ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: И бункер нуди естетски доживљај

Слободан Малдини

22. 09. 2020. у 12:18

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: И бункер нуди естетски доживљај

Изглед објекта у Прилепу / Фото Лична архива

Недалеко од Прилепа подигнута је грађевина необичне архитектуре - "Центар за континуитет пословања и опоравак података у случају катастрофа".

Пред аутора, београдског архитекту Зорана Абадића постављен је тежак задатак: физичка заштита дигиталних база Министарства унутрашњих послова Македоније од крађе, брисања и упропашћења, због чега их је потребно похранити у објекту сигурном као банкарски трезор.

Да би биле омогућене безбедност и контрола објекта, одабрана је издвојена локација, удаљена два километра од градског центра. Својом унутрашњошћу, предвиђено је да грађевина пружи сигуран смештај рачунара и мрежних уређаја, уз снабдевање електроенергијом, контролу радне температуре и добре рачунарске везе.

У одговору на захтеван задатак, аутор је посегао за несвакидашњим архитектонским речником. Замислио је зграду са основом једноставне кружне форме, укопану у негостољубивом терену, налик кратеру каквог метеора или вулканском гротлу. Елементарним али финим геометризмом супротставио се грубим цртама крајолика, уносећи у њега артистичку суптилност. Чиста, једноставна форма круга неодољиво ме асоцира на вулкански кратер Роден у Флагстафу, у Аризони, који садржи јединствену подземну инсталацију америчког уметника Џејмса Тарела. За разлику од Тарела који се, купивши земљиште са вулканским кратером упустио у јединствену авантуру креирања светски познатог концептуалног дела ленд-арта, објекат у Прилепу, настао као плод потреба македонске полиције финансиран средствима Европске уније, више подсећа на заостали бункер из Другог светског рата, у којем се налазе недирнуте кости његових бранилаца.

Али, ако апстрахујемо функцију овог објекта, пред нама је чиста геометрија, минималистичко дело, које изван претходног контекста има високе естетске и структурне квалитете. Као што је минималиста Тадао Андо свој архитектонски концепт геометризма градио на објектима уметничких и религијских садржаја - музејима и цркавама, чисти обриси зен архитектуре у Прилепу живе самосталан живот независно од намене. У послератном Прилепу, почетком шездесетих настао је вискооестетизовани споменик Богдана Богдановића "Непобеђени", подсећајући у Парку Револуције на тековине народнослободилачке борбе, а данас је на овим просторима достигнут висок скулпторски домет пуристичке, јасне архитектонске концепције државног здања. Надам се да овај савремени "Форт Нокс" апсурдне функције чувања дигиталних података у ери када се они уместо у бункерима спремају у уздвојеним интернет облацима, заштићени комплексним мењајућим лозинкама што им гарантује безбедност, неће доживети злу судбину залудних грађевина ере социјализма. Без обзира на бесмислен садржај, овај бункер пружа јединствен визуелни и естетски доживљај у кршу македонске варошице. Штета што због полицијског карактера неће постати и стециште љубитеља архитектуре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)