Култура

ПРИЧЕ НЕВИДЉИВИХ МУЗЕЈСКИХ ЧУВАРА: Валери Мрежан, за "Новости", о представи Gardien Party на 56. Битефу

Вукица Стругар

28. 09. 2022. у 10:20

У ИСТОРИЈСКОМ музеју Србије, две вечери заредом, публика 56. Битефа гледала је несвакидашњу француску представу Gardien Party, чији су аутори Мухамен ел Хатиб и Валери Мрежан.

ПРИЧЕ НЕВИДЉИВИХ МУЗЕЈСКИХ ЧУВАРА: Валери Мрежан, за Новости, о представи Gardien Party на 56. Битефу

Реч је о документарном позоришту, заснованом на животу самих извођача.

Овог пута, гледаоци ће пратити топле, духовите (понекад тужне) исповести шест чувара великих светских музеја из Париза, Марсеља, Санкт Петербурга, Стокхолма и Њујорка.

Невидљиви у свом послу, они будно мотре да се дела која чувају не оштете или украду.

Дискретни и услужни, сада су добили прилику да сами проговоре о свом односу према уметности, сопственим амбицијама и поразима, омиљеним делима, често откривајући неочекивану свестраност. О представи Gardien Party и свом стваралачком рукопису, за "Новости", говори један од аутора представе, Валери Мрежан која објашњава шта повезује све чуваре светских музеја:

- Заједничке тачке везане су за сам посао чувара: поглед (или одсуство погледа) посетилаца, досада и парадоксално место свеприсутности и невидљивости. Затим, начин на који се обавља посао сваке особе увелико варира у зависности од институције. На неки начин, то је и портрет великих музеја који примају бројне посетиоце, од оних у којима морате да носите униформу до оних у којима је управа попустљивија... Тако да приче нису исте, иако су засноване на истим темама. Све ово актере наводи да се суоче са својим гледиштима, искуствима, стратегијама за попуњавање празнине...

Како ми, посетиоци, изгледамо из њиховог угла? На који начин нас категоришу и по чему "препознају"?

- Оно што су многи чувари уочили је друштвени презир према самој професији. Кроз исповести откривају много и о свом знању, познавању дела. Многи од њих су испричали и анегдоте о надменим размишљањима индискретних посетилаца. Понекад, када је чувар заиста заинтересован и жели да покаже своје познавање дела, није увек добро прихваћен.

Јер, колеге му могу замерити што преузима "улогу" водича. Зато смо желели да завршимо дирљивом и јединственом причом Жан-Пола, пензионисаног чувара. Он је изузетна личност. На неки начин се формирао у музеју захваљујући својој отворености и жељи да допре до људи. У стварном животу, створио је своју уметничку колекцију захваљујући разговорима са уметницима. И зато, када нам посетиоци после представе кажу да више неће гледати на чуваре као до сада - ми смо веома поносни.

У представи се чују њихове професионалне и личне исповести, да ли вас је нешто у њима посебно изненадило или дирнуло?

- Лично, увек сам прилично дирнута када чујем шведског чувара како на врло једноставан и скоро неутралан начин каже "Не могу да кажем да је неуспех, али није ни успех". Данас се сви боре да изгледају као да су увек на врху, причају о добрим временима, успеху, забави.

Зато ми ова реченица ми прија. Веома ми се свиђа и анегдота о посетиоцу који мисли да је све дозвољено, ако каже "ја сам уметник". Сматрам да се у томе лако препознајемо и да је то добар начин за мало шале на сопствени рачун. Ми уметници умемо да мислимо да су наша убеђења легитимнија од осталих: ово је добар начин да схватимо да свако може понекад бити неподношљив, а да то и не зна.