ПИСАО О ЉУБАВИ И РОДОЉУБЉУ: На данашњи дан рођен српски песник Алекса Шантић, ово је његова животна прича
НА данашњи дан 1868. у Мостару је рођен српски песник и академик Алекса Шантић. У свом родном граду је провео највећи део свог живота и песничког стваралаштва.
Фото: Википедиа
У почетку узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а касније је изградио сопствени песнички израз карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама.
Написао је и објавио око 800 песама, а неке од њих које се могу сврстати у антологијске су "О класје моје", "Моја отаџбина", "Вече на шкољу", "Емина". Писао је и драмске текстове и преводио дела са немачког и чешког.
Шантић је рођен у Мостару, где је провео већину живота. Отац му је умро у раном детињству, па је живео у породици стрица Миха званог Аџа. Имао је два брата - Јефтана и Јакова, као и сестру Персу, док му је друга сестра – Зорица, умрла још као беба.
Пошто је живео у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а потом се 1883. године вратио у Мостар.
Почетком 1887. године постао је сарадник Голуба, затим часописа Босанска вила, те Нове Зете, Јавора, Отаџбине. Наредне године основао је Српско певачко друштво "Гусле", а потом је изабран за првог потпредседника мостарског пододбора "Просвете". Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа Зора, који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле.
Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најлепше песме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Његова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа.
Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта "Моја отаџбина", а у неким од својих најпотреснијих песама Шантић пева о патњи оних који заувек напуштају домовину и одлазе у туђи свет "Остајте овде", "Хлеб".
Љубавна поезија мостарског песника развила се под јаким утицајем севдалинке. Амбијент његових љубавних песама је амбијент баште, бехара, хамама, шедрвана…, а девојке које се појављају у његовим стиховима су скривене лепоте, окићене ђерданима. Таква је песма "Емина", а дух те нумере је толико погођен да је песма ушла у народ и пева се као севдалинка.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914. Умро је пре скоро једно века од туберкулозе у Мостару 2. фебруара 1924. године.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО: СПАСОВДАНСКА ЛИТИЈА: Помен жртвама насиља
Препоручујемо
ТУМАЧЕЊЕ ДЕЛА МИХАИЛА МИЛУНОВИЋА ИЗЛОЖЕНИХ У "ХАОСУ": Стручно вођење кроз "Немире"
23. 05. 2023. у 18:36
АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)
ФОТОГРАФИЈЕ које приказују ловачки авион МиГ-29 Ратног ваздухопловства Србије са две балистичке ракете CM-400AKG кинеске производње указују на то да је Србија постала други страни корисник овог типа ракета, што значајно мења раније веома ограничене ударне могућности ових авиона, пише амерички специјализовани магазин "Милитари воч" у тексту под називом "Прве хиперсоничне балистичке ракете у Европи: Српски ловци МиГ-29 интегрисали кинеско наоружање за револуционарно повећање ватрене моћи".
11. 03. 2026. у 16:26
ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег
СЕДНИЦА Скупштине Црне Горе прекинута је данас након што је председавајући у том моменту потпредседник парламнета Борис Пејовић (ПЕС) одузео реч посланици опозиционе Демократске партије социјалиста Александри Вуковић Куч.
11. 03. 2026. у 17:06
"У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА" Милановић љут на Израелца: "Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!"
ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић коментарисао је наводе израелског амбасадора Герија Корена да се усред Загреба налази терористичка јазбина у иранској амбасади.
11. 03. 2026. у 13:59
Коментари (0)