што долази из обзора сећања и разорне стишаности песничкога субјекта, филозофски запитаног пред драмом људске егзистенције. Остајући доследно укорењен у ономе што је матично и своје, Д. Хамовић још једном посредује идеју да без тумачеве вере у традицију и ову и овакву стварност нема ни вере у књижевност у којој та традиција и стварност напросто увек морају одјекнути. У књизи критичких огледа чији су смисаони и интерпретативни потенцијали пре свега похрањени у опсежноме тексту посвећеном тумачењу поезије В. Попе, Р. Микић изнова се потврђује као скрупулозни поетски стручњак и незаобилазни књижевни аналитичар чија реч има завидну тежину.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ВЛАДИМИР Б. ПЕРИЋ (Крагујевац)

1. "СЕНТИМЕНТАЛНО ВАСПИТАЊЕ ЈУНАКА РОМАНА",

Фото Архива

ПАРАДОКСАЛНИ фикциони светови који кроз нарацију оспоравају фигуру писца, мозаична микропроза у коју је сабијен мото, парабола и метапоетички коментар, као и антиципација коронапрозе, творе срж Писаревљевих прича. Изразита емпатија према рањивом човеку у свету у коме влада тиранија тренутка и императив брзине, карактерише ново поетско остварење Драгана Бошковића. Чулна поезија Јасмине Топић, у којој је ентропија мноштва приватних, интимних, малих ствари укомпонована у енергичну поетску полифонију, представља како путописно кретање по меридијанима и паралелама (Мелбурн, Ровињ, Берлин) тако и сједињавање тела и природе, где сопство постаје својеврсни пејзаж у додиру са другим лирским субјектима. Песме Синише Туцића проговарају о цивилизацијским чудовиштима која прете да униште срж људскости. Енклаву, безбедни простор, поета види у дечјем свету и у том простору лирски субјекат проналази уточиште од економског сцијентизма и демона капитализма. Језгро Маројевићевих романа чини стављање човека изнад идеологије, историјских ратних стереотипа и проблематизација опозиције жртва/злочинац кроз ротирање тачака гледишта различитих наратора.

Препоручујемо

Култура

0 2

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5.) : Заноси и разочарања

08. 02. 2021. у 09:50

Култура

0 1

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (4.) : У потрази за добрим местом

07. 02. 2021. у 09:35

Култура

0 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (3): Добро и зло у смутном времену

06. 02. 2021. у 10:09

Култура

0 4

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (2): Домети српских прозаиста

05. 02. 2021. у 10:09

Култура

0 2

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (1) : Заноси младости у сећању

04. 02. 2021. у 10:30

Култура

0 1

ОД СУТРА ГЛАСАЊЕ ЗА"МЕШУ": Почиње надметање за престижну награду за књигу године коју 33. пут додељују "Вечерње новости"

03. 02. 2021. у 10:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације