НАРОДУ И ОТАЏБИНИ БОГАТСТВО ПОКЛОНИЛИ: Друго коло едиције "Највећи српски добротвори" Миломира Краговића у издању "Књиге комерц"

Драган Богутовић

25. 01. 2022. у 11:27

У ДРУГОМ колу изузетно добро осмишљене едиције "Највећи српски добротвори" из пера Миломира Краговића, писца, публицисте и новинара објављене су четири књиге: "Дај да би опет имао" (о Ђорђу Вајферту), "Витез са пером у руци" (о Сави Поповићу Текелији, "Књига на дукатима" (о Илији Милосављевићу Коларцу) и "Тапија за знање" (о Луки Ћеловићу Требињцу).

НАРОДУ И ОТАЏБИНИ БОГАТСТВО ПОКЛОНИЛИ: Друго коло едиције Највећи српски добротвори Миломира Краговића у издању Књиге комерц

Илија Милосављевић Коларац, Фото М. Анђела/Архива

Пре две године у првом колу, у издању "Књиге комерц", изашле су такође четири књиге - о Николи Спасићу, Миши Анастасијевићу, Михаилу Пупину и Сими Андрејевићу Игуманову.

- Годинама сам истраживао како бих прикупио што више података о људима који су радили, стварали и поклањали. У приватним библиотекама проналазио ретке књиге. Колико смо грешни према највећим српским дародавцима, показује и податак да је после 125 година изашла комплетна биографија великог задужбинара Илије Милосављевића Коларца. Или, пре неколико година је лекар и писац Драган Р. Ковач, иначе Требињац, објавио роман о Луки Ћеловићу "Погажени тестамент", а пре скоро 100 година изашла је "Споменица" у којој је кратко испричана његова веома необична биографија - каже Краговић, за "Новости".

Немац по рођењу а Србин у души, Ђорђе Вајферт (1850-1937) био је први српски индустријалац, власник рудника и пивара, визионар, банкар, истраживач, родољуб, борац, покровитељ културе, љубитељ тркачких коња, масон, мачевалац, стрелац, колекционар, носилац бројних одликовања, велики добротвор. У 23. години, 1. фебруара 1873. године добио српско држављанство и положио заклетву новој домовини, а као српски држављанин учествовао је у Првом српско-турском рату као коњаник-ордонанс у Штабу Моравске дивизије генерала Михаила Черњајева. Остало је сведочанство о његовом подвигу када је за 14 часова на коњу прешао 140 километара да би пренео важну поруку генерала и за то је одликован "Таковским грмом".

Лука Ћеловић Требињац, Фото Архива

Од оца је Вајферт наследио прву српску пивару на Смутековцу (данашње Топчидерско брдо), али је довео себе до банкротства, јер је све зарађене паре улагао у проналажење руде у Бору и околини. На крају је успео, па је борски рудник отворио 13. октобра 1903. године. Заједно са групом богатих трговаца, 1882. године основао је Београдску задругу која је била прва српска банка. Био је 26 година гувернер Народне банке и један је од оснивача прве српске слободнозидарске ложе "Побратим". Увек је помагао, уз омиљену му девизу - "дај да би опет имао".

Ђорђе Вајферт, Фото М. Анђела/Архива

Захваљујући истраживачу Љубомиру Степанову, пре десетак година, у Тимишкој жупанијској управи Националног архива Румуније, пронађена је оригинална "Повеља о додељивању племства породици Текелија" коју је 16. марта 1706. године потписао аустријски цар Јосиф I. Пореклом из тако угледне породице Сава Поповић Текелија (1761 - 1842) био је први српски доктор права, просветитељ, патриота, визионар, борац за национална права Срба, полиглота, писац, илустратор, флаутиста, полемичар, оснивач Текелијанума, велики добротвор културе, аутентични витез духа. Као образовни човек широких видика, Текелија је 1838. године изабран за доживотног председника Матице српске. Донео је одлуку да целокупну своју имовину (винограде, куће, пустаре, стоку, готовину и обвезнице) која је процењена на преко 400.000 форинти у сребру, завешта у добротворне сврхе. У Пешти је купио кућу и основао Заведеније (Текелијанум) за помоћ сиромашним и талентованим српским студентима. Данас је у тој реновираној Савиној згради смештен дом ученика српске гимназије "Никола Тесла".

Из Придвораца, села надомак Требиња, кренуо је Лука Ћеловић (1854-1929) са само четири разреда основне школе, али као човек изванредне интелигенције, постао је у Београду трговац, рентијер, индустријалац, оснивач прве српске штедионице; тих и повучен, више него скроман, велики патриота; замислио је и изградио Савамалу, и као голобради младић видео Београд у будућим вековима. Визионар, један од највећих српских добротвора. Својим малобројним пријатељима стално је понављао: "Мозак је наука, срце је песма!"

- Лука је 23. децембра 1925. године написао тестамент којим је сву своју покретну у непокретну имовину даровао Београдском универзитету. А то је према неким проценама у висини заоставштине Алфреда Нобела. Лука је, на пример, 1903. године у запуштеном делу Савамале саградио породичну кућу, у Улици Краљевића Марка, и ту подигао прави европски парк. Само је имање вредело преко педесет милиона динара. Није Лука Ћеловић крив што је комунистичка власт 1958. године поништила његов тестамент и отела све оно што је даровао науци и знању - каже Краговић.

Сава Поповић Текелија, Фото Д. Дозет/Архива

Рођен у Коларима у сиромашној породици, отац му је био абаџија а мајка домаћица Илија Милосављевић Коларац (1800 - 1878) је прве паре стекао продајући рибу у Банату у време избеглиштва. Завршио је само четири разреда основне школе, са само 30 пара у џепу дошао у Београд, а затим је учио трговачки занат у Панчеву и Вршцу. Вешт и веома спретан, стекао је велико богатство, а имајући у виду значај образовања и културе, 1861. основао је први Књижевни фонд, у коме ће према његовој замисли, финансирати "сва на српском језику књижевна дела која часност, родољубије и полезна знања у народу распростиру". До Првог светског рата из тог фонда објављено је око 200 значајних дела.

После изненадне смрти синовца Танасија, Коларац се одлучио да комплетно богатство остави својој отаџбини. У присуству сведока своју последњу вољу саопштио је 20. јуна 1877. којом је оточеству оставио своје куће, три дућана, ливаде, њиве, 20.000 дуката, златнике, сребрни накит и друге драгоцености.

- У тестаменту Коларац је изразио жељу да се од остављених златника на београдском Студентском тргу сагради Коларчев универзитет. После силних судских перипетија, тек је пола века од смрти дародавца Одбор задужбине 1927. године донео одлуку да се сагради Универзитет према пројекту архитекте Петра Бајаловића. За овакво здање, Коларац је био издвојио 50.000 златних дуката - каже Краговић.

Миломир Краговић, Фото Н. Скендерија/Архива

Стекао и оставио

ОСТАЛЕ су забалежене речи које је о Коларцу изговорио његов велики пријатељ и велики правник др Никола Крстић:

- Он је виђен међу браћом и то не само у земљи где је рођен, но и у страноме свету. Име Илије Србијанца, као што су звали покојног Коларца, с поштовањем је изговарано по Хрватској, Угарској и у Бечу. И кад га је срећа послужила, те је дошао до имућности, он није оно, што је имао и стекао, употребљавао, да себи набавља телесна уживањ; њему је пред очима била лепша, узнишенија цељ; он је народу текао, јер је за народ живео. И што је стекао, он је народу и оставио.

Незнање и сујеверје

ЗНАНАЦ неколико језика Текелија је у Пешти у 25. години одбранио докторску дисертацију на латинском и постао први српски доктор права. У Будиму је штампао своју књигу "Једнога Арађанина начертаније" у којој се бавио незнањем и сујеверјем као узроцима многих невоља. Писао је: "Невјежество (незнање), дакле, корен је и извор свакога зла и сваке погибељи."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

РОМАНТИКА НА НЕШТО МОДЕРНИЈИ НАЧИН: Хотел намењен само старијима од 16 година који знају добро да се забаве