СРБИЈУ НЕ ОСЕЋАМ КАО ИНОСТРАНСТВО: Француски академик и писац гостовао у Матици српској (ФОТО)

Јованка СИМИЋ

10. 05. 2024. у 13:13

ПИСАЦ светског угледа и француски академик Андреј Макин синоћ је био гост Матице српске у Новом Саду у оквиру манифестације "Молијерови дани" у организацији Француског института.

СРБИЈУ НЕ ОСЕЋАМ КАО ИНОСТРАНСТВО: Француски академик и писац гостовао у Матици српској (ФОТО)

Фото: Б.Лучић

 Председник Матице српске Драган Станић упутио је високом госту речи добродошлице, подсећајући да је у овој нашој најстаријој установи књиге, науке и културе гостовао тачно пре две деценије.

- Постајући становник Француске и француски књижевник, Андреј Макин није желео да престане да буде Рус – нагласио  је Станић, истичући Макинову двоструку националну припадност и изражавајући му поштовање за „толеранцију и умн  равнотежу".

Фото: Б.Лучић

  Дирнут добродошлицом и заинтересованошћу новосадске публике, Макин је рекао да се у Србији не осећа као да је сасвим у иностранству.

- Постоји велика културолошка сличност између Русије и Србије, али такође и између Србије и Француске, тако да осећам дуплу блискост – рекао је Макин.

   Поводом романа „Стари календар једне љубави“ (у издању Лагуне) у Свечаној сали Матице српске са Макином је на француском језику, уз превод Јелене Николић, разговарао Велимир Младеновић, изузетан познавалац опуса овог књижевника. Поетичан наслов овог новог Макиновог романа означава историјски тренутак у Русији када се, према Лењиновом декрету из 1918. године, са јулијанског прешло на грегоријански календар. Ова метафора о минулом времену царевине која је пала у руке „градитеља светле будућности“ приповеда о животу и љубавима Валдаса Батајева у вртлогу историјских превирања.

Фото: Ј.С.

  Макин је један је од најпревођенијих савремених француских писаца. Први велики успех постигао је романом „Француско завештање“, који је 1995. године добио најпрестижније француске књижевне награде – Гонкур.

 Рођен је 1957. у Дивногорску, у Сибиру, а образован је у духу француског језика и културе, будући да му је бака Францускиња. Докторат о савременој француској књижевности одбранио је на Московском универзитету. Када се настанио у Француској, предавао је неколико година руски језик и књижевност. Докторирао је и на Универзитету у Паризу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.

10. 01. 2026. у 15:43

Коментари (0)

Стручност, поверење и хумани приступ пацијентима је стуб здравства